Википедија:Трг/Википолитика — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 405: Ред 405:
[[File:CheckUser1.png|576px|center]]
[[File:CheckUser1.png|576px|center]]
:Evo i slike, mozda je sada malo jasnije. --[[Special:Contributions/91.148.84.178|91.148.84.178]] ([[Разговор са корисником:91.148.84.178|разговор]]) 16:22, 13. август 2011. (CEST)
:Evo i slike, mozda je sada malo jasnije. --[[Special:Contributions/91.148.84.178|91.148.84.178]] ([[Разговор са корисником:91.148.84.178|разговор]]) 16:22, 13. август 2011. (CEST)

== Извештај чекјузера ==

<span style="color: darkred;">У расправама око чланка „Потписани“ (на пример на „Википедија:Трг/Разно: Потписани - Подршка за постављање чланка на Википедију“) је учествовало неклико сумњивих налога. Чекјузер провером је утврђено следеће: Налог [[Корисник:Rema9|Rema9]] представља сокпапет налог налога [[Корисник:Drozim|Drozim]] (молим администраторе да реагују у складу са овим). Корисник [[Корисник:Gospodnetic|Gospodnetic]] се јављао са другог рачунара, али има идентичне обрасце понашања као и корисник Rema9, као и идентичну корисничку страну, тако да је извесно да и тај налог највероватније припада истој особи. На то треба обратити пажњу приликом оцењивања консензуса у расправама у којима су учествовали ови корисници.</span> -- -{[[Корисник:Обрадовић Горан|Обрадовић Горан]] [[Разговор са корисником:Обрадовић Горан|<span style="color: red;">(раз</span><span style="color: blue;">гов</span><span style="color: gray;">ор)</span>]]}- 18:30, 20. август 2011. (CEST)

Верзија на датум 20. август 2011. у 17:30

Шаблон:ВПТрг

Izmena politike

Mislio sam da predložim nekoliko izmena trenutne politike administracije, pa bih voleo da čujem vaša mišljenja o tome pre nego što eventualno uđemo u čitavu proceduru (rasprava + glasanje). Mislim da bi bilo dobro da se promeni odredba: Кандидат за xxxxx мора сам да се пријави (или након консултације са администратором или бирократом). Na nekima od drugih projekata je ostavljena ova mogućnost, ali takođe i mogućnost da neko drugi predloži kandidata i da glasanje otpočne ukoliko ovaj to prihvati. Mislim da bi to mogao da bude dobar potsticaj za one korisnike koji razmišljaju o kandidaturi, ali su neodlučni. Lepo je kada te neko nahvali, pa ti samo prihvatiš kandidaturu i to je to. Druga stvar, za koju nam je na prethodnom glasanju nedostao jedan glas da bi bila usvojena, je oduzimanje ovlašćenja. Trenutno je to moguće isključivo ukoliko administrator ili birokrata zloupotrebi alatke (što je, kao što smo videli, često podložno diskusiji). Evo kako je tada glasio predlog: Одузимање администраторских и/или бирократских овлашћења је могуће у случају злоупотребе права или уколико заједница изгуби поверење у администратора/бирократу. О поверењу администратору/бирократи се одлучује гласањем. Овлашћења ће бити одузета кориснику који на гласању добије 50% подршке или мање. Гласање за одузимање администраторских/бирократских овлашћења кориснику спроводи се по истим правилима као гласање за давање истог приступа. Уколико корисник добије преко 50% подршке на гласању, овлашћења неће бити одузета, и гласање о опозиву истом кориснику може у наредних 90 дана бити организовано само уколико корисник злоупотреби техничка овлашћења. Ja još uvek ne predlažem nikakav konkretan tekst, ali bih ovaj predlog dopunio eventualo rečenicom da glasanje o opozivu ne bi smeo da podnosi korisnik koji je trenutno u sukobu sa adminom (kao što admin ne bi trebao da blokira korisnika sa kojim je u sukobu). Mislim da bi obe promene bile mali korak napred, kako za dobijanje novih admina, tako i za lakše oduzimanje ovlašćenja onim adminima koji nemaju makar 50% podrške u zajednici. Prošli put smo došli u situaciju da smo imali nekoliko predloga istovremeno (svi su hteli na drugačiji način da poboljšaju trenutnu politiku), pa su se glasovi rasuli i nismo usvojili nijedan predlog. Možda je bolje da idemo korak po korak, odnosno da izađemo sa 1-2 konkretna i dobra predloga (za koje vidimo da imaju najveću podršku), jer se bojim da ćemo u suprotnom ponovo doći u pat poziciju. Eto, toliko od mene. mickit 16:29, 12. јул 2011. (CEST)[одговори]

Лепа идеја, али се не слажем са „ne bi smeo da podnosi korisnik koji je trenutno u sukobu sa adminom“. Уколико је корисник оштећен у сукобу са админом, јасно је да има право жалбе, па и право да опозове његов рад. У свим институцијама на различитим нивоима то право постоји.--Методичар зговор2а 16:34, 12. јул 2011. (CEST)[одговори]
Подржавам Методија. Јер, ако то буде био услов, онда админ има начин да злоупотреби своје овлашћење и да остане некажњен, уколико нико други осим оштећеног не постави гласање. Треба да се зна да су администратори у служби пројекта и преко њега у служби свих корисника, а не обрнуто. --Јагода испеци па реци 16:41, 12. јул 2011. (CEST)[одговори]
Ја мислим да на овом пројекту тренутно нема довоњно регистрованих корисника да би се усвојило неко правило. Врло је мало активних. --БаШ-ЧелиК (разговор) 16:43, 12. јул 2011. (CEST)[одговори]
(двоструки сукоб измена) У свим институцијама постоји и механизам да се бесмислене пријаве ни не отаљавају до краја већ се одбијају. Предлагање половичног система на штету једне групе није умесно, па оно ако ће кориснику који је у сукобу са админом бити и даље омогућено да поркеће гласање, ај` да се омогући и да неко то лепо поништи. Мени то изгледа бзвз компликовање пошт иначе ВП није институција, а заиста је равнотежа успостављена тиме да ако админ не сме технички да дира корисника са којим је у сукобу, да исто важи и у супротном смеру. Додуше, имали смо админа који су дивљали са блоковима, а да су притом имали подршку оба Микија. 本 Михајло [ talk ] 16:44, 12. јул 2011. (CEST)[одговори]
А што унапред квалификујеш притужбе на рад администратора као бесмислене? Ако јесу бесмислене, то ће показати гласање. Ако нису, опет ће показати гласање. У случају блока нема шта да се покаже, јер је блок заснован на одлуци једне особе која је у сукобу с другом, и ту је крај. У случају гласања, не завршава се све покретањем гласања, него тек почиње. Најбољи начин да се види да ли админ има поверење заједнице или нема јесте само и једино гласање о истом. Ми смо били овде сведоци да су неки од админа прошли гласање више пута (Бокица и Мицки, нпр.). Дакле, ако неко има подршку, има је. Ако је нема, нема је и то треба да се такође евидентира. --Јагода испеци па реци 17:00, 12. јул 2011. (CEST)[одговори]

Ако овде неко нешта квалификује унапред и брзоплето то нисам ја. Нисам заправо уопште рекао да су све притужбе бесмислене, већ да то могу бити. Тврдећи другачије ваљда покушаваш да тролујеш тему. Поента је принцип једнакости. Ако неко не сме да блокира корисника са којим је у сукобу, онда ни тај неко не би смео њега својим техничким оруђем да дира. Ако то за некога не треба да важи, и свака примедба у супротном смеру може да се заврши гласањем, онда треба и да постоји могућност да неко стане на реп бесмисленим гласањима, којих је јашта било. Молим те, пажљиво читај пре него што опет нешта нетачно интерпретираш. 本 Михајло [ talk ] 17:24, 12. јул 2011. (CEST)[одговори]

Такође желим да ти вратим бумеранг: ако неки админ нешта погрешно ради, СИГУРНО ће бити других људи да покрену гласање, па не знам за чега мора баш оштећени да се пожали. 本 Михајло [ talk ] 17:29, 12. јул 2011. (CEST)[одговори]

Други људи врло често не обраћају пажњу или неће да се замерају. Такође верујем да су други људи у овом случају зло које треба избегавати, јер ми већ евидентно имамо проблем са клановима. Примера је било и биће. Коначно, нема једнакости између админа и оних који то нису. Админ има могућности више, што техничке што као ауторитет у заједници (заслужен или не, неважно). Да је тако, потврђује пример из праксе. Када је ономад Бокица блокирао Челика, нас петоро који нисмо админи, али јесмо респектабилни уредници Њикипедије (позивам се на наш рад искључиво) нисмо успели да преиначимо одлуку ни за милиметар. На другој страни су били махом админи. Међутим, у другом цугу одлука је преиначена. Како? На молбу другог админа. Можемо ми овде да се фолирамо да смо једнаки, али ја то не видим. Зато ћу сваки наредни коментар о једнакости прескочити.--Методичар зговор2а 18:02, 12. јул 2011. (CEST)[одговори]

У вези овога што је написао Методичар морам да се сложим. Корисници шта год да су рекли, тај их админ који је извршио блок није ни 5% да кажем шљивио. Да не улазим у детаље о личном обрачуну за који ја сматрам да је био прогон и злоупотреба админ права. Нећу о томе. Међутим, нас уредника на овом пројекту има јако мало. Ја заиста не знам шта ми можемо као овако мала група да одлучимо и да то нешто значи. Мало нас је, а и ових којих је мало, ни они нису често присутни. (извињавам се што сам убацио коментар изнад Михајловог, али Методичарев коментар сам морао да прокоментаришем у контексту) --БаШ-ЧелиК (разговор) 19:04, 12. јул 2011. (CEST)[одговори]

Ух, поента (може да) изгледа валидно. Сачекаћу да сварим, па ћу видети како да гласам ако гласања буде. 本 Михајло [ talk ] 18:33, 12. јул 2011. (CEST)[одговори]

Слажем са Михајилом, па и са аспекта да су и админи корисници, морају бити и по том основу у истом положају са осталима. То је сасвим логично.-- Сахараразговор 18:28, 12. јул 2011. (CEST)[одговори]

Па, шта знам, ни гласање није више гаранција. Волео бих ако бисмо могли да попричамо и о могућности да заједница гласа против одлука адмиинстратора, а не за сваку ствар о уклањању администратора. 本 Михајло [ talk ] 18:38, 12. јул 2011. (CEST)[одговори]
Да, слажем се са Михајлом.--Методичар зговор2а 18:55, 12. јул 2011. (CEST)[одговори]

Не слажем се уопште с промјеном споменутих правила, корисније би било промијенити неке друге политике, које јесу извор проблема. Разлози:

  • Да ли неко предлаже админа или се сам предлаже није никаква ствар која би се требала формализовати. Свако је слободан да хвали корисника преко разговора и да га наговори да се кандидује. Уосталом, зашто не би неко ко се кандидује за админа показао да има одговорност и вољу и сам то учини, а не да можда преко своје воље прихвата туђе кандидатуре? Одговорност админа је велика и кандидат се треба сам одлучивати на такво нешто ако сматра да има потенцијала за то (ја тако и схватам досадашњу политику у тој области).
  • Не слажем се с тиме да се Википедија претвара у парламент, па да имамо некакве мандате и бираче код којих требамо купити симпатије. Никакав критеријум да ли је администратор погријешио или не сигурно да није како ће гласање проћи. О томе јасно говори политика да Википедија није демократија, него да се правичне ствари утврђују кроз расправу, а не изборима (гласањима). Уосталом, оваквим би се развојем догађаја админи претворили у улизице.
  • Сада о прагу односно постоцима. Нелогично је да администатор добија повјерење заједнице са 70%, а губи га са 50%. Ово мени 50% може проћи ако се ради о злоупотреби, мада и ту изражавам резерву. Резерва код овог није због постотака него због немогућности разрешења администратора да је учинио 100 кобних грешака, а ипак прошао на гласању. Дакле, неку велику улогу не игра ни нека грешка, јер главна је ствар подршка заједнице (што је опет контрадикторно да са 70% добија, а са 50% губи!). Дакле, ради се о чистим одлукама заједнице. Како онда можемо имати ситуације да је за једне одлуке (макар и административне) потребно 70%, а за неке 50%, ако је већ неки принцип једнакости при доношењу одлука?

Уосталом, не видим откуд овај и предлог долази на дневни ред када оваквих проблема скоро да није ни било. Не памтим откада то имамо проблеме с одузимањем овлашћења или кандидовањем некога за администратора. Радије се треба фокусирати на проблеме политике уређивања (који и јесу заправо извор сукоба). --Жељко Тодоровић (разговор) 18:49, 12. јул 2011. (CEST) с. р.[одговори]

Ево и Михајло је дао користан предлог, који треба разматрати. Једноставно, одлуке администратора би се учиниле првостепеним, с правом жалбе заједници (мада ово негдје и постоји у самој пракси, реално гледајући, али не на свим мјестима). Ми имамо случајеве да неки корисник покреће гласање због тога што је он евентуално оштећен (а ипак требало би размишљати узевши у обзир цијелу заједницу). Можда админ и погријеши некада (скорија примједба је била када је БокицаК блокирао некога у сукобу), али то мени није никакав разлог да се неко разријеши, ако је сав остали његов рад кроз мјесеце или године био доста квалитетан. Ми овдје причамо као да нас има 100 па неки проблем настао као да су админи постали диктатори и говоре оно да нема везе што им се уредници противе наиће нови, љепши, бољи. Ја не могу говорити тачно, али мислим да је однос админа и корисника по уређивању скоро па исти, дакле, нас је овдје веома мали број. Предлог Михајла је занимљив и радо бих га подржао. Рецимо, одлука админа се може поништити изјашњавањем заједнице (да не би неко рекао да је то све споро, може се установити рок од 3 дана или сл.) Веома занимљиво и мислим да треба ово озбиљно узети у разматрање. --Жељко Тодоровић (разговор) 18:49, 12. јул 2011. (CEST) с. р.[одговори]

Pa, uvek se može razgovarati o dopunama, odnosno izmenama trenutnih pravila, tako da Mihajlov predlog može da se razmotri kao i bilo koji drugi. Zašto sam pokrenuo ovu temu (govorim o predlozima sa početka ovog odeljka)? Zato što mislim da bi sa njima politika administracije bila bolja. Dakle, ne postoje bilo kakvi skriveni motivi. S jedne strane, otvara se mogućnost da lakše dobijemo nove admine iz reda iskusnih korisnika, a drugim predlogom se stavlja tačka na stalne tvrdnje da je pozicija admina nedodirljiva, odnosno da je teoretski veoma teško pokrenuti glasanje o oduzimanju ovlašćenja. Sadašnje pravilo da nije moguće pokrenuti glasanje ukoliko nije došlo do zloupotrebe ovlašćenja je i uvedeno, ukoliko se ne varam, zato što je bilo zloupotreba. Ono, kako hoćete, bio bih srećan da promenimo sadašnje pravilo i to najviše zbog onih koji nemaju ovlašćenja. Pozdrav! mickit 19:10, 12. јул 2011. (CEST)[одговори]

Није то смак света, недостатак овлашћења нас не чини инфериорним, напротив. :) Ово могу да кажем искуствено; отварају се сасвим нови хоризонти у комуникацији. Ја бих, најискреније, Михајлов предлог размотрио као први, а не као сваки други. :) Можда би то могло да буде решење проблема; с једне стране нема драстичних мера (стварно би било страшно занемарити године квалитетног рада због једне грешчице, а људи смо... :)), а са друге стране могли бисмо да исправимо грешке које су биле записане у камену. :) Супер, до нечега смо дошли. И Жељко, бај д веј, лепота је неважна, али сам убеђен да увек може боље. :)--Методичар зговор2а 19:18, 12. јул 2011. (CEST)[одговори]

Мени се Михајлов предлог допада и мислим да је сасвим квалитетан и сврсисходан. Једноставно, ако је акција админа супротна вољи заједнице, она се може поништити. То већ дјелимично постоји, али не као формална категорија, због чега се често одлуке админа сматрају као неопозиве. Што се тиче препрека да неко постане администратор, ја их озбиљно не видим уопште. Већ сам објаснио претходно што се тиче сопствене кандидатуре. Ако се неко већ пријављује, ред је да представи свој „експозе“ (а не да прими рецимо туђи), а и какве има везе ако ће га један нахвалити, кад ће скоро сви остали тражити да чују зашто се кандидује (односно зашто је прихватио кандидатуру). Једноставно, ја на то не гледам као на нешто од пресудног значаја па да би се требало формализовати (односно организовати гласање о томе, а претходно водити расправу). --Жељко Тодоровић (разговор) 19:22, 12. јул 2011. (CEST) с. р.[одговори]

Mihajlo, pusti bumerange i natezanja. Ja diskutujem ovde kao i svi drugi, i dajem svoje mišljenje, ne vidim zašto bi to shvatao loše i kao poziv na svađu. Ja neću da se svađam s tobom, štaviše, i meni se dopada tvoj predlog. Takođe, padaju mi na pamet i dopune: ako se više od X korisnika ne složi sa odlukom administratora (može se raspravljati da li je potrebno formalno glasanje ili je dovoljno da se jave korisnici i izraze svje mišljenje), odluka se poništava. Naravno, mora se takođe voditi računa i o izvršenju odluke korisnika. Kod blokova (i drugih stvari, ali najviše kod blokova), korisnik mora odmah deblokira (nešto da se smisli da se s izvršenjem odluke ne odugovlači, jer i to je moguće. Uvek se možete izvlačiti na to da "niste tu" a mi nemamo načina da dokažemo suprotno). Ako se nekom administratoru poništi X odluka (o broju poništenih odluka se da razgovarati), to je valjda dovoljan dokaz da nije za administratora, te mu se može pokrenuti glasanje o opozivu. Pazite, zloupotreba prava poodavno nema, jer su i administratori i zajednica postigli određeni nivo samosvesnosti i ozbiljnosti, tako da ovo pravilo postaje samo prepreka za dalji razvoj zajednice. To pravilo je nekad bilo smišljeno jer je verovatno bilo zloupotreba, a administratora bilo malo, pa je stavljeno kao jedini uslov. Sad je zajednica nešto sasvim drugo, ni približno onome što je bila na početku pre nekih 6 godina, pa treba i pravila i smernice usklađivatii s njenim razvojem. Što se prvog predloga tiče, meni je u principu svejedno, ali nešto mi se čini da bi administratori voleli da obnove snage (nije prvi put da izvlače tu temu novih kandidatura), a kako se niko ne javlja, onda bi oni verovatno da probaju da ohrabre određene korisnike predlaganjem istih. Nermam ni protiv toga ništa protiv. Verujem da će dobro izabrati, a zadnju reč će naravno dati zajednica na glasanju. Pa kom obojci kom opanci. --Јагода испеци па реци 21:21, 12. јул 2011. (CEST)[одговори]

Ja inače mislim da stvari u vezi sa ovim problemom idu na bolje. Administratori su postali mnogo uzdržaniji i mnogo češće premeravaju i odmeravaju svoje poteze kao i reči pre nego što bilo šta urade, što pre jedno tri četiri godine nije moglo ni da se zamisli. Polako se ta uloga administratora demistifikuje, a da bi se taj proces obavio do kraja, potrebne su ove promene koje je Micki predložio. Kad bi se uloga administratora skinula s pijedestala na kom se nalazi, tj. kad bismo svi tu ulogu shvatili ne kao moć, nego kao službu zajednici, ljudi bi se i lakše prijavljivali, ali i napuštali to mesto, tj. protok različitih ljudi na tom mestu bio bi mnogo frekventniji, što ja mislim da je dobro za zajednicu, jer onda bi svako bio malo odgovoran, a ne bi npr. svi kad su nezadovoljni, povređeni ili misle da su oštećeni cimali uvek jedne te iste admine a druge ne. Na kraju krajeva, nije ni pošteno da se uvek od jednih te istih očekuje da rešavaju probleme, zar ne? --Јагода испеци па реци 21:21, 12. јул 2011. (CEST)[одговори]


Metodije me sinoć podseti da sam ostao nedorečen. Pokrenuo sam pitanje izmene trenutne politike na Trgu jer sam želeo da vidim kakvo je generalno raspoloženje u zajednici u vezi ovih pitanja. Nema smisla da vodimo diskusiju 10 dana, pa onda još i da idemo na glasanje od 7 dana, ako je već u startu podrška tako mala. Stoga odustajem od predloga. Mihajlo je izneo svoj predlog i, ukoliko je zainteresovan, može da organizuje raspravu, pa da vidimo šta će od toga biti. Pozdrav svima! mickit 10:13, 16. јул 2011. (CEST)[одговори]

Ali, kako nema? Pa vidi kolko smo pričali o tome. A i Mihajlov predlog nije nešto poptpuno različito od ovog št si ti predložio. Samo je bolja varijanta, kak smo se ovde složili. Ja msilim da nema potrebe da odustaješ, nego da treba da ideš dalje. Napraviš predlog, otvoriš diskuusiju, i da glasamo. --Јагода испеци па реци 11:16, 16. јул 2011. (CEST)[одговори]
Moj predlog se ticao glasanja za dodelu i uklanjanje ovlašćenja - hteo sam da i jedno i drugo učinimo jednostavnijim. Mihajlov predlog se tiče toga da zajednica dobije mehanizam da poništi odluku admina (što jeste u redu, IMO). Dakle, to ne bi bio deo politike administracije. Moji predlozi u ovom trenutku nemaju dovoljnu podršku (Bože moj, nije kraj sveta), pa ne bih da gubimo vreme na raspravu i glasanje. Možda nekom drugom prilikom. mickit 11:42, 16. јул 2011. (CEST)[одговори]
Kako se ne uklapa u politiku administracije, kad se radi o administratorima? Ja mislim da bi se Mihajlov predlog lepo uklopio u tvoj, uz male izmene. Imali bismo detaljnija uputstva šta u kom slučaju raditi, što bi onda jednostavno izbeglo mnogobrojna prepiranja i natezanja, kao i nadmudrivanja. Mada, s druge strane, možda ovo bolje ostaviti za jesen, jer sad su odmori i naravno da onda nema korisnika da se izjasne o predlogu. Bolje ovo opet izneti na sto na jesen. --Јагода испеци па реци 12:39, 16. јул 2011. (CEST)[одговори]

Дакле, до јесени, драги моји админи, изблокирајте кога оћете и колико оћете, јер после можда неће бити више прилике. Мада није много остало људи, доба је годишњих одмора, али где чељад нису бесна... :)--Методичар зговор2а 19:02, 16. јул 2011. (CEST)[одговори]

Ih, Metodije, pa nemoj tako, baš nam se dosta dugo admini ponašaju veoma uzorno. Blokovi idu zaista samo onima kojima nema pomoći. --Јагода испеци па реци 21:23, 16. јул 2011. (CEST)[одговори]
Pa sad ... diskutabilno je da li su se admini popravili, ili su se pak korisnici popravili ocenu iz vladanja :)) Sve u svemu, to je sad i ne bitno ... važna je harmonija.--MikyM|Write me 00:12, 17. јул 2011. (CEST)[одговори]

Ekavica i ijekavica.

Prenosim ovde raspravu koja je započeta na članku Bosna i Hercegovina. Prema pravilima koja sledimo na ovoj Vikipediji, članak se piše u onom narečju u kom je započet. Međutim, Bokica misli da bi u nekim slučajima trebalo zanemariti to pravilo i pisati u onom narečju koje se govori u zemlji koja je predmet članka. Dakle, da bi članak o BiH ili Crnoj Gori morao biti ijakavski, zato što se tamo govori ijekavica. Šta zajednica misli o tome? --Јагода испеци па реци 15:26, 17. јул 2011. (CEST)[одговори]

Овај чланак је започет екавицом, сад је скоро цео у ијекавици. То није по правилима Википедије на српском, колико је мени познато. Треба све пребацити у екавицу. --Јагода испеци па реци 01:31, 17. јул 2011. (CEST)[одговори]

To je nesredjena klica, a drugo ljudi tamo pricaju ijekavicom. -- Bojan  Razgovor  01:35, 17. јул 2011. (CEST)[одговори]

И? Ја се нешто не сећам да имамо неко правило да пишемо оним дијалектом који се говори у држави која је тема чланка. --Јагода испеци па реци 01:38, 17. јул 2011. (CEST)[одговори]

Zar moramo da imamo? Moramo li sve izglasavati? Zar nema smisla sve sto se tice BiH i Crne Gore da bude na ikekavici? -- Bojan  Razgovor  01:43, 17. јул 2011. (CEST)[одговори]

Да, морамо да имамо. И не видим зашто би то имало било каквог смисла. Сам зато што се у тим државама гвори ијекавица? Не знам, али ја ту не видим логику (плус не постоји ни једно правило, чак ни препорука на нашој њики у вези са тим, док правило о одржавању дијалекта на ком је почет чланак постоји и потпуно је јасно). Ја нећу ништа мењати, јер немам толико времена за губљење. Само напомињем, чланак би требало да буде у екавици, јер није само та клица била у екавици, него је екавица била присутна и две године касније, па и три године касније, па и пет година касније, а тад свакакоо није била несређена клица. Договор је да се користи наречје којим је чланак започет, и ако штитимо ијекавицу при неправилним изменама на екавицу, мислим да је поштено да се исто ради и са екавицом. --Јагода испеци па реци 01:57, 17. јул 2011. (CEST)[одговори]

Oslonimo se na birokratiju kad ne mozemo na zdrav razum. Naravno da ima smisla. Clanke o podrucjima kojima se govori ijekavica ce najverovatnije najbolje napisati i prosirivati ijekavci i njih ce najvise interesovati. Isto vazi i za ekavicu. Da neko zapocne clanak Vojvodina na ijekavici, taj clanak ce postati ekavski, ne zato sto neko ne voli ijekavicu, vec zato sto je ili ne zna ili ne zna za pravilo ili je ne smatra je logicnom za te prostore. A zaista imamo vaznije stvari od gledanja da li je neko ijekavski clanak o ekavskom podrucju prosirio ispravnom ijekavicom, da nije nesto sarao. Takodje, engleska viki ima pravilo clanci o Americi - American English, o Engleskoj - British English. -- Bojan  Razgovor  02:13, 17. јул 2011. (CEST)[одговори]

Нећемо уводити нова правила кад се коме како наврне. Јасно стоји да ако је чланак започет ијекавицом и није више клица, наставља се и завршава исто тако. Такође то важи и за латиницу и ћирилицу. Не будемо ли се држали ових правила завршићемо на српскохрватској Вики. Само још да напоменем да са овим Бојановим предлогом ја сам например онемогућен да доприносим о Босни и Херцеговини, Црној Гори делу Србије (Златиборски део), део Врања и недај боже шта још може произићи из ових могућих заврзлама.----László (talk) 03:22, 17. јул 2011. (CEST)[одговори]

Nisi onemogucen. Samo bi sve sto napises trebalo da bude popravljeno na ijekavicu. -- Bojan  Razgovor  07:01, 17. јул 2011. (CEST)[одговори]

Бојане, заиста мислим да ако мислиш да је то логично, треба да направиш предлог, и да се о томе дискутује. Такво правило не постоји и не може се примењивати сам зато што је теби логично. То је врло драстична промена у односу на постојеће правило, и мислим да би о томе прво требала заједница да се изјасни, па тек онда да се примењује. Ако поштујемо правило "ко први девојци" код ијекавице (ја сам сама не знам колико пута вратила измене тог типа на ијекавским чланцима), онда мислим да је поштено да се на исти начин штити и екавица. Овај чланак је започет екавицом, и писан је скоро шест година екавицом, да би се не знам у ком тренутку одједном одлучило да се пређе на ијекавицу, а да се нико о томе није обавестио. Мислим, или ћемо да поштујемо правла која сами донесемо или ако нећемо, онда шта ће нам правила? --Јагода испеци па реци 12:04, 17. јул 2011. (CEST)[одговори]

Sta ima da vas pokrecem glasanje da li je nesto blisko pameti ili ne. Ako nije da cujem argumente protiv, ne samo jer je tako negde zapisano i pritom je napravljen previd. -- Bojan  Razgovor  13:44, 17. јул 2011. (CEST)[одговори]

Bokice, ajde duboko uzdahni, shvati da ovo ne ide ništa protiv tebe lično, sredi misli i napiši opet šta si hteo da kažeš, jer zaista ne razumem šta si hteo reći. Svi ovde radimo u interesu projekta, a ne jedni protiv drugih. --Јагода испеци па реци 14:05, 17. јул 2011. (CEST)[одговори]

Iskreno, pravilo da se nesto ne prebacuje iz ijekavicu i ekavicu nikada nije izglasano, a zaboravljeno je. Naveo sam argumente zasto (ij)ekavici treba da odrazava geografiju. Nisam video nijedan razlog protiv, osim tako pise. -- Bojan  Razgovor  14:22, 17. јул 2011. (CEST)[одговори]

Pa ako i nije izglasano, to je neko nepisano pravilo oko kog je verovatno pre više godina postignut koncenzus i uspešno se primenjuje godinama (nije ni prvo, ni poslednje, ni meni se npr. ne dopada pisanje SVIH mernih jedinica latinicom bez obzira na pism teksta, pa sam ipak prihvatila jer su drugi koji su mislili drugačije d mene, ipak bili u većini). Ne vidim zašto bismo ga sad menjali samo na osnovu mišljenja jednog korisnika, tj. tebe. Zato ti i kažem, predloži, da se zajednica izjasni, ne mora se glasati, ali ipak treba da vidiš šta drugi misle o toj ideji, a ne da je samoincijativno primenjuješ, bez obzira da li ona bila dobra ili ne. Ovde ipak radimo kao zajednica a ne kao slobodni strelci. --Јагода испеци па реци 14:40, 17. јул 2011. (CEST)[одговори]

Niko ne kaze da nije dobra ili nema smisla -- Bojan  Razgovor  14:53, 17. јул 2011. (CEST)[одговори]

Искрено, овај предлог по мени само може да донесе још више расправа, недоумица и свађа. Друго, не значи никако да неко ко је из неког краја боље познаје географију из тог краја него неки професионални географичар из било ког краја (ово је само пример). Треће, ијекавицу велика већина њих (бар ови сарадници који су до сада доприносили) користи неправилно и меша са варијантом која је блиска хрватском језику (користе хрватске изразе плус српску ијекавицу). Највише греше код коришћења -ј- и -љ- и убацивања слова -ј- после слова -и-, још има брља колико хоћеш. Мени лично за моје евентуалне доприносе не смета пошто ја обе варијанте могу користити, само бих морао више да пазим. Највећи проблем, по мојим схватањима, је да са увођењем овог предлога се такорећи забрањује писање неког текста у одређеним случајевима (ако не знам ијекавски или екавски не могу доприносит- или аутоматски неправилно доприносим, у некој од варијанти) и што је највећа опасност је да би имали два писма и минимално три равноправне варијанте српског језика за географију (Србија, Црна Гора и Босна и Херцеговина) а остало... па ми би већ закомпликовали.----László (talk) 15:15, 17. јул 2011. (CEST)[одговори]

Niko tebi ne zabranjuje da pises kako znas i umes. Ali konacan clanak da ostane u ijekavici. -- Bojan (А) Razgovor 15:21, 17. јул 2011. (CEST)

Mislim da ovu raspravu treba preneti na Trg, pa videti šta zajednica misli o Bokicinm predlogu. Što se članka tiče, dok se zajednica ne izjasni o Bokicinom predlogu, treba poštovati staru politiku, tj. vratiti ga na ekavicu. Prekopiraću ovu raspravu na trg, da vidmo šta zajednica kaže o ovome. --Јагода испеци па реци 15:18, 17. јул 2011. (CEST)[одговори]

Komentari

Bojane, počeo si da se ponašaš krajnje bezobrazno. Tebi je logično da članak započet ćirilicom bude prebačen u latinicu uprkos tome što imamo pravilo da se to neradi osim ako je u pitanju klica a nemamo pravilo da se to radi pozivajući se na geografsku odrednicu. Tačno je da na en i de njiki postoji slična preporuka (ne pravilo) da se članci npr. o UK, SAD i Australiji pišu lokalnim dijalektom jer se očekuje da će ih pisati oni koji tamo žive, ali ponavljam, to nije pravilo. A ti si smislio neko pravilo, koje ne želiš da staviš na glasanje i počeo si da ga sprovodiš jer je to blisko pameti. Ispada da svi koji se ne slažu s tobom nisu bliski pameti. Uostalom, ovaj šablon postoji i koristi se. --В. Бургић (реци...) 15:42, 17. јул 2011. (CEST)[одговори]

Da li ja zagovaravam (ij)ekaviziranje neceg drugog osim lokalnih tema? Osim sto se do ponavlja jedno te isto da smo to propustili da spomenemo u pravilu, koji su konkretni razlozi za neradjenje po mom? Clanak o Prijedoru da neko "zapljune" neko ekavicom ili Zrenjanin neko ijekavicom, i onda svako mora da dorpinosi tako? Loicno je da ce ijekavci pre uredjivati clanke o ijekavskim oblastima a ekavci o svojim. -- Bojan  Razgovor  15:51, 17. јул 2011. (CEST)[одговори]

Molim vas, nisam ovo postavila da bi se Bokica razapinjao na krst, nego da se zajednica izjasni o toj ideji. Dakle, ne bih da ovo pređe u napadanje Bokice i njegovo branjenje, nego da bude diskusija o samoj ideji, da konačno utvrdimo šta zajednica misli i o ovoj ideji. Pa kako god da odlučimo, tako će biti. Dakle, apelujem još jednom: komentarišite ideju, ne Bokicu. Hvala. --Јагода испеци па реци 15:58, 17. јул 2011. (CEST)[одговори]

Meni se takođe ta ideja ne čini lošom. Međutim, razumem i negodovanja, jer nismo nikada o tome kao zajednica zvanično prodiskutovali. Pretpostavljam da je i Bojan mislio da neće biti problema i da stoga ne treba da gubimo vreme na glasanje. Ako su mišljenja već podeljena, šta fali da onda organizujemo nekakvo glasanje i izjasnimo se? Tako ćemo prekratiti priču i videti na čemu smo. Čak ne mora da bude ni glasanje. Evo možemo ovde da kažemo svako svoj stav i ako bude konsenzusa da se pridržavamo ovog principa, neka ostane kao smernica ili šta god. mickit 16:27, 17. јул 2011. (CEST)[одговори]

Ево, Бокици у прилог (кад већ не уме он сам ) на страници Википедија:Напомене о писању српским језиком на Википедији, тачка 7, стоји препорука да се чланци о ијекавским геог. подручјима пишу ијекавицом, дакле, препорука, али не и обавеза (страна је написана 2007, дакле та препорука стоји поодавно овде). Дакле, према садашњим писаним правилима, мислим да и Бокица и други имају право. Можда заиста не би било лоше да се изјаснимо на неком гласању. Мени лично је апсолутно свеједно. Једино што ме брине јесте да се поштују правила која је донела заједница. --Јагода испеци па реци 19:11, 17. јул 2011. (CEST)[одговори]
Evo, Bokici protiv priloga:

Има смисла да чланци географски везани за подручја где се користи ијекавско наречје (Црна Гора, Босна и Херцеговина, Хрватска, западна Србија) буду писани тим наречјем. Међутим, као и за писмо, тако и за наречје важи правило да чланци започети једним наречјем остају на том наречју.

očigledno je šta ima prvenstvo, geografija ili bezecovanje. --В. Бургић (реци...) 21:14, 17. јул 2011. (CEST)[одговори]

Добро, де, немој опет по Бокици. Ја сам само предочила да ипак постоји тако нешто међу нашим правилима, иако је само препорука. Такође треба да додам да сам ја мало средила стил на тој страници (личио је превише на буквални превод и неприродно је звучало на српском), тако да сам можда променила првобитни смисао, стога прилажем ранију верзију. Дакле, ти си против тога. Било би лепо да чујемо још неког... --Јагода испеци па реци 21:19, 17. јул 2011. (CEST)[одговори]

Хајде овако хипотетичка и реална ситуација: да неко почне чланак о неком локалном на „погрешном“ наречју. Сад, за очекивати је да људи из тог подручја ће додавати нешто на свом наречју. Ко ће све исправљати на наречје којим је чланак започет? Неко следећи ће скроз прилагодити чланак локалном „наречју“. -- Bojan  Razgovor  22:05, 17. јул 2011. (CEST)[одговори]

A kako bi bilo da se rečenici "Међутим, као и за писмо, тако и за наречје важи правило да чланци започети једним наречјем остају на том наречју..." pridoda poduslov ", осим ако су вршене значајне измене на чланку.". Tako bi bilo omogućeno da se od slučaja do slučaja tumači da li su vršene značajne izmene, pa čak možda i obuhvati ova navedena hipotetička a verovatno realna situacija. Čini mi se da tako nešto postoji kao nepisano pravilo za ćirilicu i latinicu. Uostalom ovo je ipak smernica ne politika, dakle nije baš drž-ne-daj. Sama fraza kako je sročena ne nameće strogu obavezu ("...ostaju na tom narečju"), za razliku od stavke koja govori o pismu ("Немојте преправљати чланак из једног писма у друго. Такве измене ће бити враћене без расправе.") a u nastavku se daju tri izuzetka od pravila. Jeste da je i ovo o narečju navedeno da je pravilo ("Међутим, као и за писмо, тако и за наречје важи правило да чланци започети једним наречјем остају..."), ali moglo bi se malko fleksibilnije shvatiti - bar ja tako mislim. Ja sam doduše poprilično fleksibilan, no možda nije loše tako. Grešim li? Srdačan pozdrav -- Слободан KovačevićбиблброKS 23:06, 17. јул 2011. (CEST)[одговори]

Да ли онда и чланак о Уједињеном краљевству треба да буде написан на енглеском??? Пера Којот Шта је, бре??? 11:22, 18. јул 2011. (CEST)[одговори]

Sto postavljate takva intelektualna pitanja? -- Bojan  Razgovor  14:20, 18. јул 2011. (CEST)[одговори]
Па можда, али онда се поставља питање да ли на кокнију или оксфорд инглишу. Можда у зависности од регије коју описује шкотском, велшком или алстерском енглеском? :-) Срдачан поздрав, -- Слободан KovačevićбиблброKS 20:01, 18. јул 2011. (CEST)[одговори]

Не би требало да постоји обавеза да се теме везане за регионе српског говорног подручја пишу на тамо присутним наречјима. Препорука је у реду. Обавестите кад буде гласање. 本 Михајло [ talk ] 21:46, 18. јул 2011. (CEST)[одговори]

Такође мислим да не треба мењати тренутна правила. Географија не треба да има преседан над започињањем чланка или значајним проширењем клице. --филип @ 22:11, 20. јул 2011. (CEST)[одговори]

A zasto ne bi trebalo? -- Bojan  Razgovor  23:08, 20. јул 2011. (CEST)[одговори]

Na primer, zasto na En clanci o Engleskoj su na British Englishu, o SAD na American Englishu, o Kanadi na Canadian Englishu, Australiji Australian Englishu, JAR na Southafrican Englishu? Zašto su na nemačkoj vikipediji članci o Nemačkoj na jednoj varijanti nemačkog, a o Švajcarskoj i Austriji na drugoj varijanti nemačkog? Uveli su to eto samo da uvedu, ili je bilo praktično i smisleno? -- Bojan  Razgovor  23:33, 20. јул 2011. (CEST)[одговори]

Бокице, немој постављати бесмислена питања, јер свако је овде изрекао своје мишљење, на које има право. Ако нека твоја идеја не прође, није смак света, и још једном ти кажем, није ништа лично. А на твоје питање о другим Википедијама, ја ћу одговорити питањем: а што бисмо морали следити баш све што се ради на другим википедијама? Није лоше видети шта други раде, па расправити могућу имплементацију тих правила и код нас. Али то свакако не значи да се мора имитирати све што се ради на другим википедијама. Осим тога, препорука стоји већ у правилима, али није обавезна. Дакле, све зависи од договора и од оног ко започиње чланак (уосталом, и на тим другим википедијама та правила су резултат договора. Њима се ето, свидело да то буде тако. Нама овде изгледа да и није то тско добра идеја. Препорука да, али обавеза свакако не.). Следећи препоруку, ак на неком чланку постоји консензус, не видим зашто се не би мгло променити наречје. Али, ако не постоји, ништа не фали ни да остане на наречју у ком је почет, па чак и онда кад то наречје не одговара наречу које се говори на територији предмета чланка. Дакле, лангзам, и дајте аргументе. Нећемо да се свађамо, ја мислим да смо то одавно превазишли. --Јагода испеци па реци 00:12, 21. јул 2011. (CEST)[одговори]

Da li neko UOPSTE primecuje da ja ne predlazem "videla zaba da se konj potkiva", vec da to ima smisla, da ce ljudi iz tih podrucja zeleti, dobronamerno ili ne, da pisu onako kako oni znaju? -- Bojan  Razgovor  00:38, 21. јул 2011. (CEST)[одговори]

OK. Nije to u pitanju, ali, šta ak neki ekavac želi napisati članak o npr. Splitu? Mora da ga piše ijekavicom, ili jednostavno da odustane jer ne ume da piše ijekavicom? Sve se svodi na prvobitno pravilo koje imamo: kao i svaka druga tema, i geografske teme treba a se tretiraju isto, jer se na taj način ne diskriminiše niko. Kako je započeto, tako se tera na dalje. Isto kao i sa pismom. Da li bi onda to značilo da članke o geog. pojmovima iz Hrvatske moramo pisati samo latinicom, jer će verovatno ljudi iz Hrvatske želeti da pišu o tome? --Јагода испеци па реци 01:05, 21. јул 2011. (CEST)[одговори]

SNeka ljudi pisu kako znaju i umeju. Kada clanak bude gotov, da bude na lokalnom narecju. -- Bojan  Razgovor  06:16, 21. јул 2011. (CEST)[одговори]

Što se mene tiče, ja već rekoh, meni je svejedno. Vidim prednosti i u jednom i u drugom predlogu. Bitno mi je da se dogovorimo nešto i da se to poštuje. Međutim, ja nešto ne vidim da tvoj predlog ima podršku. Svi koji su se javili radije su da ostane kako je za sada: samo preporuka, ali ne i obaveza. --Јагода испеци па реци 10:25, 21. јул 2011. (CEST)[одговори]

Ja ne vidim razlog protiv... -- Bojan  Razgovor  10:51, 21. јул 2011. (CEST)[одговори]

TV emisije kao izvori, i druge teme

TV emisije kao izvori

Šta mislite o tome? Da li u Vikipedijinim smernicama ima nešto o tome? Ovde ne mislim samo na političke emisije (koje su svakako za nas od najvećeg interesovanja), nego takođe i na npr. istorijske dokumentarce, ili dokumentace iz oblasti nauke. Npr. Natonal Geographic, History Channel, BBC sve su to vrlo kvalitetni dokumentarci iz oblasti istorije i nauke. S druge strane, i političke teme (konkretno mnoge vezane za naš rat devedesetih), mogle bi biti referencirane nekim emisijama u kojima se pojavljuju svedoci ili određene ličnosti od značaja za određene teme. Znam da ima svakakvih emisija, ali možda bismo pre uključvanja videa kao reference mogli da postignem koncenzus o uključivanju istog. --Јагода испеци па реци 11:35, 23. јул 2011. (CEST)[одговори]

Komentari

Избегавати. Да би нешто проверио, требаш погледати цео видео. Друго, ако су емисије на Јутјубу, то је вероватно кршење АП и не би требало да линкујемо и помажемо у кршењу. А и Јутјуб некад обрише целу емисију. -- Bojan  Razgovor  17:45, 23. јул 2011. (CEST)[одговори]

Delimično jesi u pravu, ali samo što se tiče AP, to bi po meni bio jedini realan problem (a možda i dovoljan da se ova ideja odbaci) Što se tiče toga da ih brišu, pa i linkovi sajtova takođe nestaju, zato i imamo one botove koji prolaze s vremena na vreme i proveravaju linkove. S druge strane, ako bi se navodio video, naravno da bi se morala navesti i tačna minutaža gde se pominje nešto što se tvrdi u članku, kao što se navode stranice kad navodimo knjigu kao izvor. Takođe, i kod video zapisa trebalo bi biti izbirljiv: kad se navodi (ako bi se navodio), onda bi moralo da se navede, ime emisije, ime reditelja, ime televizije koja je radila dokumentarac, i kad je prikazan, i naravno, minutaža kao što već spomenuh ranije. Ako se to ne zna, ne bi mogao da se navede kao izvor, jer jednostavno ne može se navesti nešto čije je poreklo nepoznato ili sumnjivo. --Јагода испеци па реци 18:27, 23. јул 2011. (CEST)[одговори]
Ja sam da se emisije (dokumentarci) koriste u smislu nekog "prikaza" odnosno u spoljašnjim vezama. TO je nekako do sada bila praksa. AKo se koriste u referencama, kao što Jagoda kaže, potrebno je navesti minutažu, tj vremenski interval kad je to rečeno. TO je najčešće "pegla" za onog ko piše pa se to i preskače, ali općenito mislim da je puno bolje da se emisije stavljaju u spoljašne izvore, a u reference ako onaj ko uvodi reference stavi minutažu. Pored toga, mislim da se tek tako isječci sa youtube-a posebno isječci kućne radinosti ne mogu unositi u članke. Ako se unose isječci mora se reći iz kojeg dokumentarca su ti isječci, odnosno ko je njegov autor i slično.--MirzaM (разговор) 19:09, 23. јул 2011. (CEST)[одговори]
Ma ne, kakva crna kućna radinost! Rekla sam malopre da bi i tu trebalo tačno odrediti šta je kredibilno a šta ne. Dakle, ak ne može da se navede ime, reditelj, televizija i datum emitovanja, ne može da bude referenca. --Јагода испеци па реци 19:19, 23. јул 2011. (CEST)[одговори]

Mediji uopšte kao izvori za osetljive članke

Druga tema, koja se pojavila u jednom nimalo prijatnom razgovoru na jednom od članaka, jeste objektivnost SVIH medija. Kad se radi o događajima iz devedesetih na našim prostorima, mislim da se nikada nećemo složiti koji su izvori validni a koji ne, jer će se uvek neko naći ko će misliti da su određeni mediji pristrasni i da ih ne treba koristiti. Ja mislim da su mediji RS pristrasni, ali eto, verujem da druga strana misli da su mediji poput Vremena, Politike, Blica ili B92 takođe pristrasni ali na drugu stranu. Da se mi ubeđujemo ko je u pravu, nigde ne vodi, osim samo ka teškim rečima zbog kojih kasnije možem samo da žalimo (ja barem žalim i osećam se loše zbg mnogo toga što sam rekla u afektu). S druge strane, mislim da je ovo jedan veliki problem koji treba da rešimo kao zajednica, zarad mira u kući i na obostrano zadovoljstvo svih zainteresovanih, jer jedino tako je moguće da se manje svađamo, a da više doprinosimo kvalitetu ove vikipedije.

Da li je uopšte moguće da se dogovorimo i zajednički odredimo neke smernice u pogledu medija koji će se koristiti u člancima d vitalnog značaja za naše prostore, i da prestanemo da se međusobno vređamo i optužujemo i tako gubimo dragoceno vreme, a bogami i živce? --Јагода испеци па реци 11:35, 23. јул 2011. (CEST)[одговори]

Komentari

Мени је логика овака: да би некога убедио у нешто, користи макар мало изворе са његове стране. Медије не би требало користити као изворе, осим ако не преносе неку вест. Ево гледам Шандор Кепиро: извори су РТРС, Политика, Блиц и ББС и један сајт о логорима. О његовим активностима за време рата би се морало користити нека књига са Гугл књига, а медији само за нове чињенице. -- Bojan  Razgovor  17:45, 23. јул 2011. (CEST)[одговори]

Moja logika je slična: mislim da treba uvek u svim člancima koristiti medije svih strana. Ako se radi o Srebrenici, koristiti kako srpske, tako i bošnjačke izvore, ali svakako i haške zapise i presude. Ako se radi o eto, npr. Sijekovcu, takođe, koristiti izvore sve tri strane. Zapravo, četiri, jer mediji Srbije nisu toliko monolitni kao što su to mediji RS Hrvatske i BiH. U svakm slučaju, mislim da je nedopustivo da se u jednom tekstu koji se tiče nekog događaja iz rata devedesetih koriste izvori isključivo jedne strane. Druga mogućnost je ne koristiti ih uopšte nego samo zvanične dokumente, a to bi onda u ovim slučajima bili dokumenti iz Haga (uglavnom), ili sa drugih suđenja (ako ih ima, naravno). Ali, dokumenti, ne novinske vesti o istima. To je, mislim, teži način, ali možda ispravniji, jer se tako onda unose samo zvanični podaci. S druge strane, možda bi onda članak osta nepotpun, jer i haške presude nisu uvek najobjektivnije. Npr. bilo bi krajnje licemerno koristiti samo haške dokumente u članku Nasera Orića, na primer. Možda napraviti izbor medija sa svih strana koji bi bili prihvatljivi za pisanje naših članaka? Jer ima medija koji su zaista ruglo i koji samo snižavaju kvalitet i kredibilitet ove enckilopedije -- konkretno mislim da Kurir, ali sigurna sam da ima još takvih listova. Da se ja pitam, Kurir bih stavila na onu crnu listu vikipedije da se ne može dodati link ka njima. --Јагода испеци па реци 18:20, 23. јул 2011. (CEST)[одговори]
А баш се курир користи као извор у врло озбиљним чланцима. Да није жалосно било би смијешно. На ен вики имају посебну страницу на којој се расправља о поузданости појединачних извора, можда не би било лоше да и ми то уведемо.--В и к и в и н дбла бла 18:33, 23. јул 2011. (CEST)[одговори]
Da, to je dobra ideja. Trebalo bi da imamo listu pouzdanih izvora. Mislim da bi to rešilo mnoge probleme komunikacije koje trenutno imamo. --Јагода испеци па реци 18:36, 23. јул 2011. (CEST)[одговори]
Da se ja pitam, ja nikako ne bi ni koristio ni "bosanske" ni "srpske" medije u pogledu članaka koji se tiču ratova i zločina. To jednostavno nije POV. Ako se takvi mediji već uvedu, moraju se uvesti u kontkestu. Mišljenja sam da se to treba uraditi ovako:

Ајде, благо деди, објасни ми (кад си тако бистар и инвентиван), на основу чега доносиш одлуку који су медији "неутрални и кредибилни", односно, који медији се без икакквог ограничења могу користити као извори?

--Sly-ah (разговор) 19:30, 23. јул 2011. (CEST)[одговори]

Verujem da bi to bila stvar dogovora i rezultat diskusije, uostalom, to već rade na engl. vikipediji, pa bismo mogli uzeti pelcer od njih. Videt kako oni to rade, i prilagoditi sistem našim potrebama. --Јагода испеци па реци 19:31, 23. јул 2011. (CEST)[одговори]
Pa da ustvari. Ako postoje sumnje u kredibilnost nekog izvora, to se lijepo iznese i objasni. Sami pogled recimo na srpske medije koji su pisali i prenosili intervjue nekoga ko govori o Berki Zečeviću je dovoljno da apsloutno budu diskreditovani i izbačeni sa ove wikipedije, jer promovišu jednu vrstu propagande s ciljem da se srpskom stanovništvu predoči Berko Zečević kao kontroverzna i pristrasna ličnost. (inače berko zečević je stručnjak koji je svjedočio protiv karadžića za Markale)--MirzaM (разговор) 19:35, 23. јул 2011. (CEST)[одговори]

А откуд ти, благо деди, знаш де Б. Зечевић НИЈЕ "контроверзна и пристрасна личност"? МИслим, можда и није, можда је човек оличење поштења и крепости, али откуд баш ТИ знаш да је БЗ пун врлина?

А оно што си ти написао у последњих неколико постова о Сијековцу довољно је да те апсо9лутно дискредитује и избаци са ове Википедије.

--Sly-ah (разговор) 20:32, 23. јул 2011. (CEST)[одговори]

Пошто сви наводе како домаћи медији нису поуздани мене занима јесу ли нпр. CNN, Њујорк тајмс, BBC itd. Шта мислите? --Награкажи/лажи 19:53, 23. јул 2011. (CEST)[одговори]

Ја мислим да нису. Подложни су утицајима, баш као и сваки други медији.--Методичар зговор2а 19:58, 23. јул 2011. (CEST)[одговори]
I ja mislim da nisu. Zapravo, ni jedan medij ne može biti 100% pouzdan. Zato sam i predložila da se uvek u članak unose izvori SVIH zainteresovanih strana, uključujući i strane medije. I uvek treba navesti tu i tu je objavljeno ov i ovo. Ako je neki intervju u pitanju, onda napisati u samom tekstu "Pera Perić je izjavio to i to", a ne jednostavn napisati da je to to, i referencirati intervjuom neke osobe. Mislim da bi se takođe trebalo voditi računa ne samo o podacima koji se iznose, nego i o diskursu koji upražnjavaju. Dakle, ako neki medij umesto Srba koristi sistematski reči četnici, ili za Hrvate ustaše, za Muslimane balije i sl. kristalno je jasno koliko jedan takav medij ima kredibiliteta. --Јагода испеци па реци 20:02, 23. јул 2011. (CEST)[одговори]

Ја заправо и не видим проблем у навођењу медија, то су само спорадични сукоби. Када је заједница довољно зрела и када ставове заснива на изворима, онда се може лако утврдити шта је и како је шта (уосталом, то је рађено све ове протекле године). Када се почну ставови заснивати на политичком мишљењу (као скоро, ево и МирзаМ), наравно да ће ту одмах настати тумачења. Стога, по знаку једнакости, ако заједница није у неком тренутку зрела, онда неће бити ни чланак. Када прођу страсти, онда се то већ доводи у ред (ево и овај предлог је примјер пролажења страсти, једноставно се схватило да се не може прегласавати друга страна, а притом глумити неутралност). Моје мишљење је да је и Јагода схватила да се с десна не може вући лијево, а не стајати на среди (наравно, можда нисам у праву). Ево задњих дана гледамо примједбе на РТРС и медије из РС, што је по мени апсурдно. Уопште није битно који је медиј пренио ставове неког стручњака, политичара итд. Медиј само преноси, не ствара главни и одговорни уредник некакве анализе о ратним злочинима, нити он натјерује неког да проговора о томе и сл. Једноставно, медиј само преноси нечије ријечи, а заправо кредибилитет треба тражити код особе која је нешто изговорила, а не код медија. Када се ради о анализи догађаја, заснованој на снимљеном извјештају и томе сл., то се онда све узима с резервом (што се адекватно и подвуче у чланку). Наравно да Си-Ен-Ен или Би-Би-Си нису неутрални медији, они не могу заступати мњење другачије од својих влада. Ниједан медиј није неутралан. Али, као и до сада, када је заједница зрела, и када ради без нападачких упада, онда је и сама у могућности да процијени како се шта ваља уносити у чланак. --Жељко Тодоровић (разговор) 20:36, 23. јул 2011. (CEST) с. р.[одговори]

Јагода, епско-лирски и сензационалистички стил писања није, по мом мишљењу, довољан разлог да се неки медиј елиминише као необјективан. На свакој енциклопедији најважнија је фактографија, па уколико се фактографија у рецимо Куриру, идентична или приближна фактографији у, рецимо, Политици (која негује умеренији стил), не видим разлог да се Курир елиминише као извор.

Даље, корисник Мирза (а ко би други) је навео да се као извори не би смели користити изјаве, рецимо, Радована Караџића. Нисам правник, али је ствар општег образовања да се зна и ово: свако је невин до оног тренутка када суд докаже његову кривицу. Караџић је оптужен за ратне злочине, тренутно му се суди у Хагу, али још увек НИЈЕ донесена правомоћна пресуда о његовој кривици. А сваки, па и највећи злочинац има право на одбрану и на своју верзију догађаја. Зашто би РК био изузетак? Насер Орић је слободан човек јер је тако одлучио суд, Атиф Дудаковић није ратни злочинац све док се против њега не покрене судски поступак и не донесе правомоћна пресуда, Младић није ратни злочинац док се не заврши суђење. Дотле, сви они имају (или су имали) право на одбрану и право на своје верзије догађаја.

Дакле, овде се не би смело одлучивати о (не)објективности појединих медија (јер ми немамо ни критеријуме ни инструментаријум да то ваљано спроведемо), већ би требало настојати да се скупи што више разноврсних извора и да се сваки извор наведе у самом чланку. Мислим да је тако нешто примењено у чланку Масакр у Рачку (додуше, после маратонске расправе), али, чини ми се да би такав приступ био најбољи и најреалнији.

--Sly-ah (разговор) 20:47, 23. јул 2011. (CEST)[одговори]

Željko, vidiš, sve bi bilo jak dobro kad bi ljudi postupali tak kako si ti sad sve objasnio. Ja u principu nemam ništa protiv medija RS (npr. RTRS koji se najviše navodi na njiki, poprilično je dobro korišćen, da kažemo, u 80% slučaja - dakle, faktografija, prenos činjenica i to bi bilo to. Štaviše, pregledajući raznorazne reference o npr. događaju u Sijekovcu, različiti mediji prenose ama potpuno isti tekst i u svim tim tekstovima pisalo je isto: broj žrtava 26. marta bio je 9. Svi listom su naveli ime najstarijeg i najmlađeg ubijenog, kao i njihove godine. U takvom slučaju, ja mislim da nema ama baš nikakvih problema. Međutim, problem nastaje kad se na primer, kao što je to bio slučaj u članku o Berku Zečeviću, datum rođenja referencira člankom koji govori o njegovom hapšenju, kad postoji stranica njegove biografije na fakultetu na kom radi. Plus, evo tek sad vidim (ovo je novi link, onaj iz članka sam uklonila pored ove zamerke i zato št je bio mrtav), da se u tom članku o hapšenju uopšte ne navodi datum njegovog rođenja! Ili ono sa licitiranjem žrtava u članku o Sijekovcu. Uporno se unsi u članak da je 26. marta poginulo te 60, te 20 osoba te boga pitaj, kad je taj broj u svim navedenim referencama dat za ceo mesec! Šta je teško navesti tačno ono što piše u izvoru? Dakle, 26. marta ubijeno je 9 osoba. Narednih mesec dana (ili kliko već piše u izvrima), hrvatske snage (NE ustaše, kao št je bilo napisano), ubile su (bez mučki, jer to je epsko-lirski stil koj ne odgovasra enciklopediji) 60/90, koliko god izvori navode osoba. Šta je to teško? Šta ima loše u tome? Eto, meni takve stvari smetaju. Dakle, nemam ništa protiv da se koriste izvori sa svih strana (zapravo, trebalo bi da to bude pravilo, kako je Slaja predložio), ali insistiram da se vodi računa kad se prenose podaci.

Slajo, ne mogu se složiti u vezi sa Kurirom i sličnim novinama koje žive od skandala. Jednostavno ne mogu. Da ne bude zabune, ni u jednom momentu nisam izjednačila medije RS sa Kurirom. Kurir mi je usput pao na pamet kad sam pisala predlog. --Јагода испеци па реци 21:35, 23. јул 2011. (CEST)[одговори]

Наравно да има свакаквих случајева, али то се да ријешити. Тај примјер што си навела, ја уопште не знам због чега се референце дају у уводу (то не треба радити, референце су за садржај). Али када је већ дато, наравно да треба тражити човјекову биографију, посебну важност има званична биографија (што претпостављам да је она факултетска). Ја у томе ни не видим проблем, само прецизно навести како је шта и случај ријешен. Ако је неког дана убијено толико, навести, ако је наредних толико, навести. Ако се не зна тачно у које вријеме и који дан, али се зна неки период, навести процјену из неког извора. Наравно, ако постоји извор који то негира, водити рачуна како срочити. Али није то уопште по мени проблем, проблем је задњих дана што постоје некаква оцјењивања медија па се траже погодни медији. Исто и овај МирзаМ који се латио кобајаки каквог озбиљног уређивања узима Хашки трибунал и стране медије као божанство, а особи која није ту дуго не можеш нешто објаснити. Ево ја у задње вријеме само посматрам уређивања по тим ратним чланцима, и све влада некаква, рекао бих, нападачка атмосфера. Чланак се мијења уз неке дрске коментаре, самоиницијативно, пропраћено нападачким ставовима по стр. за разговор (то је посљедица што нема консензуса око неких ствари, па се мисли реториком нешто протурити). То не пролази. Ја сам кад тад очекивао када ће на ред доћи аргументација са политичим мишљењима, и ево код неких је дошла. --Жељко Тодоровић (разговор) 22:23, 23. јул 2011. (CEST) с. р.[одговори]

Očigledno se ne može rešiti, i nije to tako jednostavno kako ti pretpostavljaš, čim dolazi do ovakvih svađa kao što je bila ova poslednja na Sijekovcu. Zato je i otvorena ova diskusija, i molim te da ne umanjuješ njenu važnost. Da smo uspeli da se dogovorimo kako treba, do ovog svega ne bi uopšte ni došlo. Takođe bih te molila da ne prozivaš nikog poimenice niti da bilo koga ocenjuješ kakav je i koliko vredi, jer i ja sam to mogla učiniti kad sam davala primere uređivanja koji mi se nisu dopali, pa nisam. Nisam ovu raspravu otvorila s ciljem da opet napadam i da me se napada, nego da pokušamo ljudski da razgovaramo. --Јагода испеци па реци 22:35, 23. јул 2011. (CEST)[одговори]
Što se tiče Haškog tribunala, pa koliko vidim, i Slajin komentar ide u tom pravcu - koliko god mi (ne)voleli Haški tribunal, on je činjenica i on postoji i on daje konačne sudove o ljudima koji su učestvovali u ratu devedesetih i ne može se prenebregnuti i umanjiti njegov značaj kao reference. --Јагода испеци па реци 22:34, 23. јул 2011. (CEST)[одговори]
Što se tiče tvog komentara u vezi sa drskim komentarima, nadam se da se to odnosilo na sve učesnike, a ne samo na one čiji se stavovi tebi ne dopadaju. --Јагода испеци па реци 22:34, 23. јул 2011. (CEST)[одговори]
Dakle, do sada, ako ne grešim, vidim da ima slaganja oko toga da u svim člancima treba koristiti izvore SVIH umešanih strana. Da li dobro zaključujem? Ako je tako, onda možda sva ova rasprava i nije baš toliko uzaludna, jer se izgleda ipak krećemo u nekom pozitivnom pravcu. --Јагода испеци па реци 22:34, 23. јул 2011. (CEST)[одговори]
У самом уводу у ову расправу сам прочитао Јагодин коментар: „Ja mislim da su mediji RS pristrasni“. С обзиром да је Јагода у посљедње двије недеље вршила увриједљиве нападе на кориснике, на Републику Српску, на њене медије, на људе из Републике Српске, те да су њени коментари били жестоко испуњени мржњом према поменутима, ја немам ништа друго да додам осим да је ово још један Јагодин напад. Ако неко жели да неутално расправља о уређивању, онда сигурно не почиње расправу на овако пристрасан начин и нападом на Републику Српску. Можемо о свему да разговоарамо, али не овако! Ако разговарамо о Mediji uopšte kao izvori za osetljive članke, онда ова тема обухвата све медије а не служи за селективне нападе на Републику Српску. Дакле, ово је још један најобичнији напад на Републику Српску. А неки су изгледа себи дали за право да отворено исказују мржњу према Српској, њеним медијима, људима који живе у Српској итд. Е не може то тако. Ако је тема Mediji uopšte kao izvori za osetljive članke, немој да је злоупотребљаваш да нападаш Републику Српску. --БаШ-ЧелиК (разговор) 22:41, 23. јул 2011. (CEST)[одговори]


Jagodi se mozda svasta moze reci, ali da mrzi RS je nevidjena glupost. Za razliku od nekih njen cilj je uravnotezavanje clanaka, ne fanaticno guranje svoje tacke gledista... -- Bojan  Razgovor  00:22, 24. јул 2011. (CEST)[одговори]
То се Јагоди не говори, него је то и сама признала и посље се извињавала због својих напада на више корисника. Свједоци су Слаја, Жељко, а и Милош коме је у афекту поменула да она није злочинац из Републике Српске који је убијао цивиле по Сарајеву, а Милош одговорио да није ни он. А твоји БокицеК коментари типа „je nevidjena glupost“ су заиста неозбиљни. Тако се не разговоара. --БаШ-ЧелиК (разговор) 00:30, 24. јул 2011. (CEST)[одговори]

Молим те Бас-Целик, нисам ја од јуче... -- Bojan  Razgovor  00:33, 24. јул 2011. (CEST)[одговори]

do sada, ako ne grešim, vidim da ima slaganja oko toga da u svim člancima treba koristiti izvore SVIH umešanih strana.

СВЕ РАСПОЛОЖИВЕ изворе СВИХ умешаних страна. Да објасним: Ако о догађајима у Сијековцу (морам мислити и на Мирзине осећаје, ми смо фина и толерантна енциклопедија) новине у Федерацији нису (као што, уосталом, и нису) објавиле нити једну вест, или, ако медији у Хрватској нису о томе објавили нити једну вест, онда се поставља реторичко питање да ли је уопште могуће испунити тај критеријум. Школски пример је злочин у Сијековцу (упс, извини Мирза!) - "убијање цивила у Сијековцу", где није било могуће пронаћи нити један тескт из федеративних новина као извор, а богуми ни хрватских (чланак на сајту предсједника Републике се, наравно, не рачуна као новински чланак). Дакле, писац (или писци) чланка су навели расположиве изворе, а онда су добили по прстима јер су ти извори, наводно, необјективни. Па нису они криви што су сви расположиви извори необјективни! Да закључим: код писања оваквих и сличних чланака, ми смо напросто осуђени на медије као изворе и референце, што страховито отежава ионако тежак и мучан посао. Ја ионако мислим да ми на Википедији нисмо дорасли том задатку када смо се претенциозно одлучили да напишемо историју краја двадесетог века на овим просторима, при чему нам као извори у највећем броју случајева служе медији. Али ето, сам пао, сам се убио.

--Sly-ah (разговор) 22:54, 23. јул 2011. (CEST)[одговори]

Po hiljaditi put, wikipedija ne dozvoljava da se svim izvorima daje jednaka težina. TO nije tako, to nije po pravilima ovog projekta u kojem svi učestvujemo. Kako možete tek tako ignorisati ta pravila. Ne može se dati jednaka težina CNN-u i glasu srpske. Kako se može dati jednaka težina međunarodnom sudu pravde i ne znam onome što kaže Karadžić na suđenju (znači optuženik za taj ratni zločin koji se brani) Ja ne mogu da vjerujem da sa razumnim ljudima za koje vas smatram moram o ovome ovako razgovarati. Ja ne mogu vjerovati da ja na wikipediji moram nekom uredniku objašnjavat zbog čega se ono što kaže Karadžić ne može staviti u članak ko istina. Ja ne kažem da to ne treba predstaviti u članku, ali treba predstaviti u odgovarajućem kontekstu i odgovarajućem mjestu. Isto tako, ako ne smatrate da su CNN ili ostale te strane novinske kuće, ajde gdje su argumenti? Pronađite argumente gdje CNN zeli da ocrni Srbe, ili uljepsa muslimane ili da ne prikazuje istinu. Evo MEtodičar je izjavio ovo:"Ја мислим да нису. Подложни су утицајима, баш као и сваки други медији". Pa eto, molio bi da kad se već otvara ovakva rasprava da ne piše ovako plitke stvari nego da iznese argumente za svoje tvrdnje. Pošto ovo što je izjavio po meni ne predstavlja ništa. --MirzaM (разговор) 23:34, 23. јул 2011. (CEST)[одговори]

Није истина да не дозвољава, већ препоручује (ако и то). Даље, зашто се не може дати једнака тежина ЦНН-у и Гласу Српске? Шта је ЦНН бољи од Гласа и на основу чега ти процењујеш да је ЦНН- објективнији од Гласа? Већ сам рекао: нико није крив док се не докаже да је крив и свако, па и најтежи злочинац, има право на своју верзију догађаја и на своју одбрану. И нико не каже да се оно што каже Караџић мора стављати у чланак као истина, већ каже да се мора чути свака од страна у сукобу. Дакле, подразумева се да то треба представити у одговарајућем контексту и на одговарајућем месту. А ти мени одговори: где су ти аргументи да је нпр. Глас Српске пристрасан и необјективан? Да закључим: све што си горе налапрдао за мене не представља НИШТА. А сад те позивам да унесеш измене које сам ти предложио у чланак о Сијековцу.

--Sly-ah (разговор) 23:58, 23. јул 2011. (CEST)[одговори]

Nikad ovdje nije bio problem da se predstave svi pogledi, nego upravo to, što se Karadzic predstavljao kao istina, e to je bio problem. Ajde molim te pogledaj smjernice wikipedijne o izvorima pa dođi i onda da diskutujemo. Pa pogledaj šta su pisali o Berki Zečeviću kada je svjedočio protiv Karadžića i biće ti jasnije. Pogledaj kako izvrću izjave Mirsada TOkače za 500 srebreničkih žrtava koji su tobože "živi", itd. Ukratko iznose stvari koje umanjuju ili opravdavaju zločine koji su radili Srbi, a te stvari ne mogu biti potvrđene od bilo koga drugog osim njih sami. Eto. Da si učestvovao u radu na člancima kao što su Opsada Sarajeva ili Masakar na Markalama znao bi. Evo na primjer http://www.glassrpske.com/vijest/2/novosti/60549/lat/Nijedna-optuznica-za-zlocin-nad-3267-Srba.html, navodnih preko 3000 srpskih žrtava, koje niko živ ne može potvrditi na svijetu, a relevantne strane institucije su čak i osporile taj podatak. Ja sam naveo izvore u članku o Srebrenici. --MirzaM (разговор) 00:13, 24. јул 2011. (CEST)[одговори]

МирзаМ, ти ако узимаш здраво за готово правила Википедије као неку основу уређивања, гадно гријешиш. Па Википедија није такмичење ко је бољи адвокат и како ће ко боље протумачити правила, код нас не важе слова правила, већ дух правила. Дух правила заправо и одржавава вољу заједнице по неком питању. Ти имаш проблем с бирократијом, као и неки претходници. Као што ти се и раније говорило, ниједан корисник нема ништа с оцјењивањем објективности медија, те се више маните тога. Не знам уопште како неко може говорити генерално о медијима, ако се већ треба бавити појединачним случајевима. Није тешкко код неког чланка прокужити какав је који медијум. И поновно износиш политичке виђење ситуације, Рата у БиХ, дјеловања Срба у том рату итд. Такви наступи ништа не значе за једну озбиљну енциклопедију каква је ова. Ово је најпреча и највиђенија енциклопедија међу јужнословенским народима, те стога и наш задатак је побјећи од тих ратних политика на којима се темеље нама сусједне википедије. --Жељко Тодоровић (разговор) 01:57, 24. јул 2011. (CEST) с. р.[одговори]

Ja bih opet da izvedem neke zaključke, na osnovu onog što se ovde reklo: Vidim da se Slaja slaže da se ne mogu reči Karažića navoditi kao neka opšta istina, a to je upravo ono što Mirza zamera. Dakle, ja bih rekla da se obojica slažu (a i ja sa njima, a veujem još poneko ovde), da se intervjui ne samo s Karadžićem, nego s bilo kim, navode u tekstu u određenom kontekstu i da se u tekstu JASNO naglasi da je to rekao taj i taj, a ne da je to neka opšta istina, bez pominjanja u samom tekstu imena onog ko daje intervju. Da li smo se tu složili?--Јагода испеци па реци 02:53, 24. јул 2011. (CEST)[одговори]

Не слажем се да не можемо да узимамо коментаре Радована Караџића. Нема потребе да правимо дискриминацију у самом старту. Сви наводи треба да се наводе, и ту не треба правинти дискриминацију над Србима и Републиком Српском. Што се тиче разноразних извора, треба је за Републику Српску примјењивати једнако колико се различити извори користе у чланцима о Србији. --БаШ-ЧелиК (разговор) 03:13, 24. јул 2011. (CEST)[одговори]
I ajde sad lepo ti meni reci, kako čovek da ne pošizi od tebe? Jesi li ti uopšte pročitao šta sam napisala? Ko je rekao da se ne treba navoditi RK? Rekla sam da s enavodi, ali da se jasno kaže da je to ON rekao, a ne da se ono što on kaže predstavlja kao opšta istina. Mislim, stvarno, BČ, ovo zaista nema smisla. --Јагода испеци па реци 04:13, 24. јул 2011. (CEST)[одговори]

Što se tiče stranih medija, Mirza, već sam ti rekla: prilikom bombardovanja Srbije CNN je izrekao toliko laži da mi je došlo da razbijem televizor. Kažu, bombarduju samo vojne i policijske ciljeve, a ono civila mrtvih koliko hoćeš. Beograd, Surdulica, Niš, voz... Nigde nije poginuo niti jedan jedini vojnik. Sve sami civili. Dakle, ne treba nikom verovati 100%, i medije treba uzimati samo i isključivo za statističke podatke i novinske podatke - ko gde kako i kada. I uvek navestii KO to kaže i ČIJI su to podaci. Dakle, npr. eto nađoh jednu knjigu gde piše da je dokazano da su Markale zapravo granatirali sami Muslimani. To svakako ne treba predstaviti kao činjenicu, ali treba pomenuti u članku i reći ko to tvrdi. I naravno, napisati POSLE zvanične verzije. Nadam se da me razumete kakav sistem predlažem. --Јагода испеци па реци 02:53, 24. јул 2011. (CEST)[одговори]

Волио бих да Јагода примјењује став који има у вези Србије и страних медија, и на Српску. Дакле ако Јагода сматра да су страни медији пристрасни у случају Србије, нема смисла да сматра да су објективну у случају Српске. --БаШ-ЧелиК (разговор) 03:16, 24. јул 2011. (CEST)[одговори]
Isto kao i u prethodnom komentaru. Stvarno si neverovatan. Ja nemam reči i više s tobom neću da razgovaram, jer uporno izvrćeš on št drugi govore. To je pre svega maliciozno i krajnje bezobrazno. --Јагода испеци па реци 04:13, 24. јул 2011. (CEST)[одговори]

Sijekovac - Slajo, istina je to što kažeš, vidim na netu, ali takođe vidim na netu da mnogi definišu to kao navodni napad muslimanskih i hr. snaga koji, prema stranim posmatračima, nije dokazan. Smatram da i to treba uneti u članak, ali isto tek POSLE verzije kojom raspolažemo iz srpskih izvora. Drugo, nije moguće da ne postoji ništa više o tome. Ja sam našla na netu neki sudski zapis saslušanja nekog ko je preživeo Sijekovac, čini mi se da se preziva Milošević, gde je detaljno opisao napad na svoju porodicu, na selo, kao i ono što se dešavalo sledećih dana, ali nisam link sačuvala. Pokušaću da nađem opet isti link i da ga priložim na stranu za razgovor. Ono što hoću da kaćem jeste: kod ovakvih slučaja, gde silom prilika imamo samo izvore samo jedne strane, MORA SE istraživati dalje, jer vidiš, ipak sam našla nešto (samo što nisam sačuvala link, al naći ću ga, barem ću da se potrudim da ga nađem). --Јагода испеци па реци 02:53, 24. јул 2011. (CEST)[одговори]

Ja se slažem. Ja sam na taj "fazon" i pisao i predlagao da se pišu markale. Meni je to sve ok.--MirzaM (разговор) 03:04, 24. јул 2011. (CEST)[одговори]
Штета што такав став Јагода и Викивинд нису имали у случају Маркале, него су све наводе у којима се тврди да Срби нису гранатирали, уклонили из чланка као великосрпску пропаганду. Не свиша ми се што се користе дупли стандарди. --БаШ-ЧелиК (разговор) 03:18, 24. јул 2011. (CEST)[одговори]
Sve je to moglo biti stavljeno u posebni dio, ali onome ko je to pisao očigledno to nije bio cilj, nego da predstavi istinu koja njemu odgovara.--MirzaM (разговор) 04:00, 24. јул 2011. (CEST)[одговори]
BČ, nikad nije kasno da se stvari poprave. Ali opet ti ponavljam, na pravi način, kak sam malopre objasnila, a ne onako kako si ti to radio. Samo strpljivo, sve će doći na svoje mesto. Međutim, trebalo bi i ti da malo proširiš vidike i da ne čitaš samo RS medije. Koliko sam razumela, engleski ti ide od ruke, tako da pročitaj malo i onu drugu stranu. --Јагода испеци па реци 04:08, 24. јул 2011. (CEST)[одговори]
Хм, управо је случај Маркале пун енглеских књига и књига које говоре у корист невиности Срба. Само ви сте то све обрисали и негирали као пристрасно. Потребно је прво да ти отвориш видике у случају српских извора, пошто су често као што си и сама рекла, додуше у случају Србије, страни медији много пристраснији. Отвори и ти мало видике. Као што тврдиш да су амерички медији преносили бомбардовање Србије као колатералну штету, покушај да тај став пренесеш на случај Српске. Покушај да схватиш да пропаганда против Срба није мит, него да је то био добро плаћен и организован посао. И немој молим те да ми кажеш да изврћем нешто, него покушај да схватиш и да прихватиш критику. --БаШ-ЧелиК (разговор) 04:39, 24. јул 2011. (CEST)[одговори]
Ja sam, čini mi se, već prihvatila kritiku, izvinila se, i pokušala da smirim strasti i organizujem konstruktivnu debatu. Mislim da je sad na tebe red. A što se izvrtanja tiče, sve lepo piše gore šta si izvrnuo. Pametnom dosta. Ajd, ja odo da spavam, pa se vidimo sutra. Laku noć. --Јагода испеци па реци 05:01, 24. јул 2011. (CEST)[одговори]

Hoće li se više donijeti neki koncenzus kako se pišu članci o ratu, evo jagodinog rezimea: "Ja bih opet da izvedem neke zaključke, na osnovu onog što se ovde reklo: Vidim da se Slaja slaže da se ne mogu reči Karažića navoditi kao neka opšta istina, a to je upravo ono što Mirza zamera. Dakle, ja bih rekla da se obojica slažu (a i ja sa njima, a veujem još poneko ovde), da se intervjui ne samo s Karadžićem, nego s bilo kim, navode u tekstu u određenom kontekstu i da se u tekstu JASNO naglasi da je to rekao taj i taj, a ne da je to neka opšta istina, bez pominjanja u samom tekstu imena onog ko daje intervju. Da li smo se tu složili?" Slaže li se iko sa ovim ili ne slaže? Ovdje se samo priča i priča i na kraju ništa. Moram znati jer ima grdan problem sa člankom o Opsadi Sarajeva gdje je došo urednik koji nije učestovovo ni u kakvim raspravama u vezi ovoga i uvodi BIljanu Plavšić u glavni dio članka i njezine izjave.--MirzaM (разговор) 03:18, 26. јул 2011. (CEST)[одговори]

Не може се Мирза по твом захтјеву доњети правило забрање Радована Караџића на википедији. Ти си чини ми се на страницама за разговор износио идеју да се забрани све што се односи на вођство Републике Српске, као и да се не употребљавају српски извори, за које си ти навео да су пристрасни. Мени то изгледа мало претенциозно са твоје стране. Већ су ти многи објашњавали на страницама за разговор да не гураш било какве екстремне захтјеве, пошто ти четворица других корисника објашњавају да не можеш да забраниш Биљану Плавшић као извор на википедији. То што ти предлажеш би била дискриминација личности на основу твојих политичких убјеђења. --БаШ-ЧелиК (разговор) 04:03, 26. јул 2011. (CEST)[одговори]
Ја бих теби Баш-Челику препоручио да одеш у Градску библиотеку, извадиш чланску, узмеш на реверс један наслов који се бави грађанским ратом и мало простудираш ту проблематику. Медији нису најпоузданији за навођење. Питај кога хоћеш, свако имало паметан и свестан ће ти рећи да је то тако. Немам ја ништа против Српске, чак сам и за њу, али сам против тога да се шпекулише са подацима који су ионако већ шпекулисани, признао то ти или не.--Епаминонда (разговор) 05:41, 26. јул 2011. (CEST)[одговори]
Епаминонда, једини је проблем што неки овде не дозвољавају ни употребу књига, ни РТРС, ни ауторе из Српске итд. Ту онда настаје проблем јер ти предлажеш књиге, а неки не дају да се користи књиге. --БаШ-ЧелиК (разговор) 05:54, 26. јул 2011. (CEST)[одговори]
Ти неки имају своје име. Уосталом, то и није баш неки изговор. Што се мене тиче, свакако ће добро доћи ако се наведе макар један штампани извор, без обзира ко га писао: ко је да је, тај је морао да наводи документа да би му се рад могао објавити.--Епаминонда (разговор) 06:33, 26. јул 2011. (CEST)[одговори]
Потпуно се слажем са тобом, међутим стално морамо да водимо расправе на сграницама јер поједине колеге одбијају књиге, медије, биографије, ауторе итд. Овде није проблем књига, него је проблем оспоравања. Имали смо случаје да у расправи неко изјави да не може ништа да се користи што је из Српске, јер је наводно све што је из Српске пристрасно, лажно, фалсификовано, злочиначко итд. --БаШ-ЧелиК (разговор) 06:52, 26. јул 2011. (CEST)[одговори]

Epi, pa ti koji toliko drzis do izvora i vrlo ih pazljivo biras, trebalo bi da znas da nije svaka knjiga jednako validna. Pa i Jovan I. Deretic je izdao gomilu knjiga, pa ih svakako necemo koristiti za istorijske clanke, zar ne? --Јагода испеци па реци 11:26, 26. јул 2011. (CEST)[одговори]

A Ljiljana Bulatovic svakako nije ni pouzdan ni nepristrasan izvor. Ja sam se slozila da se koristi njena knjiga ali iskljucivo da se izvade faktografski podaci o zivotu Mladica, iz intervjua, dakle ono sto je on rekao o sebi ali dalje od toga, slozices se, ne dolazi u obzir. A sto se BC tice... Vidi sta on daje kao referencu. Mislim da to dovoljno govori koliko ga treba shvatiti kao ozbiljnog sagovornika.--Јагода испеци па реци 11:30, 26. јул 2011. (CEST)[одговори]
Баш-Челиче, па зато смо ми ту да кроз дискусију оценимо шта од тога треба искористити. Од свих ћемо по мало да узмемо: реченицу по реченицу и ето нам чланка. Ако ти је за неку утеху, ето ја не сматрам да баш све у Српској пристрасно, јер идем оном старом да у сваком народу мора бити и нечега „објективног“. Јагодо, свакако да сам свестан тога, зато и споро радим, прибегавам темељном преиспитивању да се случајно не би проткала грешка, па чак и избацујем из списка литературе ауторе које сматрам да нису валидни.--Епаминонда (разговор) 13:18, 26. јул 2011. (CEST)[одговори]
Ja bi tebi isto Baš Čelik preporučio da odeš u gradsku biblioteku ali da uzmeš slovaricu i naučiš čitati. Ja ne znam kako da ti odgovorim an komentar koji nema veze sa mojim gore prvobitnim tekstom.--MirzaM (разговор) 13:37, 26. јул 2011. (CEST)[одговори]
Добро Мирза, ти стварно имаш намеру да човека докусуриш? И да је којим случајем гадно забрљао, опет треба људски.--Епаминонда (разговор) 14:05, 26. јул 2011. (CEST)[одговори]
Epaminonda ili kako već, moj nastup prema njemu je sasvim opravdan s obzirom na njegov cjelokupan rad na člancima o ratu u BiH posebno ratnim zločinima. Znači očigledno da čovjek nije ovdje pogriješio, nego namjerno stavlja riječi u moja usta, znači što nije dakako prvi put. Pogledaj moj gore komentar, i pogledaj njegov odgovor i biće ti jasno. AKo imaš vremena i ako te zanima, daj sebi oduška i prati njegove radove na spornim člancima, njegove izjave, njegove izvore, njegovo falsifikovanje referenci, ignorisanje primjedbi, trolovanje itd it. mogao bi do sutra.--MirzaM (разговор) 14:11, 26. јул 2011. (CEST)[одговори]
Пази ситуацију. Ајде да све то стоји, али шта онда?! Не живимо у доба Велике сеобе народа да се таманимо до истребљења. Добио си турнир овај пут, али буди ритер и дај човеку мало одушка. Није поента ликовати над оним ко је спреман да сарађује на овом пројекту. Узгред, мој је предлог био из најбоље намере. Стога бих те замолио да не изврћеш моје речи. Јер онда испаде да га ја шаљем у дечје одељење да учи да чита!--Епаминонда (разговор) 18:27, 26. јул 2011. (CEST)[одговори]

Јалова је ствар овдје расправљати о било каквим изворима, медијима и томе сл. Не можете Ви расправљати опширно о нечему, кад је сваки појединачни случај различит од другог. Ви причате о књизи Љиљане Булатовић, па наравно да се из те књиге могу узимати подаци о биографији, када се шта десило и томе сл., али не и наравно пишчева мишљења о Младићу. О релевантним изворима за неки чланак можете расправљати само на датој страници чланка, не овако опширно. То су све јалове дискусије које одвлаче рад са чланака, а туше друге кориснике дискусијама овдје (које иначе неће дати никакве закључке, извори су ствар званичне политике). --Жељко Тодоровић (разговор) 13:53, 26. јул 2011. (CEST) с. р.[одговори]

Zašto da ne? Ja mislim da je ovo odlično mjesto (proed toga što se naslov odnosi na medije), da se raspravi o tome koje izvore u kojem kontekstu koristiti. Mislim ne može se kada se pišu članci o Jevrejima koristiti Mein Kampf (kao neka istina) ko što ni kada se piše o Markalama ne može koristiti (kao istina) izjave Karadžića. To je razumno pravilo za svakog punoljetnog i normalnog čovjeka, a koje pristrasne osobe kojima nije cilj da članak bude bolji nego da se umanje sami ratni zločin ili ga opravdaju ignorišu.--MirzaM (разговор) 14:11, 26. јул 2011. (CEST)[одговори]
Јагода је написала: „Vidi sta on daje kao referencu. Ово што је Јагода написала није истина. Ово није референца коју сам како Јагода каже дао. Ово је био мој одговор на страници за разговор, упућен Јагоди која је тврдила како је Насер Орић био ненаоружан. Никаква дакле референца. --БаШ-ЧелиК (разговор) 14:33, 26. јул 2011. (CEST)[одговори]
Не лажи бре. Ја сам рекла да су муслимани које је Младић побио били ненаоружани, а не Насер Орић. А све и да јесам, опасна ти референца заиста. Народњачко-кољачко запевање са снимцима не знам кога. Ајде бре, уозбиљи се мало видиш да те више нико не узима озбиљно. Па чак и Жељко почиње да се ограђује од тебе, јер види човек с ким има посла. --Јагода испеци па реци 14:50, 26. јул 2011. (CEST)[одговори]
Da to nije bila referenca nego "izvor" koji si ti pronašao da dokažeš neku svoju tvrdnju ili da opovrgneš nečiju drugu(ne bitno) na stranici za razgovor koja je ključna za pisanje svakog kvalitetnog članka.--MirzaM (разговор) 15:01, 26. јул 2011. (CEST)[одговори]

Добро Мирза, ти стварно имаш намеру да човека докусуриш? И да је којим случајем гадно забрљао, опет треба људски.

Епи, није ово први (а нажалост ни последњи) пут да Баш Челик изврће ствати, не схвата шта му сеприча, тера своје, прво се сложи да се нешто уради, па кад се то уради онда те напада зашто си то урадио, износи будаласте аргументе, и уопште понаша се тотално штетно по пројекат. Ако те не мрзи, баци поглед на разговор чланка о Младићу, и биће ти све јасно. Не ради се о томе да Мирза хоће њега да докусури (докусурио се он сам одавно, јер је својим непредвидљивим и превртљивим понашањем изгубио било какав кредибилитет у заједници), него се ради о томе што он и једино он кочи даље писање чланка о Младићу и то (замисли!) у делу о његовој биографији, која је апсолутно јасна и нема никаквих недоумица око ње, инсистирајући да се употреби као референца чланак из РТРС за који смо утврдили да су преписали текст са Википедије! Да си ти имао и десет посто посла с њим као Мирза или ја, знао би о чему Мирза говори. Их, ко га не зна... --Јагода испеци па реци 14:57, 26. јул 2011. (CEST)[одговори]

Познато је мени све то, јер и ја сам један од оних који знају да користе алатку (или шта већ) Скорашње измене, тако да нема потребе за даљњим изношењем доказа против њега. Ако се не умете сложити, предлажем да једноставно поделите интересне сфере: другим речима, свако на своју страну.--Епаминонда (разговор) 18:33, 26. јул 2011. (CEST)[одговори]
Pa na kraju će tako i da bude. Svi smo ovde zato što hoćemo, i da bi nam bilo lepo, a ne da trošimo živce i trpimo kojekakve likove. Dovoljno toga imamo u stvarnom životu. Tako da ja odustajem od ratnih tema sve dok je BČ prisutan. Nek ide malo pa nek nervira nekog drugog. Ja više ne mogu da se borim s njim. --Јагода испеци па реци 20:59, 26. јул 2011. (CEST)[одговори]

Ја нећу даље да одговорам Јагоди јер смо о овоме разговоарали много пута и ја сам дао различина виђења која се драстично разликују од свега што она тврди. Мислим да Јагода ствари претставља према свом властитом виђењу. А пошто смо о овоме разговалаи на страници за разговор, не бих желио да све поново понављам и објашњавам и да се тако вртимо у круг. А Јагоду бих замолио да расправу не своди на лични ниво, јер ће да се изјалови расправа. --БаШ-ЧелиК (разговор) 15:07, 26. јул 2011. (CEST)[одговори]

Neću ni ja tebi, ali te molim da me više ne uzimaš u pero i pogotovu da ne lažeš i iskrivljuješ ono što sam ja rekla i manipulišeš mojim citatima kako bi opravdao svoje nebuloze. Sve najbolje ti želim, a ponajviše da uvidiš koliku štetu činiš ovom projektu izazivanjem ovakvih beskorisnih kilometarskih i veoma mučnih rasprava. --Јагода испеци па реци 20:59, 26. јул 2011. (CEST)[одговори]

Не знам заиста зашто се препуцавате опет лично, када од тога нема никакве користи. Какве има везе што је МирзаМ нешто рекао? То говори о тој особи, а богами, сличне увреде се могу свакодневно чути овдје. Полемисати о томе је сувишно. Какве има везе да ли је оно било објашњење Јагоди или референца, ако већ није употребљено у чланку? Дакле, водите беспредметне јалове дискусије. И надаље, опет почињете са тим шта је ко радио, говорио, дјеловао итд., што је исто тако неважно. Какве има везе да ли је Јагода или Баш Челик у управу око неке ствари, то уопште не даје никакво првенство било коме (наравно, ако се ради о ствари ван сфере уређивања). Уозбиљите се и почните да радите како Бог заповиједа и како ваља, овим ништа не постижете. Рекао бих, овдје само пребројавате колико ко има гласова и подржавалаца за нешто, а ништа не може произаћи из овога. Опширна дискусија без конретне подлоге нигдје не води, и мислим да се с тим слажу сви искуснији корисници (који такође увиђају да је ово узалуд). Јагода, кажеш да сте запели код неког дијела у биографији. Ако већ нећеш да укључиш неку трећу неутралну страну (која би утврдила да ли је РТРС преписао са Википедије), онда прескочите то и идите даље (ако даље и треба исправљати). Ако је једна ствар остала спорна, онда треба послушати мој савјет. Уосталом, дјелимично сам и дао неку референцу гдје је његова биографија слична као на РТРС (осим пар задњих реченица), па треба видјети може ли се искористити. Толико о том чланку. --Жељко Тодоровић (разговор) 15:22, 26. јул 2011. (CEST) с. р.[одговори]

Tvoja Željko sposobnost da skreneš fokus sa stvari koje tebi ne odgovaraju i sa čelikovog uništavanja ovih članaka je nevjerovatna. Ovdje se upravo govori o osobi koja konstantno pravi ruglo na člancima koji se tiču ratnih zločina, šta radi, i kako konstantno izvrće druge izjave, kako konstantno ubaciva ekstremne POV izvore u članke(koje i ti odobravaš) i koja koči i onemogućava normalan rad ostalih ljudi koji ovo pišu i ti sve što imaš na to reći je "opet počinjete šta je ko radio, to je ne važno"?--MirzaM (разговор) 15:41, 26. јул 2011. (CEST)[одговори]

Ајде, ајде. Скоро смо увидјели ко је безуспјешно покушао манипулисати ријечима... Ниси још довољно вјешт за то... :) И уосталом, мани се личног нападања. Шта си се закачио толико за мене, па поклапаш сваку моју ријеч? Дакле, без обзира на спорадична изазивања сукоба, мислим да су искусни корисници у стању да то превазиђу и да се баве конкретним радом. Дакле, треба отпочети озбиљно радити, а не ићи и оптуживати. Уосталом, знају сви корисници да од међусобних оптуживања, посебно оних бесциљних, нема ништа. --Жељко Тодоровић (разговор) 15:51, 26. јул 2011. (CEST) с. р.[одговори]

Јагода, кажеш да сте запели код неког дијела у биографији. Ако већ нећеш да укључиш неку трећу неутралну страну (која би утврдила да ли је РТРС преписао са Википедије), онда прескочите то и идите даље (ако даље и треба исправљати).

Жељко, немам ја шта да укључујем трећу страну која би одредила ко је од кога преписивао. Википедјин чланак има тај текст већ пет година, најмање, а РТРС је објавио исти текст ове године. Ја не знам шта ту има више да се расправља, али БЧ је очигледно у интересу да овај чланак не напредује него да остане овако наказан као што је сада. И сам си видео и схватио да се прво сложио да обришем цео чланак, а онда ме напао што сам то урадила, и сам си рекао да ти није јасно што је то урадио. Према томе, о чему ти овде причаш? У једном имаш право: скренули смо с теме овде, међутим, мислим да је и ову тему иста особа троловала упорно инсистирајући и кукајући како ето ЈА мрзим РС, мрзим тебе и мрзим њега, и мрзим медије из РС иако се овде у суштини требало расправљати о медијима уопште, а не само о медијима РС. Мислим, очигледно је да било каква расправа не може бити конструктивна докле год је БЧ слободан да је разбија са својим оф топик бесмислицама. Стога мислим да је бесмислено и започињати било какву расправу, кад је унапред осуђена на пропаст, само због једног јединог корисника који не жели да се узме у памет. Пази, да смо ти и ја запели око неког дела у биографији, сто посто сам сигурна да не бисмо уопште дискутовали о томе ко је од кога преписао, него бисмо тражили нове изворе (као што је нпр. Раде урадио, сложио се човек да онај чланак из РТРС не мере бити поуздана рефењренца јер постоји основана сумња да је преписан од нас, и лепо је покушао да нађе неки други извор, нашао књигу понудио нека решења, дискутовали смо, и на крају дошли до договора да се из те књиге убаце фактографски подаци и ништа више). Дакле, не ради се о томе да ја мрзим РС и све из РС (јер и Раде је из РС а с њим никад вала нисам долазила у оваке сукобе као са БЧ), ти си из РС, јест да смо се качили, али постоји и доста ствари око којих смо баш фино разговарали, па Викивинд је из РС, Слаја је из РС и има овде још доста људи из те РС, па сам са свима мање више имала пристојан контакт и али једино БЧ једноставно не могу да га ухватим ни за главу ни за реп, јер једноставно не могу да схватим шта он уопште хоће: час каже једно, час друго, час се сложи с тобом час те напада управо због тога око чега се сложио с тобом, стално нешто измишља, изврће туђе речи, даје другима објашњења догађаја причајући полуистине и манипулишући податке тако да увек он испадне невинашце а други су гадни и лажљиви огри који мрзе његову лијепу РС... Тако понашање је не само штетно за онај чланак, него за цео овај пројекат јер опасно ремети међуљудске односе. Видиш, да није дигао оволику халабуку око тог једног јединог чланка за који је запео да буде референца иако је доказано да не може, верујем да бисмо данас били негде на половини повеликог чланка о Ратку Младићу, а биографски део би био готов још пре три дана и био би добар, детаљан, квалитетан и референциран пристојним референцама. У то сам убеђена. Међутим, не, он је морао да запне за тај чланак из РТРС, да изазове оволику дискусију, да губимо и време и живце на нешто што стварно није вредно тога. Ево, пустите мене и Радета (нек се наравно било ко ко жели укључи, ни на крај памети ми није да бирам ко сме ко не сме да уређује чланак, али ето, да не буде да уклањамо све из РС, а Раде је, колико видим, заинтересован за тај чланак јер је учествовао у дискусији и допринео на користан начин истом), али само неутрализујте БЧ, тј. замолите га да се уздржи коментарисања и троловања чланка својим небулозним коментарима, оптужбама и критикама, и ја могу да вам гарантујем да ће кад завршимо, тај чланак бити веома пристојан и прихватљив свим странама (оним разумним наравно, БЧ свакако никад неће бити задовољан ничим што није баш онако како је он то замислио), ако не можда и могући кандидат за сјајан или добар (то све зависи од извора које будемо могли да нађемо). А све и да не буде, биће барем пристојан чланак а не ово ругло које сад стоји. --Јагода испеци па реци 17:40, 26. јул 2011. (CEST)[одговори]

Основне школе

Имам предлог који би можда решио два проблема. Један је релевантност око које можемо и не морамо да се сложимо. Мени је школа важна макар колико и нека улица, а важнија него мисица која жели мир у свету, али осим лепих жеља ништа друго није постигла у животу. У крајњој линији, школе завршавају многи. :) Други проблем су наводници, који стварају главобоље техничке природе када се метну где им, додуше, место јесте. :) Две муве једним ударцем би били спискови. Предлажем да не правимо чланак за сваку основну школу, већ да направимо спискове по градовима. Можда Београд да буде изузетак и да за њега постоје спискови по општинама. И то је предлог. Разуме се, то не би били пуки спискови, већ би свака школа имала свој паус/е са неким битнијим подацима. То не би значајно смањило број наших чланака, јер чланака о школама нема много. Уколико се слажете, предлажем спиди гласање и овде.--Методичар зговор2а 19:18, 6. август 2011. (CEST)[одговори]

Ево га пример како би то изгледало: Основне школе у Јагодини. Унели бисмо само оне школе о којима имамо чланке, а временом ће се поубацивати и оне за које немамо.--Методичар зговор2а 11:58, 7. август 2011. (CEST)[одговори]
Свиђа ми се како је замишљено и подржавам предлог.--В и к и в и н дбла бла 12:12, 7. август 2011. (CEST)[одговори]

То је одлична идеја за све спискове, попут селаца, попут ендемичних врста. Само да се наведе табела.--Miut (разговор) 12:26, 7. август 2011. (CEST)[одговори]

Ја сам у принципу за, можда би исти принцип могао да се примени и на гимназије (мада не све, јер има неких, конкретно у Бгд, о којима имамо повеће чланке, нпр. Друга београдска гимназија), јер, добро је имати те податке, али нема потребе да буду на посебним чланцима. Списак са неколико речи је сасвим ок. Оне школе о којима се може саставити већи чланак, у списку ће бити веза ка том чланку. --Јагода испеци па реци 12:52, 7. август 2011. (CEST)[одговори]

Ја сам за ако такав списак садржи бар попуњена текста о школама и о свакој бар 3 реченице, а да то није статистика типа број ученика и наставника.--Miut (разговор) 13:06, 7. август 2011. (CEST)[одговори]

Па то ће бити мало теже. О највећем броју школа и нема шта друго да се каже. Поготову о оним школама које су новијег датума. --Јагода испеци па реци 13:11, 7. август 2011. (CEST)[одговори]

Па онда боље да нема ни тих спискова, ако немају довољно квалитетнога материјала.--Miut (разговор) 13:15, 7. август 2011. (CEST)[одговори]

О свакој школи би, по мом мишљењу, требало написати историјат, капацитете (где су, каквим простором располажу), специфичности онога што раде (уопштено о успесима, усмерењима, пројектима и сл.) и евентуално познате ђаке ако их имају. Статистике су небитне, као и имена директора. Такав материјал имамо и може да се нађе. То је сасвим довољна информација. За све остало постоје линкови ка њиховим презентацијама.--Методичар зговор2а 14:04, 7. август 2011. (CEST)[одговори]

Што се мене тиче, може. Подржавам предлог. --Јагода испеци па реци 14:12, 7. август 2011. (CEST)[одговори]

Meni se ne svidja. Kad si se vec toliko potrudio da nadjes podataka, to su normalni clanci spojeni u jedan. -- Bojan  Razgovor  14:19, 7. август 2011. (CEST)[одговори]

Dejane, zamisao ti je dobra, ali samo ako bi o školama stajalo par rečenica. Ovo što si do sada napravio, kao što je primjetio Bojan, može ići pod posebene članke. --XZ (разговор) 14:38, 7. август 2011. (CEST)[одговори]

Али то је то за сваку школу. Евентуално би могло да се дода пар реченица, али није ни неопходно. Колико год да се дода, то су и даље само пасуси, а не чланци. Наравно, многи други чланци немају много више текста, али је овде пре свега постављено питање релевантности. Уосталом, према Дражетином мишљењу, појединачни чланци би требало да се бришу по виђењу и он тако и обележава започети чланак. Када су у збиру, питање релевантности се, признаћете, решава. Такође и питање квалитета. Молим вас да размислите још једном, пошто намеравам да спроведем гласовање.--Методичар зговор2а 14:55, 7. август 2011. (CEST)[одговори]

Ја не видим у чему је проблем. Уместо сто чланака од три-четири реченице, имаћемо неколико страница које ће обухватати све те текстове. Не видим да је било какав проблем да постоји и посебан текст, уколико постоји обимнији текст и школа има већу важност. То се једноставно решава интервики линком у наслову пасуса на заједничкој стртаници која води ка посебном чланку. По мени, боље је да сви ти кратки текстови буду обједињени на једној страници а ако, понављам, има нека школа о којој се може рећи много више јер има одређену историју, није проблем направити посебан чланак. --Јагода испеци па реци 15:20, 7. август 2011. (CEST)[одговори]

Upravo sam na to mislio.--XZ (разговор) 15:22, 7. август 2011. (CEST)[одговори]

Заправо ниси. :) Ако сам добро разумео, ти би од постојећих примера да се направе чланци. Међутим, за сваку школу је врло могуће написати и квантитативно и квалитативно исто толико текста. Свака школа има своју историју, просторије и неки начин рада, па и успехе, пројекте и сл.--Методичар зговор2а 15:35, 7. август 2011. (CEST)[одговори]

Jesam. :-) Kratki na jednoj stranici, a dugi — link na istoj strani i poseban članak. Sada ovisi o tebi ili nekome drugome koliko ćeš se raspisati o svakoj pojedinoj školi. No, bez brige, ideja kao takva je ok. :-) --XZ (разговор) 15:41, 7. август 2011. (CEST)[одговори]

Биће изгледа 200 чланака о школама у свакој општини, али који ће бити празни, или чиста статистика. Ја мислим да ни то није добро решење, ако нема квалитетнога нетривијалнога текста о више школа.--Miut (разговор) 15:39, 7. август 2011. (CEST)[одговори]

Не. Не долази у обзир да штанцујемо празне чланке. Долази у обзир да отпочињемо само општине чије школске чланке већ имамо, као што је случај са Јагодином. Тако да неће бити празни, а за статистику нећу да објашњавам пет пута. Прочитај горе шта сам написао и како сам објаснио твоје недоумице о статистици. Ако сам ја могао да испоштујем твоје мишљење, волео бих да ни ти не прескачеш моје, јер у том случају нема разговора, већ понављаш оно што си рекао више пута.--Методичар зговор2а 16:13, 7. август 2011. (CEST)[одговори]

Онда се слажем са таквом концепцијом. Битно је да нема празнина.--Miut (разговор) 17:16, 7. август 2011. (CEST)[одговори]
Иксе, дискутабилно је шта је кратко, а шта не. По мом мишљењу, тренутне информације о јагодинским школама не представљају материјал за дужи чланак.--Методичар зговор2а 16:14, 7. август 2011. (CEST)[одговори]

Методије мислим да смо нас двојица већ расправили све у вези релевантности појединих школа и да није потребно овде потезати моје име, поготово што се нисам мешао у ову дискусију и јер је ово нешто сасвим друго у односу на оно о чему смо ми разговарали, а о чему имамо различита мишљења. Моје мишљење о овоме ћу изнети приликом гласања ако га буде. --Drazetad (разговор) 16:59, 7. август 2011. (CEST)[одговори]

Дражета, желео сам само да илуструјем људима да има мишљења људи да су основне школе нерелевантне за енциклопедију. Да ниси означио налепницом за брзо брисање овај чланак, предлог не би ни настао. При томе, ми ништа нисмо расправили; ти мислиш да га треба брзо обрисати, ја не мислим, али је твоје мишљење преовладало и налепница и даље стоји. То значи да ја у овом случају немам право гласа и ја то поштујем и повукао сам се. То говори у прилог томе да нисам имао намеру да те увредим, нити твоје мишљење.--Методичар зговор2а 17:12, 7. август 2011. (CEST)[одговори]

Постао си као још неки корисници (да их не именујем), читаш написано, а схваташ како теби одговара. Нигде нисам рекао да су основне школе нерелевантне за енциклопедију, него основна школа на коју сам ставио налепницу. Толико због истине, јер ово није место за овакав разговор па ћу прекинути. --Drazetad (разговор) 17:58, 7. август 2011. (CEST)[одговори]

Добро, извини. По твом мишљењу је ОШ „Бранко Миљковић“ у Нишу нерелевантна за енциклопедију, али остале основне школе су релевантне. Да ли сам сада схватио како теби одговара? И ја мислим да ово није место за овакав разговор, већ сам ти објаснио зашто сам написао шта сам написао. И даље тврдим да ми није била намера да те увредим или прозовем. Дражета, имаш право на мишљење исто колико и ја или било ко други овде. Шта год ти сматрао релевантним или не, свакако треба испоштовати. Нема смисла да сутра било ко напише било какав чланак о било каквој школи, када може да се деси да јој закачиш налепницу за брзо брисање, јер ћеш је можда сматрати нерелевантном. Морамо да се договоримо око тога да не бисмо имали труд узалуд. То је просто практичније, а и увек је боље направити договор. Ништа више од тога.--Методичар зговор2а 18:12, 7. август 2011. (CEST)[одговори]

Нормално да ниси, или желиш да будеш духовит, што баш не успева.--Drazetad (разговор) 18:38, 7. август 2011. (CEST)[одговори]

На ен.ВП свака епизода досијеа икс има своја чланак. По томе, верујем да треба да га има и свака ОШ уколико има чега да се напише о њој. Ако и нема баш, у групне чланке. 本 Михајло [ talk ] 18:41, 7. август 2011. (CEST)[одговори]

Покренуто гласање на страни: Википедија:Гласање/Чланци о ОШ.--Методичар зговор2а 09:22, 8. август 2011. (CEST)[одговори]

Још једном подсећам људе да гласају. Имамо прилику да решимо проблем неколико чланака, који ће се, по мом предвиђају намножити у будућности како ће школе стицати техничка средства да направе сајтове. Боље је да проблем решимо сада него да га решавамо када будемо имали стотине чланака.--Методичар зговор2а 11:18, 10. август 2011. (CEST)[одговори]

Празне године

Предлажем брисање свих чланака, који немају никакав садржај, а пвенствено предлажем брисање чланак о годинама, који су без садржаја. Пример је 1687.--Miut (разговор) 12:27, 7. август 2011. (CEST)[одговори]

Ја се не слажем, јер бисмо онда остали без много чланака, а тај проблем би могао да се среди ботом. Као што већ предложих на стр. за брисање, ботом могу да се покупе имена из категорија рођен, умро, а можда неко ко се у то ботовање разуме, може да смисли и начин за скупљање података из самих чланака, нпр. из категорије Битке и сл. да се покупе датуми тј. године тих битака. Јесте да се овим не би решио у потпуност проблем, али онда бисмо ипак имали НЕШТО у тим чланцима, који су зашраво хронолошки спискови догађаја. Ето, ја то предлажем, а неко ко има бота могао би да нам каже колико је то изводљиво, и да ли има неко ко би то одрадио. --Јагода испеци па реци 12:49, 7. август 2011. (CEST)[одговори]

А кога врага ти служе празни чланци, да навлаче прашину и сметају. Веруј ми ја кад притиснем Случајну страницу да мало извидим шта има на википедији такве глупости ми ударају у очи. Нећу да се додатно саблажњавам са преко пола смећа од села, безвезних немачких дорфова, ендемичних врста и козмос чуда.--Miut (разговор) 12:58, 7. август 2011. (CEST)[одговори]

Сад не служе много чему, али кад би се средили ботом, ништа им не би фалило. --Јагода испеци па реци 13:09, 7. август 2011. (CEST)[одговори]

Па ти чланци стоје од 2004 и нико их није дирао, и ти сад тврдиш да ће баш сад неко ботом да премлати. Пре ће мачковим репом чини ми се. Ово је већ фасцинантно. стварно чему ће вам то. Не могу да разумем опсесију. --Miut (разговор) 13:01, 7. август 2011. (CEST)[одговори]

Опсесија се састоји у томе да попстоји превише веза ка тим страницама да би се брисале. А може да се донекле среди ботом. Ја не разумем твоју опсесију за брисањем толиких чланака, ако већ постоји шанса да се среде. --Јагода испеци па реци 13:09, 7. август 2011. (CEST)[одговори]

Чланак је празан. Нико га није дирао 7 година и стоји празан 7 година и био би празан 777 година сад долазим ја и кад питам како то,онда ти кажеш немој боли ме срце за њима, ма неко ће да их среди. У реду да ти поверујем.--Miut (разговор) 13:13, 7. август 2011. (CEST)[одговори]

Lijepo što si primjetio da je prazan. Kad te to toliko smeta, možeš prenjeti ona imena iz kategorija u članku u sam članak i više neće biti prazan. --XZ (разговор) 13:20, 7. август 2011. (CEST)[одговори]

Кад си ти толико паметан онда исто тако не гласај за брисање чланака уопште него их сређуј. Мени нико неће наређивати шта ћу ја да радим.--Miut (разговор) 13:26, 7. август 2011. (CEST)[одговори]

Миут, спусти мало лопту, као и тон. Таквим дискурсом и безобразолуком нећеш постићи ама баш ништа осим непријатеља, а то ти на Википедији, буди сигуран, не треба. XZ ти није ништа наредио, него ти је дао предлог и није заслужио да му се тако обраћаш. Лепо је што си приметио ту аномалију с годинама, јер сад можемо да дискутујемо о томе и да видимо можемо ли поправити ситуацију. Тако се раде ствари на њикипедији. Овде свако ради онолико колико жели, и није овавезан ни на шта. Стога, кад неко примети неку аномалију, како си ти то сад урадио, о томе се ДИСКУТУЈЕ (дакле, НЕ свађа се), и ЗАЈЕДНИЧКИ се одлучи шта с тим. То свакако не значи да је одлука која се у одређеном тренутку донесе и најбоља али је једина могућа, с обзиром да ако нема воље за нечим, као што рекох, нико се не може натерати да то уради и обично се онда тема напушта за нека друга времена. Стога, 1) смањи тон и разговарај, не нападај 2) биће онако како одлучи већина, а ако се нико не јави више да дискутује, неће се урадити ништа до неке боље прилике, кад буде било више корисника заинтересованих за дискусију. Дакле, ако желиш да се људи изјасне шта мисле, буди фини, и буди спреман и на то да се њихова мишљења не подударају обавезно с твојим.--Јагода испеци па реци 13:33, 7. август 2011. (CEST) --Јагода испеци па реци 13:28, 7. август 2011. (CEST)[одговори]

Па погледај овај тип горе је мене први напао. Ја никога први не нападам--Miut (разговор) 13:35, 7. август 2011. (CEST)[одговори]

Pročitaj pažljivo što ti je Jagoda napisala. Možda ćeš uvidjeti gdje griješiš. Možda. --XZ (разговор) 13:44, 7. август 2011. (CEST)[одговори]

Imam snazan deja vu kad te vidim Miute. Podsecas me na nekog blokiranog korisnika blokiranog pre 5 godina. -- Bojan  Razgovor  14:12, 7. август 2011. (CEST)[одговори]

Миут је можда старији од мене (тако ми се чини), али је што би рекли у мом крају сивча. Највише ме нервирају особе које су умишљене и уместо да саме предузму нешто, они показују другима шта треба да раде. Другим речима хвала, али не хвала. Интересантно је да нико нема проблема што су ти чланци празни, али га сада ти ствараш, као да рад википедије зависи од њих. Ако мислиш да нешто не ваља можеш слободно (нико те не тера) да га допуниш или слично. П.С. Ниси луд ако напишеш макар један пасус. Поздрав и што рече Јагода спусти лопту.--VuXman talk 14:35, 7. август 2011. (CEST)[одговори]

Па ако немате проблема са празним чланцима онда изволите напуните пар милиона чланака. Неко је направио глупост са празним чланцима и чим ја тражим брисање ево напада на мене и то са разних страна и на разне начине. Ја предлажем најлакше нешто, а то је брисање свих тих глупости, али онда се појави предлог да се то напуни, иако ником 7 година то није пало на памет. Онда се појави тип и мени наређује да ја пуним. Нисам луд да трпим газде. мислим да сам јасанм, а коме нисам не могу да му помогнем.--Miut (разговор) 15:28, 7. август 2011. (CEST)[одговори]

Ако немате вољу да се сложите са мном, онда се ипак оканите линча и топлога зеца као добродошлице.--Miut (разговор) 15:31, 7. август 2011. (CEST)[одговори]

Рим није настао за један дан. Да си ти био другачији, не би људи тако реаговали. -- Bojan  Razgovor  15:33, 7. август 2011. (CEST)[одговори]

На сличан начин силованима се говори да су изазивале напаснике.--Miut (разговор) 15:34, 7. август 2011. (CEST) Иначе покриј се ушима, како си ме само газио за онај чланак о сатрапији.--Miut (разговор) 15:35, 7. август 2011. (CEST)[одговори]

Ignorisacu ovo za pokirvanje usima. A neka svako vidi da li je bilo gazenja. I ako si pametan, neces nastaviti sa ovakvim ponasanjem. -- Bojan  Razgovor  15:39, 7. август 2011. (CEST)[одговори]

Мијут, ајде мајке ти, не лупетај (заправо треба да те је срамота да се поредиш са жртвама силовања). Већ сам ти рекла, овде нико ни на шта није обавезан, а поготову не на то да прихвати твоје мишљење. А ако овако наставиш, само ћеш изазвати (ако ниси већ изазвао) супротну реакциују. Нико не воли да буе вређан и омаловажаван само зато што не мисли исто као ти. И не знам о каквим то газдама и топлим зечевима говориш?! --Јагода испеци па реци 15:37, 7. август 2011. (CEST)[одговори]
И још нешто: само настави како си почео и нећеш бити дугог века овде. Такво понашање се овде не толерише и највероватије је да ћеш завршити блокиран. Дакле, промени дискурс, удахни дубоко и добро размисли пре него што кликнеш на Пошаљи. нико овде није дужан да трпи твоје бењсне глисте. --Јагода испеци па реци 15:41, 7. август 2011. (CEST)[одговори]

Нико ти не наређује, нити напада. Никоме није пало на памет то 7 година, јер нико није имао проблема. Немој да будеш параноичан, овде ти нико није непријатељ, али их ти сам ствараш. Друго пошто нико неће да брише те чланке, онда имаш највероватније две опције или да их пуниш или да одустанеш. И иронично је што теби нико не сме да „наређује“, а ти смеш другима.

Кад си ти толико паметан онда исто тако не гласај за брисање чланака уопште него их сређуј. Мени нико неће наређивати шта ћу ја да радим.--Miut (разговор) 13:26, 7. август 2011. (CEST)

Поздрав и не желим више да учествујем у дискусији.--VuXman talk 15:39, 7. август 2011. (CEST)[одговори]

параноичан, бесне глисте, лупетај.. то су изгледа епитети који нису напад, него похвала.--Miut (разговор) 15:49, 7. август 2011. (CEST) Плус претње блокадом итд. Па што је то него топли зец. Хвала на добродошлици.--Miut (разговор) 15:50, 7. август 2011. (CEST)[одговори]

Миуте, кад неко дође и почне одмах „ово не ваља, ово бришите, ово није добро“, а не покаже дпбру вољу да сам нешто поправи, заједница је мало скептична. Ја се сећам својих почетака - један члан проширим, други направим, сви ме кориговали у грешкама, али сви добронамерно, а и ја прихватао савете. А ти одмах скочио: „топли зец“. То неће побољшати став заједнице према теб, напротив, биће као код Душка Дугоушка и Лорин Бекол: „Ако луттка хоће зеца, има да добије зеца“. --В. Бургић (реци...) 17:43, 7. август 2011. (CEST)[одговори]

Ја мислим да Миут има право да предлаже шта хоће. Не знам због чега реагујете овако обилно (а видим падају и оштре квалификације), кад му предлог нити пролази у овој заједници, нити он има моћ да га спроведе. Кратко не и ћао. 本 Михајло [ talk ] 18:41, 7. август 2011. (CEST)[одговори]

Ма о каквим то зечевима причате? Ништа не разумем... --Јагода испеци па реци 18:57, 7. август 2011. (CEST)[одговори]

Очигледно својевремено ниси гледала цртаће, веелики минус... :о)))----László (talk) 19:05, 7. август 2011. (CEST)[одговори]

Слажем се са Михајлом и за случај горепоменуте теме и за ово овде. Врло једноставно и практично. Човек сматра да треба брисати, већина не сматра и тиме је ствар решена. Његово је да предложи нешто, а полазећи од најбоље намере, сматра се да је предложио у циљу побољшања пројекта. Мир, мир, мир, нико није крив итд. :)--Методичар зговор2а 19:23, 7. август 2011. (CEST)[одговори]

Бокицак је блокирао Верлора поново. Само би било лепо да то потврди и неки чекјузер. --91.148.84.41 (разговор) 18:10, 11. август 2011. (CEST)[одговори]

Еј, `тварно. Ди је чекјузер налаз? 本 Михајло [ talk ] 19:27, 11. август 2011. (CEST)[одговори]

Чекјузеровање није могло да се уради због старости случаја. Међутим, није се променио, онакакв какв је био пре пар година, такав је и остао. Мало, по мало му се омакне хрватски (талијански, пухати), ад хоминем напади, дизање буке о празним чланцима о годинама... -- Bojan  Razgovor  19:33, 11. август 2011. (CEST)[одговори]
Дајте људи, не можемо тек тако да блокирамо људе на бесконачно зато што је неко рекао „ма то је онај“. Заправо, не можемо уопште да блокирамо људе на основу „ма то је онај“. --БаШ-ЧелиК (разговор) 19:44, 11. август 2011. (CEST)[одговори]
Нисам рекао да је то „ма то је онај" без разлога. -- Bojan  Razgovor  19:50, 11. август 2011. (CEST)[одговори]

Ajde ovako, Verlor/Miut piše sa vremena na vreme na hrvatskom.[1][2] Ili previse koristi infinitiv. Исто као Шолевић (разговор · доприноси) [3] [4]. Miutu i {lovei\u su isto smetali članci o godinama. Исти стил дискутовања (немате појма), пов пушинг, избирократизованост и напади на оне кориснике као што су Бране, Саша, Кале, Каштер, Славен и ја. Хвала му што се открио и освежио нам базу података. Сад га можемо поново пецати. Са њим не може лепо. Човек је 168 пута ухваћен у лажи. -- Bojan  Razgovor  20:58, 11. август 2011. (CEST)[одговори]

То објашњава његово познавање вики форматирања --VuXman talk 22:17, 11. август 2011. (CEST)[одговори]

Bojane ja nemam razloga da ne verujem, ali ovo nije način. Ne možeš reći da je neko Verlor samo zato što ima sličan obrazac ponašanja. Kao da je Verlor jedinstven na ovom svetu i nema osobe koja bi se slično ponašala. Mijut jest preterao, ali kažnjavaj ga zbog grešaka koje uradi kao Mijut, jer je neozbiljno blokirati nekog na osnovu pretpostavke da je korisnik koji je bio večno blokiran pre pet godina. I zaista dosta više s tim Verlor sindromom. Vi sami hranite legendu o Verloru koji je zaslužio samo suprotno: Damnatio memoriae--Јагода испеци па реци 23:22, 11. август 2011. (CEST)[одговори]

Pogledaj dokaze. -- Bojan  Razgovor  05:22, 12. август 2011. (CEST)[одговори]

Pogledala sam. Ništa to ne dokazuje, ti jednostavno ne možeš biti siguran 100% da je to on. Uostalom, zašto mu održavaš legendu? Mijuta si mogao blokirati zbog sto i jedne stvari koju je uradio, jer je za ovo kratko vreme i trolovao, i vređao, što si morao odabrati najneuverljiviji razlog? --Јагода испеци па реци 10:09, 12. август 2011. (CEST)[одговори]
Osim toga, koliko se ja sećam, Verlor je ijekavac, a ovaj je ekavac koji pokušava glumiti Hrvata, pa doda a kod Drugoga, ali zato zaboravi ijekavicu pa umesto svjetskoga stavi svetskoga. Nije Mijut Verlor. Blokiraj ga zbog stvari koje je on uradio, a ne zato što je on navodno Verlor, jer je danas nemoguće odrediti da li je neki novi korisnik Verlor ili nije, pa čak i da dođe i da ti kaže, e, ja sam Verlor, nemaš načina da utvrdiš sa sigurnošću da li govori istinu ili je to neko ko zna za njega pa bi da malo zabiberi stvari. --Јагода испеци па реци 10:14, 12. август 2011. (CEST)[одговори]

Pisao je ekavicom, procitaj mu clanke. Nije slucajnost to da se desava. On je tu uvek, nikakva legenda o njemu se ne odrzava od strane nas. -- Bojan  Razgovor  10:20, 12. август 2011. (CEST)[одговори]

Ja sam čitala njegove članke i on je rođeni ijekavičar. Ako je kad i ekavicu koristio verovatno je s namerom to radio. Mijut u ovim linkovima liči na ekavičara koji hoće da imitira Hrvata, a ne ijekavičara. A da li je Verlor prisutan ili nije, apsolutno nije bitno. Bitno je to da ga stalno spominjete, a to znači da mu gradite legendu, i to potpuno neopravdano. Kao šrto rekoh, lik niti je toliko značajan nit je toliko opasan da od nejga pravite to što pravite. Jednostavno prestanite više da ga spominjete a pogotovu da blokirate navodeći razlog da se radi o njemu jer u to je zaista teško poverovati. --Јагода испеци па реци 10:29, 12. август 2011. (CEST)[одговори]

Jeste rodjeni ijekavicar, ali ja ne znam nijedan njegov clanak na ijekavici. Nijedan. Sve što je on pisao je na ekavici. Zašto bi neko imitirao Hrvate, molim te reci mi? Isti stil pisanja, iste greške, isto ponašanje, iste teme. Kamo puste sreće da ga se ne setimo. -- Bojan  Razgovor  10:52, 12. август 2011. (CEST)[одговори]

Pa ne znam što bi imitirao neko Hrvate, valjda nema pametnija posla. Ja ti kažem na šta mi liči uzorak Mijutovog govora koji si linkovao. Ja nisam rekla da ga se ne setite, nego da ga ne pominjete. Čak i da jeste sve kako kažeš, niko od nas ovde nije stručnjak koji bi mogao da garantuje da se radi o istoj osobi, jer nemaš materijalnih dokaza, kao npr. čekjuzer provera. Pa čak ni tada ne možeš tvrditi da je osoba A zaista osoba B, jer jedino što imaš jeste poklapanje IP, što je razlog samo da se posumnja da je najverovatnije osoba A isto što i osoba B, jer i sam znaš da dinamični IP svaki put koriste druge osobe, a čak i kod statičnog IP ne možeš biti siguran da li za kompjuterom sedi ista osoba, jer IP može pripadati nekom sajber kafeu ili organizaciji, zar ne? To su ti čari interneta znaš ti to bolje od mene. Zato ti kažem, najiskrenije i s najboljom namerom: nemoj više navoditi Verlora kao razlog blokade, jer izgleda krajnje neozbiljno. Što se Mijuta tiče, mogao si navesti sto i jedan drugi razlog, jer je dao povoda. --Јагода испеци па реци 11:03, 12. август 2011. (CEST)[одговори]

Чекјузеровање је више од тога, а то је поверљиво, па не смем да причам. Доста сам открио и овим. После овога он сад зна шта да избегава. И не секирај се, нормални корисници немају чега да се плаше. -- Bojan  Razgovor  11:12, 12. август 2011. (CEST)[одговори]

Хм, сад ме ти тераш да почнем да сумњам у чекјузере, јер кад сам ја тражила да се провери ко је онај који ме је толико најпростачкије вређао 2008. речено ми је да није могуће утврдити. А што не би смео да причаш, молим те? Па ова Википедија треба да буде транспарентна, као и ваше администрирање. Дакле, ако ти нешто знаш, треба и ми други да знамо. Чекјузер провере није било, јер да је било, неко од њих вби већ објавио резултате исте. Или то ради само Горан, који ето, није ту? Немој Бокице причати такве ствари, јер таквим причама само узнемираваш заједницу и тераш је да сумња у сопствену сигурност. Транспарентност, Бокице, транспарентнсот, то је нешто најважније на овом пројекту. --Јагода испеци па реци 11:22, 12. август 2011. (CEST)[одговори]

Da neko ne bi naučio da izbegava čekjuzere, zato je poverljivo. -- Bojan  Razgovor  11:24, 12. август 2011. (CEST)[одговори]

Ти значи, хоћеш да ми кажеш да је могуће утврдити да ли се ради о кориснику који је био блокиран пре пет година, а није могуће утврдити о коме се ради кад мене вређају? Сори, али једно од та два није истина. Питање је које... --Јагода испеци па реци 11:37, 12. август 2011. (CEST)[одговори]

Ne, nego je taj koji je tebe vredjao bio vestiji. -- Bojan  Razgovor  11:39, 12. август 2011. (CEST)[одговори]

А Верлор, вишегодишњи трол и архинепријатељ ове њикипедије, као нема појма да избегава чекјузере? Каман, тешко ми је поверовати у то... Немој да смо деца, што би реко наш друг Жељко. Зашто нема чекјузер извештаја? Ако је Горан на одмору, па има и других чекјузера који би могли да саставе један бедни извештајчић у коме се каже да је "чекјузерском провером утврђено да је Мијут заправо Верлор". Не треба нам ништа више. Само то, и заједница ће опет мирно и спокојно дисати. Не треба нам да нам откривате тајне и системе за хватање оних који покушавају да изврдају те провере. Само потврда да је чекјузер провера одрађена и шта је уртврђено. Ништа више. --Јагода испеци па реци 11:46, 12. август 2011. (CEST)[одговори]

Obavljena je jos pre 7 dana, ali previse je vremena proteklo da bi se nesto naslo. Sa blokiranih naloga nije izbegavao. -- Bojan  Razgovor  12:16, 12. август 2011. (CEST)[одговори]

Evo i slike, mozda je sada malo jasnije. --91.148.84.178 (разговор) 16:22, 13. август 2011. (CEST)[одговори]

Извештај чекјузера

У расправама око чланка „Потписани“ (на пример на „Википедија:Трг/Разно: Потписани - Подршка за постављање чланка на Википедију“) је учествовало неклико сумњивих налога. Чекјузер провером је утврђено следеће: Налог Rema9 представља сокпапет налог налога Drozim (молим администраторе да реагују у складу са овим). Корисник Gospodnetic се јављао са другог рачунара, али има идентичне обрасце понашања као и корисник Rema9, као и идентичну корисничку страну, тако да је извесно да и тај налог највероватније припада истој особи. На то треба обратити пажњу приликом оцењивања консензуса у расправама у којима су учествовали ови корисници. -- Обрадовић Горан (разговор) 18:30, 20. август 2011. (CEST)[одговори]