Разговор с корисником:Sokac121

Добро дошли	Добродошлица
Помоћ	Здраво, добро дошли на Википедију на српском језику! Захваљујемо на учешћу у пројекту. Википедија је енциклопедија на интернету коју свако може уређивати. Одвојите мало времена да бисте проучили основна начела и сазнали шта Википедија није. Дугме за аутоматско потписивање На страницама за разговор потписујте се додавањем четирију тилди (~~~~). То можете учинити кликом на дугме које се налази изнад оквира за уређивање. Препоручујемо да прочитате смерницу о писању српским језиком на Википедији. Чланци на Википедији на српском језику могу се равноправно уређивати ћирилицом и латиницом, екавицом и ијекавицом. Није допуштено мешање писама и изговора у једном чланку. Текстови писани без дијакритичких знакова биће уклоњени без одлагања. If you don't speak Serbian: This is a welcome message sent to new users of the Serbian Wikipedia. Talk to us via our Village Pump in English!
Упутства
Пет стубова
Ауторска права
Речник

Надамо се да ћете уживати доприносећи Википедији и да ћете постати њен стални корисник. Ако имате било каква питања, слободно се обратите мени или другим уредницима на некој подстраници Трга. Такође, можете поставити питање свом ментору. Пријатан боравак! --филип ██ 19:39, 9. јул 2009. (CEST)

Поздрав. Малопре си на листи светских рекорда додао нову рекордерку у бацању кладива. Рекорди ће бити унети када буду ратификовани (што није увек случај) па зато није унесена да не би поново преправљао. Види овде [1]. Многи најбољи резултати нису и светски рекорди ево ти примера [2] Рекордерка је Иванова са 1:25,41. иако постоји 10 резултата бољих од тога. Исто је и код мушкараца вечина земаља и многи текстови на википедији сматрају светсим рекордером Сергеја Морозова већ годину дана, али званични рекордер је Владимир Канајкин види овде [3]. То што си урадио није никава грешка, али онда исправи на свим местима у тексту и стави звездицу да се зна да резултат није још званичан односно да чека ратификацију. Ако си заинтересован за рад на спорту вероватно ћемо сарађивати. Ово свати као информацију а не критику. Желим ту много успеха и задовољста на раду на википедији. Срећан рад.--Drazetad (разговор) 16:54, 7. септембар 2009. (CEST)

А хвалим те Боже да се неко од вас активирао. Ћутите, правите се паметни, а нико не иде у архиву и истражује. Ајде нађи те ми податке и ја ћу бити спреман да их ставим. Исто тако, преформулисаћу реченицу јер видим да се некима несвиђа. Тако је, брате, реци ми!--Nvlado (разговор) 13:10, 9. август 2010. (CEST)

Мада, ово је чланак о Буњевцима, а чланак о Хрватима у Војоводини намеравам написати.--Nvlado (разговор) 13:10, 9. август 2010. (CEST)

И ајде реци ми, ако ја ово ставим у чланак о Буњевцима на српском језику, да ли ће неко убацити и становиште „буњевачке“ стране (како је ви називате) у чланку на хрватском језику о Буњевцима. :-) --Nvlado (разговор) 13:25, 9. август 2010. (CEST)

Познајем проф. Томислава Жигманова, и упознат сам с његовим идејама. Питаћу прво моје колеге с википедије на српском језику, да ли овако нешто може да се наведе као референца, јер има неких којима се не би свидело. Да мене питаш, немам ништа против да ставим.--Nvlado (разговор) 13:25, 9. август 2010. (CEST)

А оно што си ти прокоментарисао у разговору о Буњевцима, то је гледиште једног доктора из Сомбора. Имаш линк за Буњевачке новине, навео сам ти све тамо, па ти пронађи тај број и тај чланак па ћеш видети да је то што сам написао рекао др А. Раич.--Nvlado (разговор) 13:25, 9. август 2010. (CEST)

Буњевци

Поздрав! Пребацио сам све привремено на страницу за разговор (нисам ништа брисао) и тамо је објашњено у чему је проблем. Није ништа необично што мешаш српски и хрватски (и мени се то дешава), али ипак текст треба прилагодити тако да буде у духу српског језика. Видећу да ти помогнем око тог поглавља када нађем времена или питај неког активнијег уколико желиш. Срећан рад! mickit 14:26, 19. октобар 2010. (CEST)

Чуј, Шокац, ако ти је толико стало да сређујеш чланак о Буњевцима, дај бре онда нађи литературу теби, сигурно, добро знану. Мислим на ону Пекићеву коју, нажалост, због свакојаких смор-обавеза нисам стигао ни да лизнем, и још ако се нешто уз то нађе. И сам видиш да фали много тога. Хтео сам да напишем нешто о периоду између 1918-1941, али ми је недостајала литеатура. Иванићева Историја Буњеваца обухвата само период до краја деветнаестога века, а она друга књига, такође историја о њима, спомиње местимично и Шокце. Бернардин Уњи се више бави фрањевцима и њиховим доласком у равницу, но самом буњевачко-шокачком живљу... Еветовићева, такође, није лоша... Има још ту много писаца који су писали у периоду између два рата и оставили много тога што би нам користило.--Nvlado (разговор) 19:16, 19. октобар 2010. (CEST)

Ти сајтови које си цитирао, по мом мишљењу, мало пренагљују што се тиче тона којим су писани. Не оспоравам њихову тачност, али налазим да због оскудице извора који би то поткрепили не би трабало да их користиш. Ако мене питаш, познајем много фамилија чији су припадници прешли у ХВО за време рата, и то се врло добро зна. Што се мене тиче, немам ја шта да им замерам. То је била њихова одлука. Данас Хрвати имају итекако значајан положај у Суботици, да не говорим о културном, економском и политичком смислу који се да осетити. Тако да нема разлога због чега би им засметала заједница од једва 20.000 људи која и даље нема конституисан свој језик и која зависи сама од себе итд., за разлику од хрватске која добрим делом зависи од инвестиција из Загреба, што је сасвим нормално. Не говорим ти напамет, већ на основу онога што су ми рекли један часни отац, творац једне добротворне акције, и још неколицина људи које познајем из околине... Што се тиче Буњевачких новина, добар део њиховог садржаја је превазиђен и ја тежим да чињенице потрепим из горе наведених књига... Добра ти срећа!--Nvlado (разговор) 19:16, 19. октобар 2010. (CEST)

Може, што не би могао бити мало неутралнији што кажеш. Та то је и циљ сваке Википедије, између осталог и оне на српском језику. Биће. Дај ми рок до краја године, скупићу некако грађу (данас сам, ето, нашао неку добру енциклопедију где се спомињу добрим делом). Иначе, фотокопирам старе књиге о њима, свакојаке свешчице, радо прочитам њихове приповетке или чланке у старијим новинама итд. Има ту доста наслова које још нисам угледао, али би вредели да се искористе. Има, без бриге ти буди, и писаца који би потпали под хрватску историографију, и њих ћу да узмем у обзир, јер би нам то помогло да боље схватимо цео проблем око којег је фрка.--Nvlado (разговор) 20:47, 20. октобар 2010. (CEST)

Приметио сам и то да си ме погрешно схватио. Тих 20.000 људи о којима је реч, исказивају се као Буњевци и себе сматрају засебном групом која не оспорава своју блискост с Хрватима, али се не осећа као део њиховог националног корпуса; за разлику од оних којих има око 50.000, међу којима има и оних који су пореклом Шокци и Буњевци, али и оних који су се у ове (војвођанске) крајеве населили после Другог светског рата у виду колонизације нама добро знане. Погледај попис становништва Србије из 2002. и видећеш тачно колико се људи сматра Буњевцима а колико Хрватима.--Nvlado (разговор) 20:47, 20. октобар 2010. (CEST)

И још нешто. „Високи српски кругови“ имају преча посла него да се баве историјским и културним питањем одређене скупине људи, па је свака помисао да поједини спрски политичари желе створити од Хрвата Буњевце бесмислена, бар по мени. Немој ме криво схватити, али тако је. Има још несређених проблема из домена економије и нема се времена, заиста, да би се спроводила било каква осмишљена подела или већ шта. Оно што је сигурно јесте да Хрвати нису баш најомиљенији међу појединим маргиналним групама (не треба наводити које су то), управо због рата 1991-1995., али и неких непромишљених поступака и изјава које су дате од стране појединих представника хрватске мањине у Суботици. Али, веруј ми. Овде им нико ништа нажао не може учинити, јер се сваки вид насиља шовинистичке основе у самом корену санкционише. Хрватски је један од званичних језика у Суботици и сваки Хрват који дође са стране (нпр. из Загреба) може слободно да прича онако како је он навикао, без бојазни да ће му то неко узети за зло.--Nvlado (разговор) 20:47, 20. октобар 2010. (CEST)

Помоћ

Да не испадне да сам обећао помоћ и да се на томе све и завршило, предајем ти сређену верзију твог текста. Нешто сам морао да изменим, али нигде нисам мењао суштину (само редослед речи, убацио сам неке нове изразе и избацио задњу референцу која није радила). Морам ипак приметити да текст доста нагиње на ПОВ (није неутралан), па ти стога предлажем да га прво размотриш са осталима, уколико ти је заиста намера да се добије неутралан и енциклопедијски чланак. Ово наравно важи и за текст на хр вики (који је такође потребно прерадити), јер када једном заједнички напишете неутралан чланак, он ће бити прихватљив и тамо. Ја сам се потрудио да ти помогнем око техничких ствари, а ти сам види са осталим заинтересованим корисницима око садржаја чланка. Ево и твог текста:

---

Посрбљавање

Српским круговима није одговарало буђење хрватске националне свести код Буњеваца. Након распада Аустро-Угарске јавили су се покушаји њиховог посрбљавања. Упркос настојањима српске администрације, која је Буњевце класификовала као „католичке Србе“, врло мало их се тако и изјашњавало. Због неуспеха те акције, кренуло се са политиком везивања имена Буњеваца за одређену регију, односно њихово удаљавање од хрватства.

Да би доспели на високе позиције у јавном и политичком животу, Буњевци су се морали одрећи своје хрватске идеологије и прећи у режимске странке. Пример за то је функција градоначелника Суботице. Старешина Хрватског сокола пре Првог светског рата и члан Хрватске сељачке странке, Иван Ивковић Ивандекић, је ради доласка на место градоначелника морао да приступи Југословенској националној странци, а касније Југословенској радикалној заједници. Петар Пекић у књизи „Повијест Хрвата у Војводини“ наводи: Истицање Хрватства у Суботици није годило ни Србима ни владиним круговима. Они су хтјели да Буњевци и надаље остану Буњевци и да буду мост између Срба и Хрвата за стварање Југославенства. Међутим Буњевци су видјели да од њих хоће да направе мост зато да газе по њему.

Војна обавештајна служба из Суботице је 1934. известила надлежне у Београду о буђењу хрватске свести међу Буњевцима, захваљујући највише свештенству и интелектуалцима (спомиње се и име књижевника Петра Пекића, аутора историје Буњеваца-Хрвата, чија књига је била забрањена јер „шири племенски сепаратизам“). У извештају се наводи да је сва буњевачка интелигенција и најмање 80% буњевачког народа потпуно хрватски и строго католички, не само оријентисана, него и одушевљено задахнута.

Пројекат стварања вештачког буњевачког народа, на штету Хрвата, је био део пројекта којим се покушао затрти траг постојања Хрвата уопште. Унапређење буњевачке нације, са циљем смањења броја Хрвата, стварања вештачке нације Буњеваца и приписивањем исте Србима („Срби католичке вере“), је било изражено у последњим деценијама постојања Југославије, а у појединим српским политичким и језичким експанзионистичким круговима још и раније.

Слику о дехрватизацијским настојањима владајућих кругова у Србији је најбоље дао филозоф Томислав Жигманов: Милошевић је одлучио Хрвате у Војводини вештачки поделити, па је финансијски подупирао организовање Буњеваца, давао им је новац за издавање књига и новина, а они су као слуге за узврат ловили Хрвате по Војводини како би их Милошевић могао слати на фронтове. Доласком Коштунице, Буњевци проживљавају ренесансу. Хрватска политичка елита у Војводини и вођство ДСХВ-а нису дорасли решавању тога проблема, а власти у Хрватској за њега су посве незаинтересоване. Нагласио је и да се бројни војвођански Хрвати и данас изјашњавају као Буњевци због страха за сопствену егзистенцију, јер није баш популарно бити Хрват у Србији.

---

Поздрав! mickit 21:22, 20. октобар 2010. (CEST)

Добро, али у сваком случају ће чланак бити бољи ако заједно будете радили на њему. mickit 14:05, 21. октобар 2010. (CEST)

Pa

mozemo da nastavimo-- Bojan  Razgovor  15:18, 17. новембар 2010. (CET)

Reference

Trebaju ti jake reference za ovakve tvrdnje.--В и к и в и н др е ц и 12:49, 21. фебруар 2011. (CET)

Možda si i u pravu ali ne znam zašto ali zanima me dokle ljudska taština može ići

Pozdrav --S.Kovačević^{prič prič} 23:50, 24. април 2011. (CEST)

Izvini kaj započinjem temu nanovo, no nekak mi sad trenutačno kad iznova čitam tvoj dopis meni, nekak mi nije jasno što se mislilo pod sintagmom "bolje ti je..." u rečenici "Bolje ti je da se ne zamaraš hr vikipedijom:)". Dobro sam skužil, to je bila rečenica, kaj ne? Nadam se da ti nije problem da mi objasniš što si točno mislil. Ajd u zdravlje, --Слободан Kovačević 02:00, 4. мај 2011. (CEST)

Ne razumem, Sokče121. Ko se nauči? Treba da se nauči ili se već naučio/naučila/naučilo? Nađe odgovor - odakle da nađe? Odgovor na šta? A zašto kopirao? Joj, ali stvarno te slabo razumem. --Слободан Kovačević 21:17, 4. мај 2011. (CEST)

Ok. Ali zašto kopirao? Nisi samo kopirao. Zašto "hvala na doprinosima"? Zašto smajli na kraju poruke? --Слободан Kovačević 22:25, 4. мај 2011. (CEST)

Zašto ne daješ odgovore na moja pitanja? --Слободан Kovačević 15:34, 5. мај 2011. (CEST)

Извори

Изворе не можеш да наводиш у прозору Опис измјене, него треба да их ставиш или у секцију Извори или као референцу. --БаШ-ЧелиК (разговор) 14:13, 25. мај 2011. (CEST)

Zdravo

Zdravo,

Svojevremeno sam na sr.wikipediji pokrenuo inicijativu da se ostvari saradnja sa određenim vikipedijama na južnoslovenskim jezicima. U tom trenutku je takva inicijativa bila prihvaćena od jednog broja korisnika koji su izrazili spremnost da učestvuju u tom projektu. Nažalost, zbog veoma ružnih komentara koji su sadržali i elemente poziva na diskriminaciju i govora mržnje, došlo je do masovnog trolovanja i diskreditovanja te moje inicijative. Kakvo je tvoje mišljenje, da li bi se mogla ostvariti takva inicijativa na hr.wiki u saradnji sa pojedinačnim korisnicima na sr.wiki?

Izvinjavam se ukoliko sam te uznemirio ovom porukom koju u tom slučaju slobodno možeš da ignorišeš. Srdačan pozdrav, --Antidiskriminator (разговор) 14:37, 25. мај 2011. (CEST)

Jedno vreme mi je bilo onemogućeno da doprinosim na sr.wiki pa sam bio aktivan na en.wiki. Tamo sam uvideo jednu stvar. Ako se poštuju pravila ne postoji ništa bolje od sukoba, kada je u pitanju kvalitet članaka. Stoga mislim da sukobi nisu nepoželjni. Naprotiv. Naravno mislim na konstruktivne sukobe vezane za uređivanje. Predlažem ti da pokušamo? --Antidiskriminator (разговор) 22:02, 25. мај 2011. (CEST)

Ne slažem se da je na Balkanu nemoguće ostvariti konsenzus zajednice koji bi bio pretočen u pravila i politike koje bi se kontinuirano unapređivale i rezultirale efikasnim i korisnim radom i člancima. Naprotiv, mislim da bez toga nema ni opstanka wikipedije a o njenom unapređivanju da ne govorim.

Takođe mislim da ništa što je učaureno i bez dodira sa okruženjem ne može da opstane ni da se razvija.

Kakva je situacija na hr.wiki? Ne znam koliko si upoznat sa situacijom na sr.wiki ali nju mogu sumirati u nekoliko tačaka:

1. već nekoliko godina zajednica nije (na ispravan način) postigla konsenzus o tekstu nekog pravila. Čak ni najiskusniji administratori ne umeju da organizuju propisno izjašnjavanje i ustanovljavanje konsenzusa o malobrojnim predlozima pravila poslednjih godina.
2. uprkos višestrukom povećanju broja korisnika interneta u populaciji koja govori srpski jezik, broj aktivnih korisnika stagnira ili opada, što znači da opada procenat stanovnika koji govore srpski i uređuju vikipediju
3. Najveći broj aktivnih korisnika čini grupa administratora koji su još 2005 i 2006 godine registrovani na vikipediji. Jedan od njih se nedavno bavio matematičkim proračunima u na osnovu teorije verovatnoće. Baš me interesuje koja je verovatnoća da se 90% kvalitetnih korisnika koji zaslužuju administratorska ovlašćenja pojavi u prvih 10% korisnika vikipedije, a da je najveći broj korisnika vikipedije koji su se registrovali posle 2006 godine tako nekvalitetno da čine samo veoma mali procenat broja administratora. Verujem da je takva verovatnoća tako mala da bi se verovatno moglo zaključiti da je nešto drugo razlog činjenici da se u poslednjih 5 godina sistematski onemogućava zajednica da oduzime ovlašćenja nekom administratoru, odnosno da se nekome ista dodele
4. Način na koji administratori (i određeni broj korisnika kojima su oni to dozvolili) komuniciraju sa korisnicima je skandalozan. Neučtivost i lični napadi su ustaljeni manir koji je verovatno jedan od razloga što ne postoji potrebna dubina i širina zajednice, t.j. veliki broj korisnika koji bi se bavio raznim aktivnostima od koristi za vikipediju. Jednostavno ljudima ne pada na pamet da trpe organizovano zlostavljanje.
5. Najnovije nepravilno doneto pravilo o prenosu članaka sa wikipedija na pojedinim južnoslovenskim jezicima je pokazatelj opredeljenja onih koji raspolažu administratorskim ovlašćenjima (koja su im uglavnom dodeljena flagrantnim kršenjem pravila vikipedije) i malobrojne zajednice.

Plašim se da je šteta koja je napravljena nenadoknadiva ali mislim da je vikipedija potencijalno veoma koristan projekat i da je glupo ne pokušati da se učinjena šteta sanira a vikipedija postavi na zdrave osnove i ostvari potencijal koji ima

Postoji li neko na hr.wiki ko bi mogao biti zainteresovan da se sistematski radi u pravcu uspostavljanja saradnje sr.wiki i hr.wiki?--Antidiskriminator (разговор) 17:37, 26. мај 2011. (CEST)

Tužno.

Na sr.wiki u toj meri administratori sistematski krše pravila da mi je teško da zamislim da postoji mogućnost da takva anarhija još negde postoji. Na sr.wiki je nedavno jedan administrator (kojem su administratorska ovlašćenja dodeljena brutalnim kršenjem pravila vikipedije) teško uvredio grupu iskusnih korisnika. Svojim komentarom je i mene pomenuo. Oni su protestvovali, pridružilo im se nekoliko drugih korisnika i svi zajedno su postigli konsenzus da je takvo vređanje potrebno sankcionisati. Znaš šta se desilo. Ništa. Zamisli. Ništa. Konsenzus zajednice je ignorisan. Naravno, kad kažem konsenzus mislim na argumentovane komentare brojnih korisnika potkrepljene politikom vikipedije i zdravim razumom. Meni je u to vreme bilo onemogućeno da uređujem vikipediju. Kada sam ponovo bio u mogućnosti da uređujem vikipediju, napisao sam svoj komentar povodom komentara datog administratora. I znaš šta se desilo? Moj komentar je obrisan. Zamisli. On je izvređao druge korisnike usput ih je dodatno ponizio neiskrenim posprdnim izvinjenjem, a njegovoj žrtvi nije dozvoljeno da napiše komentar po tom osnovu.

Retki su komentari administratora koji nisu neučtivi. Danas ljudi to ne žele da trpe. Uđu ovde, zabezeknu se i odu.

Jedan korisnik je nedavno na svojoj korisničkoj stranici otvorio podstranicu za zabavu. Pomislio sam da mu predložim da otvori podstranicu za tugu. Tek ta podstranica bi bila prepuna. Evo ti jedan primer. Postavio sam bio jedno pitanje povodom blokade jednog korisnika koja je čini mi se prilično sporna. I znaš šta se desilo. Par administratora koji su nedavno napisali oko 70 (slovima:sedamdeset) komentara povodom blokade jednog drugog korisnika su meni osporili pravo da postavim jedno jedino pitanje povodom blokade tog korisnika kome je izgleda jedini greh što se zamerio nekome ko ima moć na sr.wiki. Ej, zamisli. Oni napisali sedamdeset komentara a meni nisu hteli da dozvole da napišem 1. Trebalo je to videti. Pretili mi blokadom. Pisali neučtive preteće poruke na mojoj korisničkoj strani za razgovor. A kada sam ih najljubaznije molio da mi obrazlože svoje neučtive pretnje, bilo mi je odgovoreno dodatnim pretnjama, neučtivim komentarima i brisanjima mog 1 pitanja. Da nije tužno bilo bi smešno. Oni napišu 70 komentara a ja ne smem 1. Tuga. A jedan od njih je nedavno postao administrator brutalnim kršenjem pravila vikipedije.

Međutim, ne verujem da to može tako da traje dugo. Jednostavno je nemoguće. Pođimo od najbanalnijih stvari: Kako možeš da pišeš članke ako pre toga nisi definisao politiku po pitanju pouzdanih izvora. Ovde je to Википедија:Поуздани извори. Nije rezultat konsenzusa zajednice već nedovršenog prevoda sa en wiki. Da li je potrebno još nešto reći? U odsustvu jasno preciziranog konsenzusa u obliku pravila i politika ozbiljni sukobi unutar ovako krhke i malobrojne zajednice su skoro svakodnevna pojava.

Šta misliš, šta je moguće preduzeti da se unapredi vikipedija?--Antidiskriminator (разговор) 22:35, 26. мај 2011. (CEST)