Википедија:Трг/Разно

Наслов

Да ли се икако референце могу ставити у падајући мени? (Не знам да ли се то тако зове) Да их кликом на покажи види само онај ко то жели. Имам пар чланака где баш ружно изгледа. Више референци него текста! -- Болен (разговор) 17:40, 2. јул 2011. (CEST)

Mogu da se poređaju u više kolona - možda to pomogne. -- Слободан KovačevićбиблброKS 17:59, 2. јул 2011. (CEST)

Знам да може у две, али опет их има много. -- Болен (разговор) 18:03, 2. јул 2011. (CEST)

Аха, схватам како се повећава број колона! Али тако је још грдније! -- Болен (разговор) 18:08, 2. јул 2011. (CEST)

Видео сам негде, не сећам се да ли код нас или на енвики, да за те референце постоји један правоугаоник фиксне величине са вертикалним скрол баром у коме се смештају све референце. Нисам сигуран да ли сам објаснио довољно разумљиво (касно је :)), али, ево, сличан принцип се користи овде. Мислим да не треба сакривати референце, јер су оне битан део сваког чланка, али би могле да се сместе у неки такав правоугаоник (ДИВ елемент) фиксне величине, како не би заузимале превише простора. --филип @ 02:45, 3. јул 2011. (CEST)

Некад корисници понављају једну или више истих реф, умјесто да их именују. Boleyn, можеш ли да покажеш примјер чланка гдје реф ружно изгледају? --БаШ-ЧелиК (разговор) 02:52, 3. јул 2011. (CEST)

Taj skrol bar u kojem su stavljene reference o kom Filip govori često koristi Metodije u njegovim dnevnicima. Htela sam da dam link, ali Metodije je taj dnevnik tako sklonio da ga je nemoguće naći ....--Јагода испеци па реци 09:27, 3. јул 2011. (CEST)

---

Ево ти, фазона ради, употреба шаблона {{Сакриј}} у чланку Метеорски рој, дакле {{Сакриј|Референце|{{извори}}}}. --В. Бургић (реци...) 09:52, 3. јул 2011. (CEST)

Ово на шта је Филип дао путоказ је добро рјешење. Једноставно, ништа компликовано, а опет не скрива референце. Само, да ли би то могао неко у шаблон да претвори? --Жељко Тодоровић (разговор) 14:54, 3. јул 2011. (CEST) с. р.

Један од начина приказа референци

Ево једног од начина скраћеног приказа референци који ја понекад користим у текстовима, ако си на то мислио--Mile MD (разговор) 09:50, 3. јул 2011. (CEST)

Литература

• Baker D, Cazalaà JB, Carli P (2005), „Resuscitation great. Larrey and Percy--a tale of two barons”, Resuscitation, 66 (3): 259—62, PMID 15990216, doi:10.1016/j.resuscitation.2005.03.009  CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
• Beasley AW (2000), „To study the healing art”, The Australian and New Zealand Journal of Surgery, 70 (12): 892—7, PMID 11167578, doi:10.1046/j.1440-1622.2000.01989.x 
• Bissi A (1989), „[Not Available]”, Kos (на језику: Italian) (49): 38—47, PMID 11629939  CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• Bodemer CW (1982), „Baron Dominique Jean Larrey, Napoleon's surgeon”, Bulletin of the American College of Surgeons, 67 (7): 18—21, PMID 10315971 
• Brewer LA (1986), „Baron Dominique Jean Larrey (1766-1842). Father of modern military surgery, innovater, humanist”, The Journal of Thoracic and Cardiovascular Surgery, 92 (6): 1096—8, PMID 3537533 
• Haddad FS (2004), „Baron Larrey: a role model to be emulated”, Journal of the American College of Surgeons, 199 (3): 519, PMID 15325631, doi:10.1016/j.jamcollsurg.2004.05.266 
• Burton, June K. (2001), Two “Better Halves” in the Worst of Times - Adrienne Noailles Lafayette (1759-1807) and Fanny Burney d’Arblay (1752-1840) as Medical and Surgical Patients under the First Empire (PDF) (објављено 26. 1. 2001), стр. 18—21 CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Csillag I (1984), „Ferenc Eckstein and military surgery during the Napoleonic wars (Dominique-Jean Larrey)” [Ferenc Eckstein and military surgery during the Napoleonic wars (Dominique-Jean Larrey)], Orvosi Hetilap (на језику: Hungarian), 125 (8): 467—70, PMID 6366693  CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• DIBLE JH (1959), „D. J. Larrey, a surgeon of the revolution, consultate, and empire”, Medical History, 3 (2): 100—7, PMC 1034461 , PMID 13643144 
• DiGioia JM, Rocko JM, Swan KG (1983), „Baron Larrey. Modern military surgeon”, The American Surgeon, 49 (5): 226—30, PMID 6342487  CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
• Egeblad K (1979), „[Not Available]”, Dansk Medicinhistorisk Årbog (на језику: Danish): 1979;132—59, PMID 11628370 CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• Egeblad K (1978), „[Not Available]”, Dansk Medicinhistorisk Årbog (на језику: Danish): 77—123, PMID 11627862 CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• Fackler ML (1989), „Misinterpretations concerning Larrey's methods of wound treatment”, Surgery, Gynecology & Obstetrics, 168 (3): 280—2, PMID 2645668 
• Faria MA (1990), „Dominique-Jean Larrey: Napoleon's surgeon from Egypt to Waterloo”, Journal of the Medical Association of Georgia, 79 (9): 693—5, PMID 2212907 
• Feinsod, Moshe (2002), „The amputated leg--a tale of scientific curiosity--1792”, Harefuah (објављено 2002 Feb), 141 (2), стр. 210—2, 220, PMID 11905097 
• Feinsod, M (1998), „The surgeon and the Emperor--a humanitarian on the battlefield”, Harefuah (објављено 1998 Nov 1), 135 (9), стр. 340—3, 408, PMID 10911440 
• Feinsod, M; Aharon-Peretz, J (1994), „Baron Larrey's description of traumatic aphasia.”, Journal of the history of the neurosciences (објављено 1994 Jan), 3 (1), стр. 45—52, PMID 11618806, doi:10.1080/09647049409525587 
• Ferrarelli, L (1954), „The physicians of the Emperor”, Minerva chirurgica (објављено 1954 Jan 15), 9 (1), стр. 32—5, PMID 13153977 
• Haas, L F (1994), „Dominique Jean Larrey (1766-1842).”, Journal of neurology, neurosurgery, and psychiatry (објављено 1994 Feb), 57 (2): 133, ISSN 0022-3050, PMC 1072437 , PMID 8126493, doi:10.1136/jnnp.57.2.133 
• Haddad, Farid S; Welling, DR; Rich, NM (2004), „Baron Larrey: a role model to be emulated”, Journal of the American College of Surgeons (објављено 2004 Sep), 199 (3): 519, PMID 15110817, doi:10.1016/j.jamcollsurg.2004.05.266 
• Hakulinen, E (1989), „The French revolution--a revolution even for health care”, Lakartidningen (објављено 1989 Jul 12), 86 (28-29), стр. 2535—7, PMID 2674570 
• HALL, D P (1959), „Our surgical heritage; Europe.”, Am. J. Surg. (објављено 1959 Jul), 98 (1), стр. 130—1, PMID 13661525 
• Hau, T (1982), „The surgical practice of Dominique Jean Larrey.”, Surgery, gynecology & obstetrics (објављено 1982 Jan), 154 (1), стр. 89—94, PMID 7031942 
• Hillemand, P; Gilbrin, E (1978), „Not Available”, Histoire des sciences médicales, 12 (3), стр. 255—7, PMID 11627946 
• Jellinek, E H (2002), „An unlikely aphasiologist: D J Larrey (1766-1842).”, Journal of the Royal Society of Medicine (објављено 2002 Jul), 95 (7), стр. 368—70, PMC 1279946 , PMID 12091516, doi:10.1258/jrsm.95.7.368 
• Jensen, J E (1981), „Napoleonic medicine”, Maryland state medical journal (објављено 1981 Jul), 30 (7): 66—8, ISSN 0025-4363, PMID 7024659 
• Lefebvre, P; Cornet, A; Sicard, A (1990), „Not Available”, Histoire des sciences médicales, 24 (3-4), стр. 259—63, PMID 11638332 
• Lefebvre, P; Cornet, A; Sicard, A (1995), „The transfer of Baron Larrey's ashes from the Père Lachaise cemetery to the Invalides (December 14–15, 1992)”, Histoire des sciences médicales, 29 (1), стр. 23—7, PMID 11640449 
• Leonov, I T (1992), „D. J. Larrey and N. I. Pirogov (on the 225th anniversary of the birth of D. J. Larrey)”, Vestn. Khir. Im. I. I. Grek., 149 (7-8), стр. 117—9, PMID 1341349 
• Marchioni, Jean (2004), „Larrey, a legendary surgeon, a current work”, La Revue du praticien (објављено 2004 Feb 15), 54 (3), стр. 342—5, PMID 15134246 
• McIntyre, Neil (2002), „The Barons Larrey: Dominique Jean (1766-1842); Hippolyte (1808-1895).”, Journal of medical biography (објављено 2002 Aug), 10 (3), стр. 185, PMID 12114954 
• Mirskiĭ, M B (2007), „An outstanding field surgeon (devoted to th 240th anniversary of D. Larrey's birth”, Voenno-meditsinskiĭ zhurnal (објављено 2007 Jan), 328 (1), стр. 75—9, PMID 17436718 
• Moore, A R (1978), „Preanesthetic mastectomy: a patient's experience.”, Surgery (објављено 1978 Feb), 83 (2), стр. 200—5, PMID 341385 
• Nau, Jean-Yves (2005), „I, Dominique Jean Larrey, baron and surgeon in chief of the Grand Army”, Revue médicale suisse (објављено 2005 Jan 12), 1 (2), стр. 186, PMID 15773223 
• O'Sullivan, S T; O'Shaughnessy, M; O'Connor, T P (1995), „Baron Larrey and cold injury during the campaigns of Napoleon.”, Annals of plastic surgery (објављено 1995 Apr), 34 (4), стр. 446—9, PMID 7793796, doi:10.1097/00000637-199504000-00020 
• Pai-Dhungat, J V; Parikh, Falguni (2006), „Medical philaely (Medical theme on stamps). Dominique J. Larrey (1766-1842). Northern France Ambulance, 1918 stamp, Grenada-1970.”, The Journal of the Association of Physicians of India (објављено 2006 Oct), 54, стр. 811, PMID 17214278 
• Quijano-Pitman, F (1997), „Surgical drainage with rubber tubes and Baron Larrey's mobile ambulances introduced by Dr. Ignacio Gama”, Gaceta médica de México, 133 (3), стр. 249, PMID 9303873 
• Richardson, R G (1977), „Larrey - what manner of man?”, Proc. R. Soc. Med. (објављено 1977 Jul), 70 (7), стр. 490—4, PMC 1543132 , PMID 331340 
• Rich, Norman M; Burris, David G; Welling, David R; Rignault, Daniel P (2006), „The Larrey legacy: two hundred years on.”, Current Surgery, 63 (2): 119—21, PMID 16520113, doi:10.1016/j.cursur.2005.12.008 
• Rüttimann, B (1979), „Larrey's amputation technic”, Gesnerus, 36 (1-2), стр. 140—55, PMID 381112 
• Skandalakis, Panagiotis N; Lainas, Panagiotis; Zoras, Odyseas; Skandalakis, John E; Mirilas, P (2006), „"To afford the wounded speedy assistance": Dominique Jean Larrey and Napoleon.”, World Journal of Surgery (објављено 2006 Aug), 30 (8): 1392—9, PMID 16850154, doi:10.1007/s00268-005-0436-8 
• Soubiran, A (1966), „Larrey. The providence of soldiers (1766-1842)”, La Presse médicale, 74 (34), стр. 1785—6, PMID 5328565 
• Stembrowicz, W (1995), „Dominique Jean Larrey (1766-1842) the author of the work: On wounds of the pericardial sac and heart”, Archiwum historii i filozofii medycyny / Polskii Towarzystwo Historii Medycyny i Farmacji, 58 (3), стр. 311—28, PMID 11624807 
• James J. Walsh, „Dominique-Jean Larrey”, Catholic Encyclopedia 
• Wangensteen, S D; Wangensteen, O H (1971), „Successful pre-Listerian antiseptic management of compound fracture: Crowther (1802), Larrey (1824), and Bennion (ca. 1840).”, Surgery (објављено 1971 Jun), 69 (6), стр. 811—24, PMID 4931133 
• Welling, David R; Burris, David G; Rich, Norman M (2006), „Delayed recognition -- Larrey and Les Invalides.”, Journal of the American College of Surgeons (објављено 2006 Feb), 202 (2): 373—6, PMID 16427565, doi:10.1016/j.jamcollsurg.2005.08.024 
• Wilson, T (1997), „The ambulance - Larrey's legacy.”, Scalpel & tongs : American journal of medical philately, 41, стр. 82—3, PMID 11619525 
• Wybieralski, A (1966), „Dominique Jean Larrey (1766-1842) On the 200 anniversary of his birth”, Archiwum historii medycyny, 29 (3), стр. 313—20, PMID 5335562 
• Zimmerman, L M (1968), „Humanity and compassion in medicine (Ambroise Paré, Baron Dominique-Jean Larrey).”, The Chicago Medical School quarterly, 27 (4), стр. 233—4, PMID 4913343 
• „The immediate care of the eyes in Napoleonic France.”, Anaesthesia (објављено 1976 Apr), 31 (3), стр. 439, 1976, PMID 776029, doi:10.1111/j.1365-2044.1976.tb12341.x 

Решење

Људи, хвала на свим тим идејама (не знам зашто сам мислио да нико неће видети питање ), али оно што ми је требало, дао ми је госн Бургић. Хвала пуно! Неко је питао за који ми чланак треба. Боже! Па за Сандру Булок! -- Болен (разговор) 15:03, 3. јул 2011. (CEST)

Молим, али имај у виду да кад ставиш референце у Шаблон:Сакриј, не ради линк на референце. А код див-ова ради. Тако да свако зашто има своје ...--В. Бургић (реци...) 18:01, 3. јул 2011. (CEST)

Auh, meni se ovo sakrivanje referenci uopšte ne dopada. Pa ne može se jedna tako bitna stvar žrtvovati zarad estetike. A sada linkovi za reference jednostavno ne rade dok se prvo ne otvori šablon. Ako se već ovako nešto upotrebljava onda bi po difoltu reference morale da budu prikazane, pa kome je ružno nek klikne na sakrij. Lično, estetski mi mnogo lepše izgleda kad se reference vide. -- Loshmi (razgovor) 20:52, 3. јул 2011. (CEST)

Evo, promenio sam. Pogledaj sad. Inače ne mislim da su one tako bitna stvar smrtnicima. Ljudi dođu, pročitaju, odu, zabole ih za reference. Sad pak rade, a istovremeno je smanjena nepotrebna dužina članka. Meni se ovako sviđa... -- Болен (разговор) 21:00, 3. јул 2011. (CEST)

Ja mislim da bi bilo super kad se ne bi moralo klikati i odlaziti dole na reference, nego kad bi moglo sam da se pređe mišem, a ono ti se u prozorčetu pojavi referenca. Mnogo elegantnije i jednostavnije i ne smara pri čitanju. --Јагода испеци па реци 21:32, 3. јул 2011. (CEST)

Ok. Meni je najbolje kada se sve vide, ali je i ovako mnogo bolje nego kada su potpuno sakrivene. Inače, Vikipedija nije namenjena samo smrtnicima. Ima i ljudi koji ne uzimaju sve zdravo za gotovo, već hoće da istraže neke stvari. Na kraju krajeva te smrtnike treba prosvetliti, a ne suprotno :) -- Loshmi (razgovor) 21:55, 3. јул 2011. (CEST)

Kako ti kažeš. Imenjače! -- Болен (разговор) 21:59, 3. јул 2011. (CEST)

Nisam znao da smo imenjaci :) Ja moslio da si Bojan, Nebojša ili tako nešto X) -- Loshmi (razgovor) 22:01, 3. јул 2011. (CEST)

Jagoda, misliš u posebnom prozoru odnosno tabu brauzera, ili u tultip-u? Mislim da bi prvo bilo nepraktično, a drugo neizvodljivo (osim ako se promeni način funkcionisanja tultipa). Usput nisam mogao da odolim a da ne zapišem parolu: živelo prosvetljenje smrtnika, smrt zamračivanju besmrtnih. Nadam se da mi se ne zamera mnogo. Svako dobro želim, -- Слободан KovačevićбиблброKS 22:09, 3. јул 2011. (CEST)

Ja ti ne zameram :) -- Loshmi (razgovor) 22:14, 3. јул 2011. (CEST)

To mi je važno. A još mi je važnije što stoji smajli posle tvojih reči. Drag mi je taj smajli. :-) -- Слободан KovačevićбиблброKS 14:41, 4. јул 2011. (CEST)

Mislila sam kao taj tultip. Na Vikidotu to postoji i ja sam se mnogo obradovala kad sam videla. Pgledaj bilo koji članak na našem sajtu koji ima reference, videćeš koliko je zgodno. Kad bi to moglo ovde, bilo bi super, jer onda praktično, spisak i ne treba, tj. može da se sakrije, pošto ako te zanima referenca, samo je takneš mišem, i ona je tu. Mnogo bolje nego ovo skakanje dole-gore, IMHO. --Јагода испеци па реци 22:16, 3. јул 2011. (CEST)

Захтев за преименовање чланка: Европа (митологија)

Захтевам да се овај чланак преименује из следећег разлога. Постојало је више митских личности које су носиле име Европа. Осим тога, читао сам пар научних студија на немачком (навео сам их у одељку Одабрана литература) у којима се ово име спомиње као Деметрин надимак, што се такође може подвести као засебна целина. Следствено томе, ми можемо о свакој тој особи да напишемо по чланак. Као додатно образложење за овај захтев, навешћу да се у митолошком речнику А. Замуровића атрибути спомињу у одредницама оних божанстава која су их носили, али се о њима нашироко расправља у посебним одредницама које су насловљене по њима. Уколико неко има предлог како да се насловимо овај чланак или пак примедбу на овај мој захтев нека је слободно изнесе.--Епаминонда (разговор) 20:00, 11. јул 2011. (CEST)

Захтеваш или предлажеш? Елем, не видим што би се нешто много расправљало о томе. Ако има више Европа у митологији, од те одреднице направити вишезначну, а на вишезначној поброј све које постоје. Нпр. тај Деметрин надимак може да се преусмери на Деметру. А како предлажеш да се конкретно овај чланак зове? Друга могућност би била да се сва остала значења Европе додају на вишезначну за Европу која не би укључивала само митолгију, него и сам континент, нпр. --Јагода испеци па реци 21:18, 11. јул 2011. (CEST)

Консултујем се чисто из предострожности, да се испоштује процедура која налаже да се изјасне и други корисници. Пошто се сви аутори (антички) слажу да је феничанска принцеза, онда бисмо могли у загради или иза зареза да ставимо „феничанска принцеза“. Не знам колико би било исправно направити преусмерење на Деметру, јер култ Деметре који ми знамо је у ствари атичка верзија исте. Пошто је Грцима својствено да се нигде не слажу, тако се нису могли сложити ни по питању култа. Следствено томе, није постојао ниједан општеприхваћен култ било ког божанства, барем у архаичном и класичном периоду.--Епаминонда (разговор) 17:06, 12. јул 2011. (CEST)

ОК, феничанска принцеза. А које су остале Европе из митологије које би ставио на вишезначну? --Јагода испеци па реци 17:08, 12. јул 2011. (CEST)

Хесиод помиње у својој Теогонији једну нимфу по имену Европа, коју је родила Тетија заједно са читавим списком њених сестара. Све оне носе имена-топониме. Примера ради навешћи Родеју, Идију, Персеиду, Азију, које су само неке од њих. Такође, и Пиндар у Питијским одама спомиње једну жену по имену Европа, којој је отац Титије (у чланку је погрешно наведено да је он отац ове наше Европе, феничанске принцезе), а супруг Еуфем, син Посејдонов.--Епаминонда (разговор) 17:33, 12. јул 2011. (CEST)

Исправка: погрешно сам се изразио. Ова Пиндарова Европа није Еуфему супруга, већ мајка. У сваком случају, чињеница је да се не ради о истим ликовима.--Епаминонда (разговор) 17:37, 12. јул 2011. (CEST)

(ne obraćajte pažnju na komentar, to se smejem svom neznanju) Болен (р) 21:22, 14. јул 2011. (CEST)

Ја баш не капирам овај захтев. Ако сматраш да за сваку личност треба да постоји чланак, слободан си да га направиш (ако ти нешто значи, тако раде на руској Њикипедији, они праве чланак буквално за сваку личност из митологије, без обзира да ли се ради о имењацима или не). Замисли да ја сада захтевам за сваку митолошку личност да направим чланак. Страна би имала само моје захтеве. Разумеш се у тему, лепо пишеш и само шишај, човече. --Методичар зговор²а 18:32, 12. јул 2011. (CEST)

Ма да, кад се заиста разумеш и видим да немаш проблема да их разликујеш (за разлику од мене, мени се већ код друге завертел у глави и нисам више знала ко јекоме отац, мајка сестра), сам напред и прави чланке. А онда их све скупи на једну заједничку одредницу која ће се звати само Европа. Или Европа (митологија), а да сам Европу оставимо за континент. Како год, само пиши. Ако неко буде имао неку примедбу, већ ће се јавити. Што се мене тиче, само напред. --Јагода испеци па реци 21:42, 14. јул 2011. (CEST)

Александар Замуровић

Хајде нека неко погледа у некој енциклопедији да ли има штогод о Александру Замуровићу, професору једне новосадске гимназије. Мене конкретно интересује датум смрти, јер ми се чини да је прошло довољно толико (наиме, ако ме колега са факултета није слагао, умро је 1940. г.) да смемо на изворнику да објавимо његов Митолошки речник, који је збиља вредан приручник за оне који су заинтересовани за грчку и римску митологију.--Епаминонда (разговор) 23:27, 16. јул 2011. (CEST)

У овом штуром исечку стављен је крстић поред његовог имена са назначеном годином смрти и професијом којом се бавио. Ја бих рекао да је то то.--Епаминонда (разговор) 23:29, 16. јул 2011. (CEST)

Умро је 16. јуна 1940. у Новом Саду, према Српском биографском речнику том 3. --Ђорђе Стакић (р) 15:01, 18. јул 2011. (CEST)

Категорисање — по здравом разуму

Замолио бих кориснике Википедије да више окончамо ову комедију око категорисања и да се бацимо на озбиљан посао. Врхунац будалаштине је дјеловао да је Република Српска постојала у праисторији, старом вијеку, средњем вијеку, новом вијеку, а сада имамо још гору комедију. Наиме, на посебној страници Неискоришћене категорије примјетно је да постоје бројне категорије које су празне, а које су сличне овим примјерима: Историја Аустрије у старом веку, Ирска у праисторији, Историја Данске у старом веку, Историја Киргистана у старом веку итд.

Ја сам раније некада и примјетио да постоје ове празне категорије, и мислим да сам се обраћао БокициК у вези њих, због тога што су биле празне, али тада нисам ни обраћао пажњу о каквим се небулозама ради. Не сјећам се да је о овоме постигнута сагласност, а по броју категорија, ради се о масовном уносу. Дакле, имамо пуно категорија које је унио бот без знања заједнице (барем тако претпостављам, пошто ја нисам упознат с тим, а вјерујем да би и други реаговали на ово), и сада ми се овдје требамо бавити убјеђивањем како Република Српска или Аустрија није постојала у старом вијеку.

Не знам одакле помисли да се подјела историје може вршити по данашњој политичко-територијалној подјели па да ми сада узимамо дијелове бивших творевина на дотичним просторима и уклапамо у садашњи контекст. Ако имамо Бановина Босна и Краљевина Босна, који ће враг категорија БиХ у средњем вијеку? Ако имамо Босански пашалук шта ће БиХ под османском влашћу? Ми не можемо фалсификовати историју и измишљати нове подјеле. Ваљда је јасно да се не може писати чланак Федерација БиХ у праисторији, РС у праисторији, Личко-сењска жупанија у старом вијеку итд.?

Овај захтјев прије свега постављам због тога што се не могу препирати са БокицомК који је направио ове све категорије својим ботом, а сада не допушта да се бришу. Наравно, онај ко има бота је у предности, а свакако да немам ни времена да се играм враћања измјена међу корисницима. Дакле, једно сасвим разумско категорисање у категорије Бановина Босна и Краљевина Босна се поништава и натура се у категорију БиХ у средњем вијеку. Мислим да није потребно уопште објашњавати гдје је проблем и у којем грму лежи зец. Због оваквих ствари читаоци се могу само ваљати од смијеха, као и можда стручни историчари који понекад зракну оком овдје. --Жељко Тодоровић (разговор) 01:01, 17. јул 2011. (CEST) с. р.

Zdravorazumski odgovoreno na Željkovoj stranici. -- Bojan  Razgovor  01:06, 17. јул 2011. (CEST)

Заборавио сам на ову расправу, али не слажем се са БокицомК, који је како видим, главни заговорник оваквих државно-ентитетско-административно-територијалних подјела историје. Видим да се нико није хтио јавити овдје по том питању, али по мени је заиста страшно да имамо категорију Историја Републике Српске у античко доба или Историја Федерације Босне и Херцеговине у средњем вијеку. По мени, то је само знак да смо неуки и незналице, па не знамо како се шта звало у прошлости. Овакве ствари су само за смијање (и то је свима јасно), не за неку похвалу како смо сврсисходни при категоризацији. --Жељко Тодоровић (разговор) 16:17, 25. јул 2011. (CEST) с. р.

Ако имаш категорију „Историја по државама“, и у њој имаш „Словенија у каменом добу“, а знаш да је Република Словенија настала 1991, онда треба да у категорији „Историја по државама“ имаш и „Босна и Херцеговина у кеменом добу“, а у тој категорији „Историја по државама“ треба да се осликава унутрашње уређење тих држава. Ако је „Босна и Херцеговина у каменом добу“ у категорији „Историја по државама“, а ти знаш да је држава Босна и Херцеговина настала 1995, онда знаш да се ради о ретроспективном категорисању према садашњој административној подјели, те да аутоматски треба да имаш и „Федерацију Босне и Херцеговине у каменом добу“ као и „Република Српска у каменом добу“. Ако сматраш да „Словенија у каменом добу“ која се налази у категорији „Историја по државама“, није постојала као држава у то вријеме, онда треба да обришеш све у категорији „Историја Словенија“ која се налази у „Историја по државама“, дакле све из те категорије да уклониш што се не односи на Републику Словенију до 1991, јер Република Словенија није постојала до 1991. и никад није била до 1991. држава. Посебно су дискутабилне категорије „Босна и Херцеговина у Другом свјетском рату“ гдје тим НОБ Југославије у биографије народних хероја уноси да су умрли у НДХ као припадници Народноослободилачког покрета Југославије, а испод додаје категорију „Босна и Херцеговина у Другом свјетском рату“, тако да се не зна ни ко пије ни ко плаћа. Углавном, ако је овако како је сада, онда не могу да се праве посебни услови у случају Републике Српске, и да Српска буде једина без категорија, јер је наводне све постојало од постанка свијета, само Република Српска није. --БаШ-ЧелиК (разговор) 16:46, 25. јул 2011. (CEST)

Наравно да је небулозно имати чланак Република Српска у праисторији, или БиХ у средњем веку јер те категорије нису постојале у том периоду (открих топлу воду хехе)! Али зато такве чланке преименовати на "Средњи век на подручју БиХ" или "Праисторија Републике Српске" - у том случају чланак се веже за одређену територију у одређеном временском периоду. --Никола (разговор) 15:31, 26. јул 2011. (CEST)

Фасцинантно!

Ових дана ми је само Ратко Младић на памети. Проводим сате и сате тражећи биографске податке дотичног нам ђенерала. И шта утврдим? Да медији којима је ђенерал драги лик, нису у стању сами да напишу његову биографију, него је украду са Википедије! Не зна се шта је горе, да ли крађа, без навођења извора, или апсолутна индиферентност на то да текст кји преузимају нема нити једну једину референцу! Погледајте на пример, како је изгледао чланак о РМ 2006. године (обратити пажњу на делове Младост и образовање, Рана каријера и Генерал Младић), а онда погледајте овај чланак у Печату, објављен 2. јуна 2011. и овај у РТРС, објављен 26. маја 2011. Први, у Печату, има идентичне реченице као скоро цео чланак на Википедији (поглердајте сам део о убиству оца, о мајци и тифусу који и је излечи италијански војник), а други у РТРС има идентичан текст као део википедијанскг чланка под насловом Генрал Младић. Толико о поштењу медија. Фасцинантно, зар не? --Јагода испеци па реци 21:59, 24. јул 2011. (CEST)

Мени је још фасцинантнији феномен који се потом дешава. Чланци без референци се затим референцирају новинским чланцима који су копирали википедијине чланке, чиме се круг затвара и википедија постаје сама себи референца.--В и к и в и н дбла бла 22:06, 24. јул 2011. (CEST)

Тога има често, није ваљда Јагода да си први пут такво нешто угледала. Медији (односно новинари који пишу кобајаги неке чланке) често препишу нешто са Википедије, некада чак да се не потруде да ниједну реченицу исправе (чак и ако има словних грешака). --Жељко Тодоровић (разговор) 22:14, 24. јул 2011. (CEST) с. р.

Ма нисам, али ме је зачудила величина обмане: нема медија који није штрпкао. Плус, замало да направимо кобну грешку: да урадимо ово што је Вики рекао: почели смо да референцирамо НАШ текст њиховим!!! Срећа да ми паде на памет да погледам датуме. Осим тога, кад мало боље размислим, мслим да ова два медија нису једини, него да је свако штрпкао помало колико му је требало, нико није објавио да је текст узео са Википедије, а што је најгоре, сад једноставно не постоји начин да се утврди шта је заправо од свега тога тачно, јер се сви текстови који круже по нету заснивају на тексту са википедије који је написао непознати корисник пре пет-шест година из главе!!! Заиста треба бити ВЕОМА обазрив кад се траже референце по нету... --Јагода испеци па реци 22:20, 24. јул 2011. (CEST)

Лаж изговорена сто пута... Болен (р) 22:26, 24. јул 2011. (CEST)

Па то је чак и Политика радила. Сетите се само чланка о Џејмсу Бонду пре чини ми се, три године.

--Sly-ah (разговор) 22:44, 24. јул 2011. (CEST)

Мени је једино криво што смо сад остали без иједне валидне референце, и што морамо тражити сад књиге и сл. да бисмо упристојили чланак, јер након свега овог, ништа од оног што тамо пише у вези са његовом биографијом ич не вреди. Плус цео јучерашњи и данашњи дан тотално улудо потрошен... --Јагода испеци па реци 00:05, 25. јул 2011. (CEST)

Те биографија Ратка Младића је и код нас копирана из медија, међутим медији су његову биографију избацивали када је то било актуелно, иако је текст био стар. Тако нпр. РТРС има његову биографију годинама, прије нас. Међутим РТРС је 2009. радио техничку промјену, тако да у архиви нема ништа прије тога: http://www.rtrs.tv/arhiv/index.php . А свима је познато да је постојао и писао и прије тога. --БаШ-ЧелиК (разговор) 00:10, 25. јул 2011. (CEST)

Ja sam ti već rekla, to što je tebi poznato, nije nikakav garant. Ja ne sumnjam u tvoje reči, ali za to nemamo materijalnih dokaza. Materijalni dokazi koje imamo kažu da je naš članak stariji od njihovog. Stoga, taj link NE MOŽE biti referenca našem članku. I naš članak treba da se preuredi i ponovo napiše sa nekim proverljivijim referencama. DEO O BIOGRAFIJI. Ostali deo članka je sasvim ok da se referencira kao i do sada, bilo kojim medijem (pa i tvojom ljubljenom RTRS). --Јагода испеци па реци 15:46, 25. јул 2011. (CEST)

Sve manje ozbiljnih sadržaja na srpskom

Danas je u Politici izašao članak pod ovim naslovom. Napisao ga je Stanko Stojiljković, koji je, između ostalog, intervjuisao i Filipa. Eto, tako, čisto da se zna.--Епаминонда (разговор) 15:36, 25. јул 2011. (CEST)

Ima li linka? --Јагода испеци па реци 15:43, 25. јул 2011. (CEST)

Evo linka. Piše da je autor Jelena Čalija. mickit 15:47, 25. јул 2011. (CEST)

Biće da je moja greška. Odmah do ovog članka nalazi se članak Na Internet po Vuku kojeg je napisao pomenuti Stanko Stojiljković.--Епаминонда (разговор) 16:10, 25. јул 2011. (CEST)

Fino. Drago mi je da je Filip upozorio na oprez pri korišćenju tekstova sa njiki. --Јагода испеци па реци 17:03, 25. јул 2011. (CEST)

Уплаши ме, Епи. Помислих да сам имао интервју, а да га се не сећам. :D У сваком случају, жао ми је што није бачен већи акценат на Википедију у том чланку (вероватно због саме ограничености у величини чланка), с обзиром да је интервју са том новинарком трајао око пола сата. --филип @ 22:25, 25. јул 2011. (CEST)

Redosled karata

Koristnik tresnjevo i ja imamo neki sukob sa kartama. Na primer, na stranici demografije vojvodine za 1991 menjamo napred nazad cija karta vera stoji prva za 1991. Dal imaju neka pravila koja karta ide prvo? Recimo da ima pet verzija karte koja prikazuje isto, koja bi isla prva a koja bi isla druga? Treba nam pomoc da resimo ovaj problem jer nismo uspeli da ga resimo kroz razgovora preko emailova. Ovde je problem [1] (Lilic (разговор) 23:19, 28. јул 2011. (CEST)).

Ја ништа тамо не разумем, јер су карте превише мале, али неки логичан редослед не само за карте, него за све уопште, био би ваљда хронолшки редослед. Од најстарије ка најновијој. Направите оне слике мало веће, овако је тотално без везе јер се ништа не види, а нема ни текст испод слика, да се барем прочита шта би требало да представља. Такође, дајте оне бројеве мало средите, ударите тачке иза хиљада и милиона. --Јагода испеци па реци 23:37, 28. јул 2011. (CEST)

Karte u galerijama ili tablicama su namerno manje - da bi neko kliknuo i video vece. Takodje ima vrlo mnogo mapa - da bi bile vece ometalo bi od teme to jest od brojki koje su kljucna stvar u clanku.

Hronican je uredu, ali sta na primer neko postavi kartu jedan i onda neko postavi kartu dva koja je mnogo bolja? Sta ako karta jedan na primer ima greske ili pogresne granice itd?

Za 1991 ja mislimm da je bolje da moje cetri mape stoje u toj tablici prvo kao set karti. A onda ta karta od tresnjeva iza. On se sa tim neslaze.

Brojke populacija moraju se sve sredjivati, jer su tabele prevelike. (Lilic (разговор) 00:18, 29. јул 2011. (CEST)).

Нема потребе да стоје двије карте на којима се налази иста ствар. Предност има квалитетнија и исправнија карта. Дупликате треба избацити јер чланак није складиште у коме се могу држати све карте које свако постави.--В и к и в и н дбла бла 00:27, 29. јул 2011. (CEST)

Ja se u potpunosti slazem sa wikiwindom. Ako na primer 15 ljudi napravi 15 karti, netrebamo da kacimo sve te karte. Najbolje da se okaci karta koja je najtacnija. (Lilic (разговор) 18:07, 29. јул 2011. (CEST)).

Треба разликовати главни чланак (нпр. Војводина) и чланак демографије (Демографија Војводине). Док на главном чланку има места само за једну карту, на страници демографије има простора за више карата рађених на различите начине (нпр. неке су ћириличне, неке латиничне) чиме чланак ништа не губи. Не видим зашто би неко ставио своју карту на прво место иако већ постоји карта са истим садржајем, а да притом нова ни по чему није квалитетнија, већ само другачије изгледа. Лилић је већ навео одличан пример: http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0:Vojvodina_-_Verski_sastav_po_naseljima_1991_1.gif и http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0:Vojvodina-Religion-1991.gif

Демографски чланци су пре нешто више од месец дана у потпуности сређени на начин са којим се сложила огромна већина током расправе, међутим у последње време добијају нови изглед пре свега због издвајања Лилићевих карата испред осталих у виду микросличица, односно постављања карата без икаквог текста што је и Јагода споменула. Чак је постављена и незавршена карта, ваљда да је нико други не би радио: http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0:Vojvodina-Serbs-1953.gif

Довољно је упоредити садашњи изглед чланка демографије Војводине са стањем од 19. јула http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%94%D0%B5%D0%BC%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%92%D0%BE%D1%98%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B5&oldid=4572616 да би се дошло до закључка да овде није на делу сређивање чланка, већ нечија лична промоција. Неоправдано наметање решења (са незаобилазним враћањем измена) је по мени неприхватљиво, тако да мислим да би и администратори требало да изнесу своје мишљење о томе.

Tresnjevo (разговор) 11:38, 29. јул 2011. (CEST)

Sredjene su u potpunosti? Stvari se uvek menjaju, jer sve moze biti bolje.

Moje misljenje je da Tresnjevu smetaju bilo koji predlozi koji bi dolveli do stanje gde njegova karta nije prva na redu. (Lilic (разговор) 18:07, 29. јул 2011. (CEST)).

Hm, ja prvo ne razumem zašto bi neko uopšte radio kartu nečega što je već adekvatno prikazano na drugoj karti (primera radi, ja pre nego što nacrtam neku kartu prvo proverim da li takva karta već postoji na vikipediji). U svakom slučaju, tačno je da sada imamo dve suštinski iste karte Vojvodine po veroispovesti iz 1991 (razlika među njima je isključivo estetske prirode) i što se mene tiče ne vidim problem da obe budu u članku, ali ne vidim ni naročitu potrebu da obe budu tu. Međutim, kao što sam rekao, obe su suštinski iste i ja nemam mišljenje koja je od njih bolja ili koja treba da stoji prva. Možda da probamo sa eci peci pec? :) PANONIAN (разговор) 23:56, 29. јул 2011. (CEST)

Поред верске карте коју сам већ споменуо, поставио је ових дана и етничке карте које су такође претходно урађене без било каквих недостатака. Поређење између постојеће и "нове" карте: http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0:Vojvodina_-_Etnicki_sastav_po_naseljima_1971_1.gif и http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0:Vojvodina-Ethnic-1971.gif

Чак је користио и исте боје, док је границе насеља која су постојала до 1981. (и за која нису доступне прецизне границе) прекопирао са постојеће карте. Неколико примера: Велики Салаш (општина Апатин), Нови Владимировац (општина Алибунар), Кочићево (општина Бачка Топола). Слично је претходно урадио и за КиМ - постојећа и његова нова карта за 1981: http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0:SRB_-_KiM_-_ES_N_1981.gif и http://commons.wikimedia.org/wiki/File:Kosovo1981Ethnic.gif

Поред додатне легенде на албанском и овог пута другачијих боја, нема никаквих разлика у односу на карте које су постављене пре више од две године. Очигледно има намеру да све постојеће замени својим картама, јер како он рече "Najbolje da se okaci karta koja je najtacnija", а то је наравно његова (не зна се само на основу чега). Уколико се јасно не стави до знања да дупликати не могу да се стављају уместо/испред карата које су претходно квалитетно урађене, очекујем да ће се ускоро појавити сличне копије и осталих карата које су до сада урађене.

Tresnjevo (разговор) 05:04, 31. јул 2011. (CEST)

Tresnjevo, pod jedan mislim da je vrlo bitno da se pogleda odakle su krenule te tvoje i milanove karte vojvodine. Na zalo nemogu sad da nadjem file, ali stvar je da je milan dobio kartu od varjarcica u PDFu. Tu kartu je obradio i varjacic je stajao na toj karti kao glavni autor administartivne karte. Za ostale da znaju - to je bilo pre nego sto su te karte bile postavljenje. Vremenom je milan skinuo varjacica sa karte i tresnjevo pravio razne promene na granicama jer je karta imala lose granice. Na mojim kartama vojvodine imaju samo tacne granice. Mozes jasno da vidis da granice koje koristim su maltene indenticne [2] .

Neke granice pre 1981 nisu sto posto precizne. Ali ja imam neke izvore gde su neke od njih okacene. Njih namerno nisi spominjao, kao sto je recimo Krusvlje kod Sombora. Prosto receno, kad neko pogleda topografsku kartu i vide gde je naselje nece da dodje sa mnogo razliciti nacina da nacrta granicu. Maltene nema nijedan drugi nacin da se nacrtaju neke od tih granica kao sto je na primer veliki salas u apatinu koga spominjes. Veruj mi, ti nisi bog i ti nisi neki strucnjak za mape. Nema razlog sto bi gledao tvoju mapu kao sto gledam recimo u geosrbiju. Mozda bi bilo dobro da pogledas malo vise u geosrbiju i da primetis da dosta granica na tvojoj mapi se razlikuju - ali to je naravno ocekivano kad koristis mapu za osnovu koja ima mnogo gresaka.

Ako je neka karta kvalitetna to neznaci da je najbolja za uvek. Moze biti mnooo razni karti koje su daleko bolje. Ako imamo 15 primerka karti koje prikazuje iste stvari onda stvarno nema razloga da ih drzimo sve. Nekazem da tvoja mapa nije kvalitetna, nemoj da mislis to, ali mislim da je ovo novo kvalitetnije. A vikipedija nije mesto u vakumu gde se nista nemenja, cilj je da se ide na bolje. (Lilic (разговор) 05:37, 1. август 2011. (CEST)).

Lazare nemoj da pricas o necemu o cemu nemas pojma. Kao prvo Milan (to jest ja) je dobio kartu od Vajacica i jos uvek je imam jer naravno cuvam sve... to je delimicno preradjena karta (odnosno ista karta, samo je veci deo obojan... kasnije mi je dao jos jednu dopunejnu verziju te karte) iz knjige 9 koja je postavljena na statistickom zavodu. Od te karte sam napravio osnovnu kartu za Vojvodinu u Gif formatu. Dodao sam boje, imena naselja, legendu itd... Sada posto sam mislio da je to Vladimirov autorski rad, odnosno da je on radio u nekom vektorskom programu napravio tu kartu njegovo ime je takodje bilo postavljeno na samu kartu. Kada mi je on kasnije i sam rekao da imaju te dve karte (porast i pad stanovnistva i naselja po broju stanovnika) na statistickom zavodu kao i niz drugih interesantnih podataka. Tada posto ipak je to javna karta je i njegovo ime sklonjeno sa karte, jer jednostavno je u pitanju bila zabluda. Varjacica izuzetno cenim i postujem... pametan i korektan covek. Tu kartu Vojvodine sam radio zbog sopstvene znatizelje i sto to volim, ni na kraj pameti mi nije bilo da je postavljam na wikipediju... kasnije sam ipak popustio jer me je nekoliko njih ipak zamolilo. Ivan je onda kasnije doradjivao za ranije popise, kao i ja za udele... on je korigiovao i neke granice.. i to je to.... ti si dobio bojanku praznu gotovu kartu... da obojis u paintu jer si bio dosta navalentan a hteli smo da ti pomognemo da i ti nesto uradis... ovo sto sada radis je krajnje bezobrazno i bezsramno... jedino zelis koliko se meni cini je da se potpises na neku kartu... a nemas postovanja za one koji su ti dali sve i svasta i koji su strpljivo odgovarali i po pola sata dnevno na milion tvojih pitanja ali dobro... sta se tu moze... neki ljudi su prosto takvi. To je to od mene... dalje necu raspravljati... ni gledati raspravu... ovo sam ipak odgovorio na molbu. Milan1237 (разговор)

Nisi mi ti odgovarao na nikakve milione pitanja pola sata dnevno. Najvise da smo ikada pricali je sve ukupno sat vremena, mozda manje. Ti meni nista nisi pomogao. Nista nikad. Ako ista bio si baksuz prema meni. Ivan je me stavio na kartu BiH jer sam proveo mnogo sati sa njim i sam da vam pomognem na tome. Stavio me na kartu i ti si sprecio da stoji moje ima na njoj kao saradnik. Dakle nemas ti sta da pricas da sam ja bezobrazan ili da nepostujem. Mislim da te reci bolje opisiju tebe. Od tebe prosto nisam imao nista dobro i vrlo kratko smo bili u kontaktu. Na kraj kraja se kajem sto sam uopste imao ikakav kontakt sa tobom.

Za Vojvodinu - kako meni izgleda, varjacic je ti dao kartu srbije i ti si uspomoc toga sta je on radio napravio drugu. Uvelicaj kartu na 600X i vidis da granice vojvodine su indenticne sa ranom verzijom karte. Imam ja tu kartu, izgleda indenticna ko ona koju si ti pre postavio, i zbog toga je bilo njeogovo ime na tome. Svkako, poenta je da si radio na tome sta ti je on poslao, i da na kraj kraja to je dosta slabije nego granice na sajtu geosrbije. Cinjenica je da je moja karta napravljena na bazi granica sa GeoSrbije, a njihove granice su pravile. (Lilic (разговор) 22:39, 1. август 2011. (CEST)).

P.S. Inace ti i ivan nemislite da je varjacic korektan i necenite ga. Otvoreno ste mi rekli i ti i ivan da je prodani LDPovac. Ti i ivan ste najnacionalniji ljudi kokje znam (zaista neznam previse srba), cak je me Ivan strasno kritikovao sto koristim latinicu vise nego cirlicu spominjuci neki ustav. Dakle nemoj da prodajes te fazone da cenis LDPovce, kad se najnacionalisticki ljudi koje znam.

Evo jedan komentar koji mi je neko u ovoj diskisiji poslo preko emaila "To nije deo zakona, vec ustava koji je najvisi pravni akt. Ne krse ga sve insitucije, vec one koje vodi DS.

Cak i da to ne pise u ustavu, zna se koje je srpsko pismo. Potpuno je nebitno koji ce zakon da donese izdajnicka vlast. A ti slobodno uskladjuj svoje ponasanje sa DS-om i LDP-om. Ja cu da sledim one koji su se borili za ovu zemlju, a ne evroslinavce i natovce." ... Brinem se da zbog ti razloga smeta nekima da karte gde je latinica budu ispred onih sa cirlicom, cak i ako su kvalitetnije sto je slucaj trenutno. Cak onda idu da napadju rodoljube poput mene, i dobijemo sto arcibald rajs reko srbi cuvajte se sami sebe... (Lilic (разговор) 22:39, 1. август 2011. (CEST)).

Slažem se sa Panoncem. Pravljenje duplih karata mi deluje kao bespotrebno gubljenje vremena, a prepirke oko toga koja karta će stajati prva kao još veće gubljenje vremena. Kada bih uočio da je neka karta manjkava, kontaktirao bih autora i predložio mu šta da ispravi. Naravno, ne možemo nikome zabraniti da pravi svoje (nove) verzije već postojećih karata i trud koji je uložen u njihovo crtanje takođe treba poštovati. Ako dolazimo u situaciju da se ne možemo dogovoriti da li ćemo staviti samo jednu ili sve verzije, koja će biti prva, glavna ili štaveć, onda bih ostavio verziju koja se prva našla u članku (ukoliko novi fajl nije znatno boljeg kvaliteta). Na Ostavi postoje odgovarajuće kategorije i u članak se može dodati {{commonscat|naziv kategorije}} i rešen problem. Onaj koga zanima da vidi sve verzije karte će imati link koji će ga uputiti na odgovarajuću stranicu. Dakle, ako se mora birati između dve slike sličnog kvaliteta držao bih se one izreke: „Ko pre devojci, njemu devojka.“ Pozdrav! mickit 21:51, 1. август 2011. (CEST)

Karte se cesto stavljaju na prvo mesto kad su bolje. Imamo mnogo primera. Na primer, iako je Milan prvi okacio kartu Hrvatske za 2001, Varjacic je napravio pravilnu kartu hrvatske i ona dan danas stoji na prvom mestu i ako je okacena kasnije. (Lilic (разговор) 22:39, 1. август 2011. (CEST)).

Са Варјачићем никада нисам разговарао о политици, а ни за кога до сад нисам рекао да је "продани ЛДПовац" само зато што подржава ту странку јер знам да материјална корист код великог броја њихових гласача није у првом плану. Али тачно је да о политици ЛДП-а имам доста лоше мишљење, што није никаква тајна. Само, изношење приватних имејлова представља недостатак елементарне пристојности. Твој други налог LAz17 са кога повремено уређујеш и своју главну корисничку страницу, је у више наврата био блокиран због вређања и враћања измена других корисника. Мислим да треба да промениш приступ, јер ово не води ничему.

Миланова карта Хрватске у ГИФ формату је превелике резолуције тако да уместо предприказа стоји порука "Грешка при прављењу умањене слике: Погрешни параметри за умањени приказ". Претпостављам да је то једини разлог зашто је Варјачић касније поставио своју карту у ПДФ формату, иначе ни ту не би две карте истог садржаја.

Уколико су границе на постојећим картама нетачне или уопште нису ни исцртане, слажем се да нове карте треба да се поставе испред постојећих. Али то се не односи на карте КиМ и Војводине од којих се нове једино разликују по изгледу са чиме се и остали слажу. Надам се да ћеш испоштовати став администратора кога си уосталом и питао за мишљење.

Tresnjevo (разговор) 18:26, 2. август 2011. (CEST)

LAz17 nije moj nalog. On je moj prijatelj. Zivimo u istom prigradju i bili smo se na istom univerzitetu, samo sto je na drugoj katedri. Predlazem da prekines sa izmisljanjem.

Nesto ti se promenio ton u vezi sa varjacicem i kartom hrvatske. Milanova karta hrvatske je stajala u uredu stanju pre kako se ja secam. Ipak, kad sam ti ranije reko sta mislis o tome odgovorio si mi ovo "To sto je stavio svoju kartu ispred Milanove je tezak bezobrazluk, ali to je Milanov posao, a ne nas. Mozes eventualno da mu javis, pa nek on vidi sta ce da radi.

A Srbe je stavio crveno da bi mu se karta razlikovala od Milanove, a verovatno i da bi imala bolju prolaznost kod ustasa (sa kojima se ldp-ovci i inace odlicno slazu) koje su osetljive na plavu boju za Srbe koja ih asocira na "nebeski narod". " (Lilic (разговор) 05:58, 3. август 2011. (CEST)).

То да ли је ЛАз17 твој налог или не, није тешко проверити преко ИП адреса са којих су уређиване странице. Друга ствар је да ли ће "разговори" попут овог бити санционисани или не.

У том тренутку нисам био свестан да постоји проблем са резолуцијом (исто је било и са картама БиХ) и једино зато сам сматрао да је некоректно што је карта постављена уместо постојеће. Нећу се спуштати на твој ниво да износим имејлове, што се мене тиче, завршили смо ову дискусију.

Tresnjevo (разговор) 08:31, 3. август 2011. (CEST)

Slobodno mozes da otvoris novu temu za raspravu - nemoj da skreces sa ove teme jer nema nikakve veze sa temom. Fokus na mape/problem, a ne na sve i svasta ukljuci sumlje itd.

U tom trenutnku i nije bio problem sa rezolucijom. Sve karte su se prikazivale fino i onda odjenom je izbio problem sa rezolucijom. Nesto se na vikipediji promenilo. (Lilic (разговор) 18:59, 3. август 2011. (CEST)).

A mogu li nešto da predložim obojici? Umesto što se svađate i obojica crtate iste karte, zašto se lepo ne dogovorite šta će ko od vas da crta i da nacrtate nešto što ne postoji, na primer etničke karte županija hrvatske, bosanskih kantona, rumunije, bugarske, abhazije, ili za cega vec mozete naci podatke? Smatram da ste obojica vredni korisnici Vikipedije (bez obzira na to šta mislite o LDP-u) i šteta je da trošite vreme na svađu umesto da uradite nešto korisno. PANONIAN (разговор) 21:20, 4. август 2011. (CEST)

Imali smo neki dogovor ali je ga prekrsio sad skoro. Imali smo u planu da ja redim verske i jezicne karte a on etnicke. Kazao je da je to vrlo fer predlog. Ali se onda predomislio i uzeo da pravi neke karte koje si ti vec napravio.

Inace, postoji mogucnost da bude vise problema u poducnosti. Na primer, valjda ce sledece godine izaci podatci za naselja za razne republike. Kako ja vidim, to ce biti juris na ko uradi kartu prvi ja bi rekao, tako da jebiga, sta da se radi... (Lilic (разговор) 02:50, 6. август 2011. (CEST)).

Увек сам првенствено радио карте које до тада нису биле урађене, ако погледаш моју страницу наћићеш свега неколико карата које је неко други претходно урадио (од преко 120 колико сам поставио до сада). Ни тих неколико карата нисам радио без разлога. Лазар је споменуо пар општинских картата ЦГ, које си ти урадио пре пар година. Рецимо овако изгледају етничке карте ЦГ за 2003: http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0:Montenegro_ethnic02.png и http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0:Crna_Gora_-_Etnicki_sastav_po_opstinama_2003_1.gif Границе на првој карти су цртане ручно, док су на другој карти приказане званичне границе са просторног плана Црне Горе. Мислим да је корисно што сам поставио и тих пар карата (поред осталих које до сада нису биле урађене) јер су доста прецизније, а ти кажи ако се не слажеш.

Позивање на те општинске карте ЦГ које сам поставио пре мање од месец дана нема никаквог смисла јер је очигледно да је још прошле године кренуо да ради карте које су већ урађене: http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0:SRB_-_KiM_-_ES_N_1971.GIF и http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0:Kosovo1971Ethnic.GIF Започету карту удела Албанаца за 1971. такође је поставио на сервер у децембру, иако сам већ урадио ту карту према договору (он је радио уделе Срба и Муслимана): http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0:SRB_-_KiM_-_UA_N_1971.gif и http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0:KiM_-_Udeo_Albanaca_po_naseljima_1971.GIF Нова карта је први пут постављена на енглеској страници демографије 1. јула од стране корисника Lilicneiu.

Он има пуно право да уради ако хоће и све карте које су рађене до сада, наравно ако их ради независно од постојећих. Само не мислим да је коректно да их ставља испред карата које су сасвим адекватно урађене. Тиме је започета ова расправа, и мислим да треба да се донесе одлука по то том питању јер је више људи већ изнело своје мишљење.

Tresnjevo (разговор) 23:55, 6. август 2011. (CEST)

Nadglasavanjem brojke karti je malo zavaravajuce. Na primer, neke kao za CG po opstinama traju svega par minuta da se urade kad se ima administartivna karta zavrsena. Neke druge karte su indenticne, samo se promeni datum i opa nova karta za deset sekundi.

Neke karte koje sam radio (koje je milan pre uradio) su tacnije od njegovih. Takodje nevidim sto neko nebi pravio jos koju bilokakvu kartu ako im se svidja da prave karte. I mislim da je to dobra stvar - ali ko sto je receno ako imamo deset karti za istu stvar postaje glupo.

Nevidim zasto spominjes ikakve dogovore kad dobro znas da ste ti i milan njih krsili gde ste god stigli samnom. Neke dogovore si cak pravio sa predumisljajem da ih prekrsis. Neko kratko vreme smo imali dogovore, ali milan i ti ste odlucili da se nedrzite njih, i sad ti je krivo sto sam napravio bolju kartu vojvodine. Nemislim da je fer da taj ko krsi dogovore se poziva na dogovore u diskusiji. Micki je predlozio da se ti i ja dogovorimo oko ovih karti, ali iz mog iskustva dogovori sa tobom neznace nista. Tako da mislim da je najbolje da administratori nesto odluce. Takodje sledi problem za kad izadju nove podatke, u vezi sa jurnjavom ko ce prvi okaciti kartu. Glup mi je razlog da se kaci karta zato sto je okacena par minuta pre druge karte. (Lilic (разговор) 04:48, 7. август 2011. (CEST)).

Измењени правопис од 1. септембра 2011. г.

Надам се да је неко бацио поглед на ово.--Епаминонда (разговор) 23:54, 28. јул 2011. (CEST)

Da, to levo bordo jeste Pravopis 2010. Dakle, kad se uvodi u škole i sve ustanove, ne vidim zašto se ne bi primenjivao na Vikipediji..--Јагода испеци па реци 00:58, 29. јул 2011. (CEST)

Кандидатура за администратора

Само да обавијестим заједницу да се може изјаснити на сљедећој страници — Википедија:Захтеви за администрирање/Stefan krecmar‎ — поводом нове кандидатуре за администратора. --Жељко Тодоровић (разговор) 13:11, 30. јул 2011. (CEST) с. р.

Prevod sa hrvatskog

Moze li neko ko to ume da prevede sa hrvatskog clanak Tvornica duhana Rovinj? Napisao sam tamo na stranici za razgovor da treba [3] da se promeni na srpski Španjolska, opskrbu časnika, Europa, stojevi, tvrtka...

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 86.164.138.204 (разговор • доприноси)

Nije za admin tablu... -- Bojan  Razgovor  06:30, 2. август 2011. (CEST)

Sredjeno je to. Ja sam jos malko doradila... --Јагода испеци па реци 10:52, 2. август 2011. (CEST)

86.164.138.204, пријави се. Сигуран сам да имаш налог. И зашто пишеш латиницом, када то ријетко чиниш?--В и к и в и н дбла бла 11:42, 2. август 2011. (CEST)

Postavljanje slike u članak

nije mi jasno kako da postavim sliku na neki clanak?— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Ilija96216 (разговор • доприноси)

Pogledaj ovo uputstvo. mickit 13:25, 3. август 2011. (CEST)

Референце

Проблем ми је уношење референци. Кад их некако унесем онда ме тражи да унесем нека латиничка слова као верификацију, па морам са ћирилице да прелазим на латиницу. Унесем, оно нека грешка, па поново латиница ћирилица. Заморно. има ли начин да ту верификацију тражите само на ћирилицу. Овако се отели док то унесем.--Miut (разговор) 20:43, 3. август 2011. (CEST)

Ја мислим да се то дешава само корисницима који нису аутоматски потврђени. Сачекај још који дан па ће тај проблем нестати, бар мислим.--В и к и в и н дбла бла 21:26, 4. август 2011. (CEST)

Манџурски или Манџуријански кандидат

Чланак о филму је насловљен као МАНЏУРСКИ КАНДИДАТ, а компанија о којој се ради (или лист, чини ми се) се зове Манџуријан (en-The Manchurian). Онда, зашто није Манџуријански или евентуално Манџуријанов, али Манџурски!!!! Па и Манџуријски би мање парало уши! Слајо, (Peace) немој само да ми кажеш (Peace) да тако каже тамо неки твој, (Peace) јер је онда благо ретардиран. Код нас наравно постоје преводи који те натерају да ставиш прст на чело (Моја назови жена од Just Go With It, Ја у љубав верујем од Notting Hill...) али овде је неко незнањем или намерно зајебао ствар. Болен (р) 13:39, 5. август 2011. (CEST)

Сад видех разговор о чланку. У филму из шесетнеке Шо је учествовао у Корејском рату, те зато има везе са Манџуријом. Филм из 2004. НЕМА АМА БАШ НИКАКВЕ ВЕЗЕ СА МАНЏУРИЈОМ. Овде је у позадини рат у Ираку, а компанија The Manchurian je вероватно игра и асоцијација на претходни филм. Не видим зашто се држати њих (енциклопедиста) као црвеног слова. Шта би да га је назвао Филм који сам одгледао пошто сам купио сено? Сви ми имамо мозак, дед користимо га! Болен (р) 13:50, 5. август 2011. (CEST)

Treba nasloviti clanak onako kako je zvanican prevod kod nas. Pa ako su se oni zeznuli, na njihovu je sramotu, ne na nasu. --Јагода испеци па реци 15:08, 5. август 2011. (CEST)

Ok onda. Odvratno se osećam kad vidim nešto tako, a nemoćan sam. Болен (р) 18:05, 5. август 2011. (CEST)

Болене, као прво, могао би мало да снизиш реторику, поготово због тога што ни по једном основу ниси у праву. Прво да констатујемо да је придев од Манџурија манџурски, а никако манџуријски или манџуријански. Основа за творбу придева је манџур-, а не манџуриј- или нешто треће. На основу се додаје ски, ска, ско, и добијамо придев манџурски, манџурска, манџурско. За све евентуалне нејасноће можеш се обратити ауторима Правописа. Даље, иако, како сам наводиш, филм из 2004. нема баш никакве везе са Манџуријом, обрати пажњу да се ради о РИМЕЈКУ (да и ја сад мало вичем) ИСТОИМЕНОГ филма из 1962, односно о ЕКРАНИЗАЦИЈИ ИСТОГ РОМАНА. По Енциклопедији филмских редитеља Т. Гаврића, филм из 1962. је у Србији дистрибуисан под насловом Човек из Манџурије, а будући да је договорено да се на Википедији користе службени, дистрибутерски називи, значи да би и ИСТОИМЕНИ филм из 2004. требало да, логично, носи исти наслов (иначе упадамо у својеврсну логичку петљу). Али, дистрибутер тог филма је начинио две велике грешке: филм из 2004. је насловио као Манџуријански кандидат и рекламира га као римејк истоименог филма из 1962, иако такав "истоимени филм" нигде не постоји! Односно, постоји, али под другим дистрибутерским називом. Друга грешка нашег врлог дистрибутера је што је наслов правописно и граматички неправилан, као што сам претходно објаснио. Да нешто објасним: на енглеском језику се за Манџурију каже Manchuria, а придев од тога је Manchurian. To Manchurian се на српски преводи као манџурски и никако другачије. Тачно је да радња филма из 2004. нема везе са Манџуријом, али је исто тако тачно да се фирма која се помиње у филму зове Manchurian Global што би се на српски превело (ако бисмо преводили) као Манџурско (нешто). Дакле, ако су наши преводиоци и мислили на назив фирме из филма, а не на Манџурију, морали су наслов да преведу као Манџурски кандидат, а никако као Манџуријски или Манџуријански. Дакле, доспели смо у парадоксалну ситуацију да наши дистрибутери рекламирају филм са једним насловом као римејк истоименог филма са другим насловом, што мене тера да се осећам много одвратније него што си се ти осећао. Зар нису доволјни политичари и спортски новинари да кваре и черече српски језик, већ сад морамо да трпимо и полуписмене филмске дистрибутере који су одлучили да се мало играју Вукова Караџића и Сава Мрдаља. Да закључим: овде уопште није у питању да ли је наш вајни "преводиоц" погодио смисао оригиналног наслова, већ је у питању кардинална правописна грешка неуких дистрибутера.

--Sly-ah (разговор) 19:10, 5. август 2011. (CEST)

Е па то нисам знао. Дакле остаје Манџурски, рећи ћу Жељку да ништа не дира. Тиме стављамо тачку на расправу о имену. Али ипак не могу да не кажем да и даље стојим иза своје тврдње да треба мање да се ослањамо на те попуписмене људе, како их ти називаш. Ако ми свесно правимо грешку, онда не схватам у чему је поента. Уместо да се тамо неки преводилац лепо послужи википедијом и наслови филм правим именом, које су му наденули писмени људи, он лепо прави неки свој превод, који се нама сервира. Када би неки професор погрешно акцентовао неку реч (у Аранђеловцу их има доста са Југа) ми бисмо га исправили. Боже мој, не би је одмах изговарао правилно, али временом би се навикао. Тако је грешка отклоњена. Ово је један баналан пример, али показује како треба да се ради. Они који не знају, слушају оне који знају. Нисам од оних који кукају на владајући режим, али због тога нам тако и иде. Болен (р) 20:59, 5. август 2011. (CEST)

Pa kako da se posluzi vikipedijom kad mi objavljujemo distributerske naslove, dakle ne mozemo mi nista da objavimo pre njih. Ono sto bi ono trebalo da rade jeste da malo bolje prouce materiju kojom se bave i u kojoj su navodno profesionalci, i drugo, da zaposle neke lektore koji znaju svoj posao. --Јагода испеци па реци 21:18, 5. август 2011. (CEST)

Мала исправка: Филм Џона Франкенхајмера дистрибуисан је под насловом Кандидат из Манџурије, а не као Човек из Манџурије. Извињавам се.

С друге стране, овде се намеће једно принципијелно питање: Да ли неко (конкретно, сарадници Википедије на српском језику) сме да мења дистрибутерски наслов филма, иако је очигледно да се у наслову поткрала кардинална правописна или граматичка грешка? Да ли ми смемо да правописно погрешан наслов Манџуријански кандидат мењамо у правописно исправни Манџурски кандидат (или да га усклађујемо са дистрибутерским називом оригиналног филма из 1962), или би ипак требало да се тај наслов остави уз евентуалну напомену да је по свим праопивно-граматичким правилима погрешан. Да се разумемо, у горњем посту се нисам залагао ни за једно од предложених решења, већ сам само описао право стање ствари и хаос који су направили полуписмени дистрибутери филма из 2004. А преводилац филма је сигурно из оне групе која фразу Thank you so much преводи као "Хвала вам толико!" (емисија на Б92 Ремзијеви кухињски кошмари, од четвртка, 4. августа).

--Sly-ah (разговор) 07:08, 6. август 2011. (CEST)

Наше је да пишемо истину, да је пишемо исправно, бла, бла, да не дужим, како би Википедија била писмена и поуздана енциклопедија. Па неки моји другови још увек говоре Џад Лоу! Је л хоћеш да га сад преименујем? Звање и функција су небитни, битно је познавање материје. Одговор је једноставан. Наравно да сме! Ако га неко (а неће нико) буде насловио са Манџуријски или Манџуријански, објавићу му рат! Измена. Болен (р) 11:26, 6. август 2011. (CEST)

Htela sam jos juče da kažem da treba staviti napomenu kod naziva filma i u nju ubaciti sve ovo što je Slaja rekao. Naslov mora biti prema distributerskom naslovu, ali to nas ne sprečva da damo napomenu o greškama koje su napravljene, naročito ako za to imamo i reference. --Јагода испеци па реци 12:08, 6. август 2011. (CEST)

То ће Слаја. Болен (р) 12:59, 6. август 2011. (CEST)

Анђелко Заблаћански

Замилио бих администраторе да заштите ову странуцу, јер је тренутно мета измена једног вандала који се представља као „компјутерски неписмена Ангелина“.--Епаминонда (разговор) 21:41, 5. август 2011. (CEST)

Epi, to se trazi na admin tabli... --Јагода испеци па реци 21:55, 5. август 2011. (CEST)

Hvala!!!

PRAKTICAN ZNACAJ ELEKTROLIZE?

Dobijanje srebra, bakra... -- Bojan  Razgovor  17:15, 7. август 2011. (CEST)

Трљање носа или ВП:ПОИНТ

Пошто контам да ствар неће да се реши тек тако, између нас двоје, тобоже крвно завађених корнисника, боље да ствар изведем пред артитражу. Да не буде забуне, није реч о ономе што је било пре, односно лично обрачунавање иза којег су стајали само мржња и љубомора. Тренутно, реч је типичном примеру онога што сам горе навео горе и што се константо догађа на овом пројекту. Све је почело тако што се Бојан загледао у Риперове чланке са сх.вики и кренуо да попуњава тобожње „срамне рупе“ на на ср. вики носећи се паролом „Рим није настао за један дан“ и сл. којештаријама. Ти чланци у 95% случајева не ваљају, што је још и Јагода констатовала и покушала да га смири. А разлози за то су следећи: нису проверени, нису проверени и нису проверени. Не могу да попричам с њим људски зато што сваки пут кад хоћу да му укажем на нешто (не и да га приморам на попуштање, то никако), прича ми о томе како је релевантније оно што је чуо од свог наставника историје и при том обезвређује релевантну литературу. Резултат таквих расправа је ништаван. Па, и поред тога, он није ни оволицно доприне да ти чланци које копира личе на нешто, већ их само копира не знајући ни шта копира. Скупља брдо смећа на овој вики под изговором да крпи озонске рупе. Другим речима, прави еколошку штету на очиглед свих. Будући да смо усвојили Обрадовићев предлог по овом питању, желим знати да ли он и даље важи или да прекинемо из старта сваку дискусију о томе уколико се покаже безвредним.--Епаминонда (разговор) 05:44, 9. август 2011. (CEST)

Ко не зна шта копира? Боље реци шта не ваља. -- Bojan  Razgovor  05:51, 9. август 2011. (CEST)

Укратко, не ваља тај твој став према мени. Кад би избацио коначно из главе да сам злонамеран према теби, ја биох поверовао Јагодином да си бандоглав али добронамеран. Узгред, буди човек и постави се у нашу позицију. Не можемо се ми саплитати у о чланке које ти пребациш: дневно их по двоје троје пребациш. За један потраје време док се среди а камоли за та два-три.--Епаминонда (разговор) 13:55, 9. август 2011. (CEST)

A sto ti meni ne poverujes da necu da dozvolim losu praksu da "dobronamerni" trolovi kolo vode (jer vidjao sam), da mene i druge besposleni vuku za nos? Clanci nisu o troglavim teladima ili o uskostrucnoj naprednoj nauci, niti POV pushing, vec nesto sto je lako proverljivo cak i ovde. Zar nisu clanci dovoljni da se potvrdi da je ona kcerka ovoga, sestra ovoga i zena ovoga? Da se vodio neki rat izmedju njenog brata i pastorka bas otprilike u vreme njene smrti? To je svrha unutrasnjih veze. Da je lakse staviti trazi se izvor nego ukucati prost upit u Google? Niko ne kaze da ti treba da se "saplices" (sta god to znacilo). Od tebe se samo trazi, kad vec hoces da kazes da treba izvori, jasno da pokazes gde je problem da ja ili neko drugi ne gubi vreme. I ako napises jos zasto, to te definitivno ne cini trolom, vec dobronamernim, jer svacija baba moze da lupi {{fact}}.

Уосталом, ово је било са Лошмијем, а он није трол. Могу још да наведем... -- Bojan  Razgovor  14:20, 9. август 2011. (CEST)

Далеко од тога да сам беспослен, на то сам ти и указивао. Досад сам унео 60.000 бајтова на једну тему, то по мени далеко да је мало, с обзиром да су оригиналне. Такође, кад кажем да ћу се побринути око нечега, то не значи да ћу одмах или сад, јер тренутно сам у Суботици а не могу Матицу да довучем на мој салаш, то је немогуће. Тамо треба тражити литературу, не на Гугл буксу који се показао релативним. И још нешто, немој да банализујеш ствар, не зато што ти ја кажем да то не радиш, него зато што су и мени то рекли. Свако друго објашњавање зашто води само к мртвој тачци. Ако се учини на први поглед да је просто као пасуљ, довољно је удубити се изворе и чућеш да је Диодор рекао да се тај и тај догађај збио на те и те Олимпијаде, а од Аријана ћеш чути да се то збило три године по истој Олимпијади. И не само то, сами извори (не литература) из античког периода који се баве хеленистичким периодом или су пристрасни (Птоломејеви фрагменти у делима потоњих историчара) или су нетачни и плод пуке маште и произвољног нагађања (Диодор је типичан пример). То ти је исто као кад би сад узео здраво за готово изјаву неког бошњачког хисторичара (читај хистеричара) према којој су Срби зликовци зато што су починили то и то. Тако и ово, између Селеукида, Птоломејâ и Антигонида постојао је извесан спор, али игром случаја једва да је нешто остало сачувано: све сами фрагменти у делима потоњих писаца. Ти фрагменти се могу назрети, као што сам рекао, али не смеју се узимати здраво за готово. Тако, нпр. Фанула Папазоглу у својој Историји хеленизма посвећује пажњу посебно оном одељку где је реч о изворима, како оним несачуваним тако и оним сачуваним. И као што настоји да направи неку везу између њих, тако покушава да одреди ко је писао за Антигониде, ко за Селеукиде, а ко за Птоломеје. Ако је писац из Александрије, сигурно да није писао хвалоспев Селеуку. Према томе, ваља увек бити на опрезу што се тиче хеленистичког периода који је слабо обрађен код нас, у смислу да се мало ко осим Фануле бавио тим периодом дубље.--Епаминонда (разговор) 14:52, 9. август 2011. (CEST)

To je konstruktinost kojoj tezim, ali: hoces da kazes da su nasi autori bolji od svetskih u tumacenju istih izvora ili da Google skenira knjige losih istoricara, a u Matici srpskoj imas samo the best of the best i da svi moramo da imamo clansku kartu tamo? Druga stvar, vikipediju stavlja proverljivost pre apsolutne istine. Ako se anticki istoricar X i anticki istoricar Y ne slazu, boze moj, ne istrazujemo ko je u pravu, navedemo sta kazu obojica i dovidjenja. -- Bojan  Razgovor  15:07, 9. август 2011. (CEST)

Bokice, ne mogu svaki put da ti držim predavanje. Ja sam tebi preporučio knjige. Ako te zanima, a vidim da te zanima, što ne uzmeš jednu i prolistaš je (određene delove koji te zanimaju) - ništa ti neće faliti. Od Miloša Đurića (Istorija helenske književnosti) imaš mnogo toga da saznaš, jer se on sistematski bavio književnošću od homerskog doba pa sve do doba prvi hrišćanskih pisaca. Ne predlažem da idete u Maticu srpsku (premda ako si Novosađanin ili Temerinac, što je jedno te isto, ne bi bilo loše) ali tamo svakako da ćeš naći knjige u kompletu. Na gugl buksu, istina, ima knjiga, ali im fali i po 100-200 stranica, jer je to ograničeni prikaz namenjen samo onima koji su zainteresovani za knjigu kao knjigu (da je uklope u police), a ne onima koji su zainteresovani za knjigu da bi proučavali nešto iz nje. Inače, ni ja ne idem zbog svake sitnice u biblioteku, ima dosta toga da se skine (na srpskom!) s bane-prevoza, archive.org-a, serbianforum.org i još nekih foruma i sajtova koje sam naveo na stranici za razgovor sa Dražetom. Npr. njemu sam pokazao linkove koji vode ka Narodnoj enciklopediji St. Stanojevića, odakle može da prepisuje sve jer kopirajt je istekao, samim tim što se radi o reprintu koji je izbačen iz štampe bez konsultovanja autora koji su na večitom lovištu. Dakle, nije istina da osim gugl buksa ne postoje drugi načini kako da se dođe do informacija. Ali činjenica da je Gugl buks, koji je toliko nahvaljen od istog onog blokiranog Antidiskriminatora, namenjem prevashodno da usmeri, ali ne i da služi kao izvorište podataka.--Епаминонда (разговор) 15:24, 9. август 2011. (CEST)

Zato sto mi nije cilj da saznam jos, vec da ukazem da postoji pouzdan izvor za tu cinjenicu, na jeziku koji ce vecina ljudi razumeti. I tu se prica sa proverljivoscu zavrsava. Inace, zar zaista ti verujes da ce neko ovde da trci da kupuje knjige sa Amazona ili da ide u biblioteku? -- Bojan  Razgovor  15:35, 9. август 2011. (CEST)

Да, што да не? Ја то радим кад пишем за свој сајт, што то не бисмо радили и овде? --Јагода испеци па реци 15:44, 9. август 2011. (CEST)

Узгред, ја не знам како то да си одједаред скренуо с твог случаја потенцијалног кршења донете политике на случај гугл букс. Тако да, не знам стварно шта да ти одговорим. Ја сам рекао моје мишљење, ти стојиш при својем, и стварно би било дебилно уверевати те у нешто, а камоли те присиљавати да признаш нешто што од никог па ни од тебе не захтевам ни у највећем лудилу. И све да ниси у праву не бих од тебе захтевао да ми се извињаваш због тога, у то буди сигуран док год постојим на овом форуму. Твоје коментаре настојим да схватим у најбоље могућем светлу и кад ми се чини као да разговарам с млађим од себе. Узгред, млађи сам од тебе и стварно је смешно што ти ово морам причати. То би било исто као кад би твоја сестра, мог годишта, почела да ти одједаред да ти попује како нешто не доликује твојим годинама. Да не срећемо с теме.... Уопште узев, све публикације које се баве антиком не износе у 100% тачне податке, него се деси да ту и тамо нешто шпекулишу, изоставе оно битно на основу чега можеш схватити ствар, тако да комбинација свију њих добро дође. Дакле, по мени, ако се већ користи публикација са гугл букса која је ограничена, онда треба обратити пажњу на то ко је пише и шта он цитира. Они књигу коју си ти мени предложио за средњи век је, извини, најблаже речено сликовница која се темељи на личним веб сајтовима, иако ју је писао универзитетски професор. Дакле, то свакако није релевантна литература, ма све да ју је написао покојни Острогорски. Сваки научник, али ама баш сваки, дужан је да да смернице за даљни рад. Уколико је теби доста оно најосновније, ти ћеш преузети само оно што је овај навео, али буди сигуран да то што овај наводи буде у складу с тим што наводи. Е, то проверавању, то је управо оно што ти причам. Ти ниси проверио шта пише у чланку који си преузео. А изговараш се да потиче са енглеске вики. Нису ти Енглези савршени перфекционисти. Како они са вики тако и они са факултета. Недавно сам провалио једног енглеског византолога да је шпекулирао са извором: прецизније навео је да за 62 канон са једног сабора важи шестогодишње изгнанство, што није тачно у шта сам се уверио прочитавши српски и латински превод. Да сам навео оно што је он навео пренео би криву информацију која би се потом раширила. Теби сигурно није у циљу да Википедија шири криве информације.--Епаминонда (разговор) 16:01, 9. август 2011. (CEST)

Pa, ti si prvi spomenuo Google Books, zar ne? Slikovnica ili ne, bitno je ko ja autor, ne kako je realizovana. Recimo da nisam procitao, mozda jesam, mozda nisam. Da li to znaci da je nesto netacno? Ne bih da komentarisem engleskog vizantologa, jer ne pricamo o vaseljenskim saborima. Inace, nije da se hvalim, ja sam jednom Francuzu nedavno pokazao da nema pojma o vaterpolu, iako je bio u zabludi da je naoruzan referencama. Da li ti razumes da ja od tebe trazim samo da stavljas fact tamo gde treba, da znam sta treba da ispravim? -- Bojan  Razgovor  16:24, 9. август 2011. (CEST)

I da jesam i da nisam, svejedno je. Ako sam ja, mogao si me blagovremeno upozoriti, ne bih se nimalo uvredio, niti bih digao graju. Ali kako smo pošli, ne bih se iznenadio da završimo s nekom sasvim desetom stvarčicom. Šalu na stranu, nije svejedno kakva je publikacija u pitanju. Iza nje može da stoji i predsednik vizantološkog instituta, ali ako se drži osnovnih stvari koje treba da ima svaki priručnik (kritički aparat, napomene, spisak literature i sl.) i ako se uz to uspostavi da je ne koriste ostale njegove kolege prilikom navođenja literature, to samo govori koliko je ta publikacija ništavna, namenjena nečemu 5-om... Da li si ti 100% siguran da to malo što možeš da vidiš (a reč je o isečcima, ne o čitavoj publikaciji) u potpunosti odgovara političko-ekonomskoj stvarnosti onog doba? Ti to ne možeš nikako da znaš. A ako ti je za utehu, ne mogu ni ja, niti iko drugi koji nije najmanje mesec dana proveo proučavajući jedno te isto. I to ne samo literaturu, nego i izvore. Neretko se dešava ono na šta sam te 100 puta upozorava. Špekulacija. Ona raste od onog trenutka ako neko pogrešno prevede tekst sa engl. na primer, bukvalno shvatajući neku stvar oko koje treba malo da mozga. I možeš ti do mile volje da banalizuješ stvar i da se braniš nečim što nema dodirne tačke s tvojim kršenjem koje pripisuješ meni, nećeš me ubediti u suprotno. I da ovo nije naišlo na kakvu-takvu lošu reakciju što se tiče tvog premeštanja, i ja bih i dalje bio uz svoje stanovište. Dakle, kao što ja poštujem tvoj stav ma koliko god mi se učinio da prkosi mom i da ga gleda potcenjivački, ipak ću mu dozvoliti da dođe do izražaja, štaviše uzeću ga u obzir. Da kojim slučajem zamenimo uloge, sumnjam da bi se ti svojevoljno zauzeo da malo doteraš članak o Srednjem veku oko kojeg si digao paniku. I još nešto, primetio sam da ti i stavljanje tog šablona (fact) ide na živce, tako da ja tu ne uviđam ni jedno spasonosno rešenje koje neće ići na uštrb onog drugog koje ti padne na pamet. Zamolio bih te još da ne smanjuješ realnu vrednost mog rada na ovom projektu i da mi ne naređuješ šta da radim, jer nisam ja tvoj mlađi brat da sam pod obavezom da te poštujem. Imaš sestru, molim lepo... Ako ću ja da se nečega latim, to je pre svega moja dobra volja.--Епаминонда (разговор) 17:28, 9. август 2011. (CEST)

Ne umanjujem tvoj rad kad je pisanje clanaka. Samo mi se ne svidja uradis nesto i ne objasnis, i onda ja moram da koristim kristalnu kuglu. Ili kada trazis izvore za trivijalnosti, ne svidja mi se sto ti je lakse staviti sablon nego ukucati prost upit u Google ili proveriti neku cinjenicu ovde kod nas. Zaista je verovatnoca da su dva clanka kontradiktorna, cak i kod nas, kazem iz svog iskustva. I ne ide mi stavljanje sablona fact na zivce, vec mnogo stavljanja sablona fact, posebno, ako opet, ne znam sta je sporno. Inace, i ja ga koristim, ali ovako (mozda je trebalo vise da stavim u tom clanku, ali sam zurio da uradim nesto drugo). Tako da ce svako posle mene znati sta treba da radi. -- Bojan  Razgovor  17:47, 9. август 2011. (CEST)

Ako se vidi da je tekst kopiran sa sh.wiki, i ako smo se mi pre koji mesec dogovorili da to neradimo, ja ne vidim koje još dodatno objašnjenje treba da dam. Čuj šta ću ti reći za trivijalne stvari, po kojima verovatno podrazumevaš hronologiju. Ovakav način računanja vremena po Hristu i sam znaš da nije korišćen oduvek. Nisam nam precizirali ko je počeo da ga koristi, niti sam se time bavio, ali znam s pouzdanošću da je jako teško ustanoviti da li se neki događaj iz antike zbio godinu dana pre ili kasnije. To sam ti i naglasio navevši nesrećnog Diodora Sicilijskog, koji je bio pravi maher u pravljenju grešaka. Mi smo inače imali test na kojem smo bili pod obavezom da opišemo jednu od Aleksandrovih bitaka samo na osnovu tih pisanih izvora, dakle Diodor, Arijan i Plutarh. Na naše iznenađenje, teško da bi se između njih trojice mogla povući neka zajednička crta što se tiče hronologije. Sreća naša pa Kurcije Ruf i Justin nisu prevedeni, jer bi i oni došli u obzir - a ko zna šta su oni citirali, sudeći da su kao i ova trojica nabrojani živeli 200-300 godina posle Aleksandra. Dakle, činjenica je da se ne slažu ne samo po pitanju broja vojnika sa jedne i druge strane, kao i u pojedinostima koje i nisu tako nebitne, već i u onim najosnovnijim stvarima a to je hronologija - kad se nešto zbilo. Jedan će reći da je to bilo za vreme ovog arhonta i za vreme ovih konzula, a drugi će reći da je to bilo za vreme nekih drugih arhonata i konzula. I šta sad, zašto se to ne bi navelo? To nisu pojedinosti, to je ono osnovno od čega svaki članak treba da polazi. Odstupanja su takva da katkad moramo oduzeti i godinu dve od onog datuma koji nam se učinio realnim i koji je nađen u trećerazrednoj beznačajnoj literaturi namenjenoj za malu decu. A zašto to trebamo raditi? Zato što ako ne uradimo tekst će postati kontradiktoran samom sebi, doćemo u situaciju da citiramo i sve ali i ništa. U jednoj rečenici će pisati jedno a u drugoj drugo: to ti govorim u slučaju ako se odlučiš na konsultovanje literature sa kojom se prvi put susrećeš. Tada treba pristupiti metodi eliminacije, a da bi to mogli moramo čuti šta kažu ljudi koji su se time bavili. Iz komentara dodatih u prevedene izvore (Diodor, Arijan, Plutarh) ti možeš saznati šta je verovatnije, jer onaj ko je preveo izvore i ko ih je komentarisao taj svakako bolje zna redosled događanja od bilo kog blogera, uređivača privatnog sajta, pa čak i od onog ko nije bio u dodiru sa izvorima a piše nešto što na osnovu literature koja špekuliše sa njima. U to budi uveren i suguran, jer antika se ne proučava sa današnjeg stanovišta, preko Rome Total Wara već na osnovu pisanih izvora.--Епаминонда (разговор) 18:31, 9. август 2011. (CEST)

Ako se vidi? A sta ako se ne vidi ili nije kopiran? Sta ces uraditi sa ovakim clancima Јаспис? Naprotiv, hronologiju ne smatram trivijalnoscu (posebno sto ide sto dalje od danasnjice) Pod trivijalnim stvarima smatram, nprv on je dete njegovo ili otac tog iz perioda tog i tog, bavio se time i time. P.S. Total War je smesten u alternativnoj istoriji. -- Bojan  Razgovor  18:45, 9. август 2011. (CEST)

Pa da, lepo, sasvim u tvom maniru, tek kad uvidiš da si opkoljen, da ti je ponestalo argumenata, onda krećeš u akciju. Realno, tako bi mogao sa svim člancima koje prebacuješ, da ih manje-više doradiš (jer ti od skromnog dalje izgleda nećeš), ne u smislu da izvrćeš rečenice ovako-onako, nego da ubacuješ reference. Onda ne bih imao nikakvih primedaba, a sledstveno tome ne bi bilo ovoga. Ovako, pukim prebacivanjem samo ideš pojedinima na živce, a to ti verovatno nije u interesu. Nije ni meni, zbilja, u interesu da se tu nadovezujem s tobom i nadmudrujem oko nečega što smo odredili pre koji mesec. Fakat je da si se i ti uzeo učešća tom prilikom, a kako je to izglasano to važi podjednako kako za tebe tako i ta mene, bez razlike u titulaturi i godini staža. Izvrtanjem politike koju smo izglasali mi samo obesmišljavamo sve one sate koje smo proveli u raspravljanju jedni s drugima povodom tog pitanja, drugim rečima mi potkopavamo sami sebe. Postoji jedan vulgaran izraz za to, ali njemu svakako nije mesto ovde. U svakom slučaju, ja bih zaista iskreno voleo da si makar nešto malo iz ovoga izvukao, da ne bude da je i ova diskusija promašila svoj cilj: njen cilj svakako nije bilo potkopavanje tebe kao takvog, već čisto skretanje pažnje. Pojedini su se po tom pitanju izjasnili i rekli svoje, a ti sad radi šta ti drago, mi zaista ne možemo uticati na tebe jer to je van svake pameti. Ipak, nemoj gubiti iz vida da smo toliko smotani da se ne znamo izjasniti protiv nečega što je potencijalno izigravanje ovog projekta. Ovo je rečeno u najboljoj mogućoj nameri, a sad kako ćeš to da prihvatiš... Pokazaće vreme...--Епаминонда (разговор) 20:38, 9. август 2011. (CEST)

Meni nije ostalo argumenata, ja sam na svako tvoje pitanje odgovorio, ti izbegavas da odgovaras, iz tebe treba cupati odgovore. A meni ide na zivce sto se broje reference Ja mogu da stavljam, da bih ispostovao slovo zakona. Vecini ce biti dostaIako sam tada bio za to (ali uzdrzano), kako je radjeno sam postao protiv. Ja nisam rekao da necu ubacivati, rekao sam da se samo ne trazi za sve i svasta, za sta isto postoji vulgaran izraz. Ako ja mogu lepo da objasnjavam i da se ne sakrivam iza politika, moze svako. I ne brini, ako neko radi kao konj na ovom projektu, taj sam ja. Nemoj mi skretati paznju tako sto ces proveravati da li sam nesto preveo ili prepisao, vec diskusijom o clanku. -- Bojan  Razgovor  21:56, 9. август 2011. (CEST)

---

Ја нећу да се мијешам, не бих волио да се погрешно протумачи, али сам већ доста пута изјавио, па чак и онда када је Обрадовић предложио политику о Преносу чланака, да сам против било каквог копирања чланака са језичких википедија народа из бивше Југославије. И да додам да се правило о Преносу чланака уопште не поштује и да се свакодневно копирају чланци, и то често на хрватском језику који и код нас остају на хрватском језику. А то је јако лоше за овај пројект и тотално га обесмишљава. пс Ово није посебна критика на рачун БокицеК, него уопштена критика тог копирања текстова који су често нетачни и још чешће пристрасни. --БаШ-ЧелиК (разговор) 06:03, 9. август 2011. (CEST)

Na netacne podatke se ukaze. Reci da je nesto ne valja jer je kopirano sa mesta x je na nivou mogucnosti moje babe. Inace isti clanak je sa engleske, da li bi bila razlika da sam sam preveo ili kopirao prevedeno? -- Bojan  Razgovor  06:06, 9. август 2011. (CEST)

---

Епи, политика постоји, и она ти даје апсолутно право да је следиш кад видиш такав текст: преместиш чланак на подстраницу Википедија:Пренос чланака, убациш шаблон да се види кад је пребачено, и након седам дана, ако није сређено (а не може бити јер ако се пребаци без литературе, не знам како се може наћи литература за нешто што је већ написано), брише се. Не треба никог ни у шта да убеђујеш нити да се натежеш. Бокица је особа доброг срца, али је понекад много бандоглав, а поготову кад је чврсто убеђен да је у праву. Уверавам те да не ради то из лоше намере, већ за добробит овог пројекта, али нажалост, овај пут није у праву. Политика постоји, изгласали смо је да бисмо СПРЕЧИЛИ копирање свега и свачега и да бисмо исти процес ставили под контролу. Ја знам за један, а пошто кажеш да има више, дај линкове или изх одмах пребаци на подстранице. Политика је јасна: не могу се пребацивати текстови који немају литературу, који су пристрасни, итд. све лепо пише овде: Википедија:Пренос чланака. Дакле, који чланак не задовољава барем један од ових неопходних услова, одмах се пребацује на подстраницу, даје му се седам дана и после тога се брише. Што се Бокице тиче, знам да му се не допада, али то је политика и ја лично мислим да је добра, а верујем да има још људи који исто мисле (видим да се БЧ слаже са мном, али и он, као и многи други, није схватио суштину политике, па мисли да она заправо дозвољава пребацивање, док га она у ствари поприлично ограничава). Ако жели да попуни срамотне рупе, нека прогугла мало на гуглбуксу или оде у библиотеку, узме неку добру књигу на одређену тему и нека напише чланак. Да подсетим, није ствар у квантитету нити ће икада бити, него у квалитету. Боља је једна фина клица са литературом, него огроман чланак без исте. Референце се не стављају зато што неко нешт не верује, или је нешто проблематично, референце се стављају зато што тако треба и зато што су овде једини гарант веродостојностзи и квалитета нашег текста, с обзиром да нема имена аутора који би стајао својим ауторитетом иза текста. Па чак и ти аутори који стају именом иза текстова које пишу, такође обилато користе референцирање што је само још један доказ да референца није доказивање да неко не лаже, него нормалан процес у писању једног озбиљног текста. Ајде сада све те текстове који су пребачени после 23. априла кад је донета политика, а не испуњавају услове, да се пребаце на подстраницу Википедија:Пренос чланака. Нема ту шта да се расправља, ово је очигледно кршење политике коју смо донели, тако да једино што треба урадити јесте да се поступи у складу с политиком. Ако се некоме не допада политика, зна се како се она мења: дискусија и гласање. Ништа на силу и ништа преко реда. --Јагода испеци па реци 11:33, 9. август 2011. (CEST)

Та политика је толико добраааа, да се одмах морала амандманима допуњавати. Ви ћете нове преписане чланке који не задовољавају услове преместити, а шта ћете са непреписаним које не задовољавају услове? Али није проблем политика, проблем је што је вама лакше да нешто обришете, него да објасните шта треба сређивати. Ја нећу да гуглам за сваку реченицу, који ће неко добронамерни™ да означи. -- Bojan  Razgovor  11:43, 9. август 2011. (CEST)

Сад је на мене ред да кажем, Рим се није изградио за један дан Наравно, има и "оригинал" чланака који су ђубре, али то не значи да треба да збиог тога дозввољавамо још уноошења истог, па уз то и туђег. Политика није савршена, али која је то била на самом почетку? Уосталом, амандман који критикујеш написан је на твој предлог, тј. да би се испоштовао твој предлог јер је био логичан. Овај предлог који сад дајеш, није логичан. Ако мислиш да има логике и да имаш истомишљеника, знаш и сам како се то ради: идеш на трг, отвориш расправу, видиш шта заједница мисли и има ли смисла настављати или не. Оно што се свакако не ради јесте флагрантно кршење исте, поготову кад видиш да има и оних којима се твој поступак ипак не допада. Дакле, следи молим те систем који је одавно успостављен, немој да сад овде без везе дискутујемо него отвори дискусију на тргу, изнеси своје разлоге и сачекај да видиш шта други имају да кажу. Глупо је да овде дискутујемо да ли поштовати политику или не, кад то време можемо да утрошимо на дискусију о томе да ли политику мењати/укидати или не. БТЊ: не треба да гуглаш сваку реченицу, таман посла, то није начин на који се пишу чланци. Шта не ваља: све. Ако желиш да поправиш, а ти слушај оно што смо ти већ рекли: узми књигу и напиши чланак на основу исте. Посао ће бити много пријатнији, а трајаће исто колико и "гуглање сваке реченице". Сети се оне народне: „ко не плати на мосту, платиће на ћуприји“, као и „све што је брзо то је и кусо“. --Јагода испеци па реци 12:21, 9. август 2011. (CEST)

Ја поштујем политику, не преносим несређене (нетранскрибоване, чланке унапредим). Ако хоћете референце, помозите ми да их добијете. Немојте премештати због ситнице. Нисам луд и немам времена да стављам референце за стварим које мислим да су очигледне и лако проверљиве (уосталом чему служе плаве везе на овој википедији), за које се неко није ни потрудио да објасни зашто је то потребно, само да бих намирио нечију душу тај исти или неко трећи види бројеве у суперскрипту, а које ће провервати један од хиљаду. Такође, чланак због кога је настао проблем је у тоталној сагласности са чланцима који воде на њу. -- Bojan  Razgovor  12:49, 9. август 2011. (CEST)

Политика подразумева и имање референци, не само сређеност чланка. --Јагода испеци па реци 15:40, 9. август 2011. (CEST)

Док политика постоји треба се поштовати. Ако неко жели да предложи укидање политике, морам рећи да бих био заинтересован да дискутујем, страшно сам се разочарао у исту. Имамо политику о преносу чланака са „јужнословенских“ википедија, али немамо политику о преносу чланака из „главе“. Али у сваком случају, треба поштовати важећу политику.--В и к и в и н дбла бла 12:33, 9. август 2011. (CEST)

Politika mi daje pravo samo na papiru (čitaj ekranu). Džaba. Koliko god se trudio da osporim nešto što je očigledno netačno, Bokica će mi vratiti izmenu zato što on misli da je stvar očigledna - banalizuje stvar. Tako da, što se tiče prenošenja članaka koje je Bokica preneo, tu svakako ne smem ja da posredujem zato što znam šta će da se desi. Sramota me je da vas vučem za rukav, zato sad pokušavam s njim da izgladim stvar. Ako ništa drugo da ga zamolim da malo uspori, jer ne može ga čovek sastići. Na dan prebaci i po dva-tri članka uz minorne izmene i misli da gradi Rim, što je puno puno je. Za jedan, kao što rekoh, treba vremena, a ne za dva ili tri. Uzgred, taj Rim jeste da nije izgrađen za jedan dan, ali nisu mogli sve te silne forume, koloseume, hipodrome, pozorišta, terme i dr. da dovuku iz Grčke i Male Azije. Nećemo da se kitimo tuđim perjem ma koliko god ono bilo šareno. Napravićemo svoje originalno. --Епаминонда (разговор) 15:05, 9. август 2011. (CEST)

Treba da naucis da prvo objasnih gde je problem. Reci: istoicar X kaze to, ali istoricar Y ce mozda reci drugacije to nije argument. Ako istoricar Y zaista kaze to, to je vec nesto. A sta bi da sam ustedeo sebi 15 minuta i direkt preveo sa engleske? U svakom slucaju, potencijalno postojanje istoricara Y koje ci smatrati drugacije ne znaci da je clanak nesredjen. -- Bojan  Razgovor  15:22, 9. август 2011. (CEST)

Епи, ако си сигуран да Бокица греши и ради против изгласане политике, тражиш помоћ на Админ табли. Ми овде можемо до сутра да брбљамо, ништа урадити нећемо, јер понашање које омета неку изгласану политику и нормалан рад на пројекту (а ово јесте ометање ниормалног рада) могу да зауставе само администратори (без обзира на то што је у сукоб умешан један админ, кад је у сукобу, он је обичан корисник. Даље, Бокицу бих подсетила да у неслагању са Епијем, брисањем оног што је Епи преместио, користи своје админ алатке како би решио сукоб с другим корисником, што би могло да се протумали и као злоупотреба админ права, те да би опет могао да се суочи са неким гласањем за скидање истих, што нам свакако ником није циљ). Бокицу бих замолила да НЕ ПРЕБАЦУЈЕ ЧЛАНКЕ БЕЗ РЕФЕРЕНЦИ, јер то је основни услов да би се пребацивање уопште отпочело, дакле, није ствар у томе да се нешто пребаци, па да му се траже референце, него не треба уопште пребацивати ако то на оригналној вики нема референце. Друго, ако пребацујеш нешто што не задовољава услове, онда то радиш на подстраници странице Википедија:Пренос чланака, а не директ у СИ. У СИ иде САМО ако се и други сложе да је чланак ок. Дакле, Бокице, престани с тим што радиш, јер кршиш све могуће политике и правила, и под два, ако ти се политика не допада, већ сам ти рекла: отвори дискусију за њено укидање. --Јагода испеци па реци 15:29, 9. август 2011. (CEST)

Posto se rasprava razgranala, da je skupim. Onaj koji krsi POINT je Epi. Coveku je lakse da premesti clanak umesto da stavi prokleto {{fact}} tamo gde je zaista potrebno i time bi izbegao ovu raspravu. Da prevodim sam to bi jedino mogli da uradi. I nisam lud da lovim reference, da bi on rekao: mozda postoji neko drugi sa drugacijem misljenjem. A ja sada idem da dokazem poentu, umesto sto se sa vama je..... celo jutro.— Претходни непотписани коментар оставио је корисник BokicaK (разговор • доприноси)

Мијут вс. Бокица

Колико год се са Епаминондом нисам иначе слагао мислим да је у праву. Пре неки дан био је такав један чланак Партија (сатрапија) са очајном и нетачном првом реченицом. Када сам упозорио на то БокицаК ме је укорио да ја то требам средити, иако је он аутор чланка.--Miut (разговор) 12:54, 9. август 2011. (CEST)

BokicaK nije autor tog clanka. Isti Bokicak nije znacajno doprinosio tom clanku. Recenica nije netacna. -- Bojan  Razgovor  13:00, 9. август 2011. (CEST)

Реченица је била нетачна, али извини стварно сад видим да нис био аутор. Мој коментар је онда промашио тему. Извините--Miut (разговор) 13:04, 9. август 2011. (CEST)

Реченица није казала ништа што је неистина, само је није споменула Селеукиде. -- Bojan  Razgovor  13:08, 9. август 2011. (CEST)

Реченица је неистинита, јер је говорила да је одмах након Ахемединскога царства одмах била Партија, а истина је да је између био Александар Велики и Селеукиди. Шта ти фали да признаш своју грешку. Ја сам своју признао--Miut (разговор) 13:12, 9. август 2011. (CEST)

Није моја грешка, јер смо утврдили да ја нисам писао чланак. Не каже да су после Ахеменида ишли Парћани, то ти тако доживљаваш. Уосталом, довољно је било да кликнеш на чланак Партијско царство за више информација (томе служе плави хиперлинкови) да не стекнеш погрешан утисак. И онда дођеш, видиш нејасно, исправиш, не дижеш дреку и тражиш пажњу. -- Bojan  Razgovor  13:22, 9. август 2011. (CEST)

Није твоја грешка то је тачно, али реченица је била нетачна и исправљена је касније. Нетачна реченица је гласила:"Партија (старо персијски Партава), пре него што је постала Партијско царство, била је сатрапија (провинција) Ахеменидског царства." Ја окончавам ову тракавицу.--Miut (разговор) 13:26, 9. август 2011. (CEST)

Миут, дискусије о одређеним чланцима водити на разговор страницама тих чланака, овде је тема нешто сасвим друго. Молим да се не дезавуише ова расправа скретањем с теме. Тема је Бокицино кршење одређене политике, а не шта се дешавало на појединим чланцима. --Јагода испеци па реци 15:31, 9. август 2011. (CEST)

Slike

kako da postavim slike na vikipediju,uvek kada pokusam,pise /greska/ a na vikipediji sam 5 dana sta da radim?--Mihajlo Mitic (разговор) 13:09, 9. август 2011. (CEST)

Можеш ли детаљније да опишеш ту грешку? -- Bojan  Razgovor  13:10, 9. август 2011. (CEST)

Изричито забрањујем...

IZRIČITO ZABRANJUJEM KORIŠĆENJE MOGA IMENA NA BILO KOJI NAČIN - od onog trenutka kad ste bez ikakvog obrazloženja meni kao autoru - OBRISALI SVE REFERENCE ZBOG KOJIH SAM POSTAVIO IME I SVOJ CV. Marin RAJKOVIĆ

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 89.216.142.48 (разговор • доприноси)

Под један, НЕ ВИЧИ и буди пристојан. Под два, нема чланка с твојим именом. Под три, чак и да га има, не можеш га уклонити само својом забраном, јер ако си већ нешто ставио на Википедију, више га не меш повући, јер га предајеш на слободно коришћење. Дакле, испод едит прозора стоји:

Обратите пажњу да се за сваки допринос Википедији сматра да га неопозиво објављујете под Creative Commons лиценцом Ауторство-Делити под истим условима 3.0 Unported и под ГНУ-овом лиценцом за слободну документацију. Такође прихватате да је навођење хипервезе или УРЛ адресе довољно навођење Вашег ауторства под Creative Commons лиценцом. За појединости погледајте Википедија:Ауторско право.

Кад си остаљао свој ЦВ требало је да то пажљиво прочиташ. Дакле, престани више да пишеш једно те исто, јер ти овде ником ништа не можеш забранити из простог разлога зато што је закон на нашој страни, и ако наставиш и даље овако, све твоје будуће измене биће враћене. Пријатан дан ти желим. --Јагода испеци па реци 15:38, 9. август 2011. (CEST)

Јагода за админа!!! ;) --Каштер (разговор) 22:39, 9. август 2011. (CEST)

Ne provociraj ženu, kad joj lepo piše na korisničkoj strani da ne želi da postane admin nikad. (Dosuše, piše i da mrzi neutralne glasove i smatra da ih treba ukinuti, pa je opet onomad glasala neutralno ). Nego, Marine, zaista, kao neko ko se poziva na pristojnost, trebalo bi da znaš da je nepristojno vikati, narošito na internetu, gde se „čujemo“ i bez toga. I ubuduće pažljivije čitaj pravila korišćenja pre nego što klikneš neko „OK“ dugme. Uostalom, otkud mi znamo da si ti zaista tamo neki Marin i da to nije tvoj zli dvojnik koji ovde samo provocira (kao što se nedavno desilo Vuku Jeremiću i Jovanu Krkobabiću). --В. Бургић (реци...) 00:03, 11. август 2011. (CEST)

СНП НАШИ 1389

Молим неког од администратора да преправи наслов чланка Српски народни покрет Наши 1389 у Српски народни покрет 1389, пошто су се два покрета Наши и 1389 скоро одвојила. Чланак нека остане као чланак о СНП 1389, а ја ћу ускоро написати чланак од СНП НАШИ. Хвала на разумевању. --WinstonSims (разговор) 22:31, 10. август 2011. (CEST)

Имаш ли доказ за то? Да ли је објављено у медијима? Да ли су издали неко саопштење?--В и к и в и н дбла бла 22:33, 10. август 2011. (CEST)

  Урађено --БаШ-ЧелиК (разговор) 23:18, 10. август 2011. (CEST)

Релевантност

Због чега су нам потребни, извесни Бошко Обрадовић, Бранимир Нешић, Владан Глишић, чланови Двери (или Наши, свеједно)? Који је њихов значај? Избрисали смо Бокија 13 (не браним га, чак га не подносим) који је једно од најпопуларнијих и најпрепознатљивијих лица у земљи, и оног мученика Анђелка (који је бар био уметник!) а држимо ове клерофашисте. Болен (р) 21:19, 11. август 2011. (CEST)

Ако их сматраш небитним, ту ти је Википедија:Чланци за брисање. Такве ствари се рјешавају редовним уобичајеним поступком. Такође, није примјерено некога називати којекаквим именима. Није ми познато да Двери важе као клерофашисти. Надаље, ако ти је ово само повод за општу расправу о релевантности, слободан си такође отворити и расправу о томе. --Жељко Тодоровић (разговор) 21:25, 11. август 2011. (CEST) с. р.

Те погрдне речи свакако мени нека иду на част. Ок. Предложићу их. Болен (р) 21:28, 11. август 2011. (CEST)

Као што сам рекао, то је уобичајени поступак и требао си то прво урадити. Што се тиче погрдних ријечи, већ сам рекао, крајње је непримјерено да уредници себи додјељују улогу класификатора. Ја сам изненађен колико се мржње данас расипало према Дверима, нисам ни претпостављао да су тако моћна или значајна организација. Па како очекивати неутралност Википедије по питању Двери ако их уредници Википедије отворено називају глупацима и клерофашистима? Двери су такорећи субјект сљедеће предизборне кампање, како је могуће у то вријеме рећи да је чланак неутралан и да нисмо у служби политичке пропаганде против њих? Мислим, стварно, толико мржње према некоме нисам до сада виђао. Сва уређивачка питања се могу рјешавати као и у свим другим чланцима, али овакав приступ, потпуно нарушава енциклопедијску вриједност чланка. --Жељко Тодоровић (разговор) 21:42, 11. август 2011. (CEST) с. р.

Добро, де, и ти си мало пристрасан! Болен (р) 21:45, 11. август 2011. (CEST)

То што кажеш је само твоје лично мишљење (ничим доказано) и не може служити као оправдање за говор мржње према некоме. --Жељко Тодоровић (разговор) 21:50, 11. август 2011. (CEST) с. р.

Није поента да ли ја волим ту тројицу или не, већ да не буду овде ако то ничим не заслужују. И сад одох да се туширам. Болен (р) 21:53, 11. август 2011. (CEST)

Нешто није уреду са референцама

Нешто није уреду са референцама у чланку Крагујевачки октобар --Nenadkgkg (разговор) 21:55, 12. август 2011. (CEST)

Поправио сам. Неко је при врху чланка ставио шаблон извори, тако да онај на дну није радио.--В и к и в и н дбла бла 22:03, 12. август 2011. (CEST)

Српски језик на енглеском викирјечнику

Вијест кога то занима, јуче су Хрвати и њихови НАТО савезници коначно све именице под насловом српскога језика преместили под насловом српскохрватског језика. Остало је само још мало да самостални српски језик нестане у енглеском викирјечнику. --Pepsi Lite (разговор) 09:03, 13. август 2011. (CEST)

Претпостављам да је мета право место да се покрене разговор о томе. 本 Михајло ^{_[ talk _]} 09:13, 13. август 2011. (CEST)

D'izvineš, time su se samo približili lingvistici kao nauci. Može Jagoda da kaže nešto više na temu, mislim bar. --В. Бургић (реци...) 09:53, 13. август 2011. (CEST)

To i nije neka vest za one koji su pratili šta se tamo dešava. Zapravo, to traje već dosta dugo i isto važi za hrvatski i bosanski jezik. Na hr.wiki je bilo dosta polemike oko toga, a pominjalo se i ovde u par navrata. mickit 09:58, 13. август 2011. (CEST)

Ако већ хоће униформизациу, зашто СХ а не БХС? Јагода зна и енглески, тако да само напред на мету! 本 Михајло ^{_[ talk _]} 10:15, 13. август 2011. (CEST)

Ја бих волео да неко оде и успротиви се. Биће у најбољем случају игнорисан, а можда и блокиран због гурања своје тачке гледишта на пројекту на ком не учествује... -- Bojan  Razgovor  10:01, 13. август 2011. (CEST)

Ако све буде како треба, и овај пројекат ће да се укине ради приближавања лингвистици и сви ћемо да пређемо на српско-хрватски. И што рече неко, то ће да важи и за херцеговачки, далматински и славонски језик. --БаШ-ЧелиК (разговор) 10:21, 13. август 2011. (CEST)

Što i nije loša ideja. Bošnjaci neće moći gurati svoj POV, Hrvati svoj, Crnogorci svoj, Srbi svoj. I ta Vikipedija bi imala mnogo vise mnogo boljih članaka. Ali avaj, tehnički je neizvodljivo. -- Bojan  Razgovor  10:26, 13. август 2011. (CEST)

@BokicaK: Pa, bilo je dosta blokova svojevremeno (nisam pratio skorašnja dešavanja). Ovde je Bugi govorio o ovom problemu. mickit 10:24, 13. август 2011. (CEST)

Људи, а што да ми каснимо за свијетом? Ајде да сами пређемо на сх? --БаШ-ЧелиК (разговор) 10:31, 13. август 2011. (CEST)

Ko ti brani? Eno ti ga projekat na tom jeziku. mickit 10:35, 13. август 2011. (CEST)

А ти, хоћеш ли и ти? И можеш ли да ми опишеш каква је тамо ситуација, да ли је и тамо мјешовита национална структура као овде, или су све, да кажем, Србохрвати, или како се већ каже? --БаШ-ЧелиК (разговор) 10:46, 13. август 2011. (CEST)

Зашто је то битно? -- Bojan  Razgovor  10:47, 13. август 2011. (CEST)

И ја се питам зашто уопште стално настају нови народи, нове државе, нови језици и нове језичке википедије. Мени је одговарало кад је Београд био главни град. --БаШ-ЧелиК (разговор) 10:50, 13. август 2011. (CEST)

Zašto bio? Još uvek je :) mickit 10:57, 13. август 2011. (CEST)

И још десет нових „главних градова“, „држава“, протектортата, „језика“ и википедија о којима имамо чланке. Тако је то кад нико не жели заједно у једној држави него жели националистичку независност, посебан језик и све остало. А Београд је и даље главни град, бар што се тиче ових Мркоњичана из Српске. :) --БаШ-ЧелиК (разговор) 11:19, 13. август 2011. (CEST)

Da, i London je glavni grad, kao i Pariz i Beograd. A kako to konkretno pomaže rešavanju problema o kojem razgovaramo ovde? mickit 11:34, 13. август 2011. (CEST)

A Novi Sad, Micki?!? MikyM|Write me 12:38, 13. август 2011. (CEST)

Jagoda pita

Pošto vidim da se pominje moje ime ovde kao eventualnog predstavnika ove njikipedije negde, bilo bi lepo da mi se detaljno objasni u čemu je problem, ali molim bez karakterizacija "NATO saveznici" i zatranjivanja u jugonstalgične oftopike tipa "meni je bilo lijepo kad je Beograd bio glavni grad". Ako već treba da se svađam negde u ime ovog projekta, mislim da treba da znam zašto. Nisam apsolutno u toku sa Vikirečnikom i ne znam koji je princip rada tamo, tako da bi bilo lepo da mi se to objasni. Fala. --Јагода испеци па реци 12:49, 13. август 2011. (CEST)

Pomenuti Bugi je poslednje izmene na ovoj vikipediji izvršio na stranici za razgovor sa korisnikom Biblbroks ovde. Možda ovo pomogne u objašnjavanju problema, a nadam se da će barem da prevenira svađe koje shvatam da možda neko zagovara. Srdačan pozdrav, -- Слободан KovačevićбиблброKS 13:47, 13. август 2011. (CEST)

Јагода, ја сам те поменуо као лингвистичарку (или како се то већ стручно каже) која може да нам објасни (прво нама, па тек онда на мети) да ли ово обједињавање српског, хрватског и босанског језика у српскохрватским има смисла или је у питању само политичка провокација. Можда сам и поглешио што те мешам, ако је тако - извини. --В. Бургић (реци...) 13:57, 13. август 2011. (CEST)

Ako je lingvista (en:wikt:lingvist#Serbo-Croatian), onda je čini se lingvistkinja - barem tako bi bilo ako je u pitanju srpskohrvatski jezik. No možda se mislilo na neki drugi jezik. Što se tiče slučajnog mešanja stručnih lica u vezi razrešenja postojeće dileme između eventualno smislenog objedinjavanja jezika naspram eventualno političke provokacije možda bi mogao pomoći navod jedne rečenice iz članka o gorepomenutom jeziku na ovoj vikipediji: "Mnogi svetski lingvisti ne priznaju današnju socio-lingvističku podelu jedinstvenog srpskohrvatskog jezika na srpski, hrvatski, bošnjački, crnogorski, itd, već smatraju da se i dalje radi o jedinstvenom jeziku." Nadam se da ovaj navod barem neće štetiti. Sve najbolje, -- Слободан KovačevićбиблброKS 19:08, 13. август 2011. (CEST)

Hm, to je vrlo teško pitanje, i prosto je nemoguće odgovoriti bez mešanja politike. Kao što je svima nama jasno, bosanski, i hrvatski, a bogami i najnoviji crnogorski, nastali su iz težnje tih naroda da se samodefinišu nakon formiranja respektivnih država i ograde od "velikosrBskog" uticaja, kako to sami navode. Elem, s lingvističke tačke gledišta, to je sve jedan te isti jezik, dat u nekoliko varijanata koje se među sobom razlikuju po određenim specifičnostima u okviru vokabulara, pravopisa i gramatike, ali te razlike nisu toliko velike da bi se ti verujeteti mogli smatrati posebnim jezicima (što ne znači da će jednog dana i to da se desi, što je u principu, normalan proces, pogotovu sada kada svaka država slobodno definiše pravopisna i gramatička pravila za svoj varijetet). Vikimedija je odlučila da poštuje političku odluku tih zemalja, te je napravila posebne vikipedija projekte za svaki od navedenih jezika, što je po meni ok. Nemamo zaista nikakvih razloga da negiramo nečiju potrebu za samodefinisanjem. S druge strane, verujem da je totakođe mudra odluka, jer, sada svaki od tih verzija jednog jezika ima svoju zvaničnu varijantu gramatike ipravopisa, tako da bi bilo veoma teško na zajedničkom projektu odrediti koji pravopis i gramatiku slediti, jer bi s lingvističke tačke gledišta svaka strana imala potpuno pravo da traži da se poštuje njihova gramatika i njihov pravopis. A da o svađama na člancima iz bliske nam istorije ni ne govorim... Dakle, ako je pre 10 godina ovde na ovom projektu odlučeno da se ti jezici smatraju posebnim jezicima, pa su stoga i stvoreni razni vikimedijini projekti na svakom od tih jezika posebno (vesti, recnik, enciklopedija itd.), zaista mi nije jasno sad spajanje rečnika u jedan, a još manje mi je jasno da se to uradilo na inicijativu Hrvata, s obzirom da su uvek oni bili prvi koji su bili za odvajanje hrvatskog od srpskog. Možda ja nisam dobro shvatila šta se zapravo desilo, ako nisam, izvinjavam se. Da li sad to znači da nećemo imati više Vikirečnik na srpskom, hrvatskom i bosanskom, nego samo jedan zajednički, srpskohrvatski? Meni je takav potez zaista neshvatljiv. Ne zato što mislim da je tu srpski oštećen (to je najmanji problem), nego kao što rekoh, zato što se time drastično menja jezička politika koju je Vikimedija zauzela pre 10 god, kao i to da su inicijatori ovog postupka bili baš Hrvati. --Јагода испеци па реци 12:02, 14. август 2011. (CEST)

Хе хе, неколико ствари си погрешно схватила, али није страшно. Нису Хрвати ти који су нешто иницирали и спровели. Напротив, чини ми се да су они били најгласнији у противљењу овоме што је урађено и „попили“ су својевремено доста блокова (не улазим у разлоге за то). Може бити да те је збунио први коментар (...Хрвати и њихови НАТО савезници...) Ту се, претпостављам, алудира на националност једног од корисника који су учествовали у спровођењу овога, тако да немој да обраћаш пажњу на то. Такође, не ради се о спајању више пројеката у један. Овде је реч о Викиречнику на енглеском језику. Тамо ћеш наћи речи на свим језицима, а Иван Штамбук и још неки корисници са тог пројекта су све речи из српског, хрватског и босанског преправили/представили као речи из српско-хрватског. Ево примера такве праксе. mickit 12:34, 14. август 2011. (CEST)

Eto, vidiš. Kad bi se ljudi naučili da ne prozivaju po nacionalnoj i drugim osnovama, nego da jasno izlože problem, ne bi bilo nesporazuma. Ja se stvarno izvinjavam, pošto ne poznajem princip rada na rečnicima, kao ni strukturu koja se primenjuje tamo, ali meni potpuno besmisleno izgleda da tri puta stoji jedno te isto, tao da mi ova izmena donekle ne izgleda nelogično. Međutim, postoji jedno ALI koje ima popriličnu težinu: s obzirom na to daje Vikimedijina politička odluka bila da jezike tih država tretira kao posebne jezike, onda oni ne treba ni na jednom Vikimedijinom projektu da se svode na samo jedan, i to baš onaj koji zapravo više s političke strane gledišta, više i ne postoji. Zapravo, mislim da to i ne treba da bude odluka neke zajednice, u ovom slučaju zajednice vikirečnika na engleskom, jer se tu ne radi o nekoj strategiji koja se tiče samo tog projekta, nego se radi o jednoj od ključnih odluka koje je donela vikimedija na početku stvaranja ovog projekta, tako da ja se ta odluka zapravo treba tretirati kao jedan od stubova vikipedije, nešto što se ne dira i ne menja, i što je van domašaja odluke bilo koje vikimedija zajednice.

Što se tiče konkretno ovog primera, zaista je besmisleno da tri puta stoji jedno te isto, ali kako bi se politička odluka vikimedije u vezi sa ovim jezicima poštovala, u naslovu bi trebalo da stoje SVI jezici, a ne samo shj. Osim toga, ovaj primer reči „knjiga“ jeste primer za reči koje su nam zajedničke, i kojih će svakako najviše biti. Ali, šta se dešava sa rečima koje su karakteristične samo za jednu od varijanata? Da li se vlak i voz podvode takođe pod srpskohrvatski? Ne razumem ovaj potez, ali kao što rekoh, ponaviše što se tu sad krši politička odluka Vikimedije doneta na samom početku nastanka projekata. Dakle, ako smo odlučili da te jezike tretiramo kao različite, onda treba biti dosledan, bez obzira što ta praksa ponekad izgleda apsolutno besmislena (primer rečnika ove reči, knjiga, gde se tri puta ponavlja isti tekst). --Јагода испеци па реци 13:14, 14. август 2011. (CEST)

PS:Koliko ja vidim na onom glasanju, doneta je odluka PROTIV takve prakse. Dakle, idu protiv odluke zajednice, ne vidim u čemu je problem. Ovde se o takvim stvarima uopšte ne razgovara, nego se izmene vrate bez pardona, a ako prekršioci budu uporni, onda se neutralizuju blokom ili zaključavanjem stranice. Valjda se tako radi na svim drugim projektima, zar ne? --Јагода испеци па реци 13:28, 14. август 2011. (CEST)

Ствар је у томе што блокове деле они који заговарају то што је спроведено. Иван Штамбук је админ, као и још неки који деле његове ставове. Али немој да ме држиш за реч. Ја сам у ранијем периоду више пратио дешавања на том пројекту, али сам одавно одустао :) Могуће је да су се ствари у међувремену промениле, да је изгласано нешто друго и сл. Поента је да уколико неко жели да изложи проблем на Мети, треба претходно да се обавести о свим дешавањима на том пројекту, да погледа како су се тачно ствари одвијале. Овако, чак и мени који не пратим редовно тамошња дешавања, је јасно да се овде износе неке ствари које нису тачне. Ако (још увек користим реч „ако“, јер не знам да ли уопште имамо дефинитиван став по овом питању) одемо овако неприпремљени, онда од читавог посла нема ништа. mickit 20:56, 14. август 2011. (CEST)

Ja se izvinjavam, ali ja nemam vremena da se upoznajem šta se sve tamod ešavalo, jer se još uvek ponekad i ovde kod nas izgubim, a da i ne govorim o projektu koji mi je sasvim nepoznat. Rekla sam šta mislim, ako vam je od neke pomoći, fino, ako nije, opet fino. Ali ja zaista nemam ni vremena ni živaca da se udubljujem u problematiku projekta koji čak nije na srpskom jeziku. Da me zanima vikipedija na nekom drugom jeziku, bila bih tamo a ne ovde. Ako treba da se negde glasa, rado ću to odraditi, samo recite gde. Uostalom, njihova je sramota to što rade. --Јагода испеци па реци 21:59, 14. август 2011. (CEST)

Ма све је ОК. Наравно да ниси обавезна да било шта радиш. Моји коментари и нису били упућени искључиво теби, него (такође) желим да укажем на неке очигледне пропусте. mickit 22:16, 14. август 2011. (CEST)

I ja sam se obraćala svima, ne sad konkretno tebi jer je i moje ime ovde pomenuto pa rekoh, da vidim o čemu se radi. Tebi hvala na razjašnjenjima, u svakom slučaju. Lično mislim das i nije nešto posebno bitno šta se dešava na drugim projektima. Mi treba da vodimo računa da naš projekat bude kako treba, a da li su drugi prijekti ovaki ili onaki... To je na čast njihovim uređivačima, zar ne? Imamo mi ovde preče stvari da rešavamo, kao npr. skoro pomenuti sindrom Verlor, ili članke o balkansikim ratovima devedesetih, koji koliko vidim, nemaju rešenja...--Јагода испеци па реци 22:23, 14. август 2011. (CEST)

Takođe imate i Slaju, koji je takođe vešt u lingvističkim pitanjima (štaviše, i veštiji od mene), takođe govori engleski, a fala bogu svi znamo da je takođe poprilično vešt govornik, i da može i ume da vodi diskusiju s argumentima, pa ako je zainteresovan, možda on može da pomogne...--Јагода испеци па реци 22:27, 14. август 2011. (CEST)

Bibl

Koliko bi moglo da se shvati ovde se predlaže dodavanje još jednog stuba postojećim stubovima vikipedije zarad održavanja konzistentnosti neke davnašnje odluke koja ima, moglo bi se reći, pozamašnih posledica u sadašnjem vremenu, a to je da se ti tzv BHS jezici posmatraju kao posebni i odvojeni. Međutim interesantno je s druge strane to da argumentacija koja se nudi da podrži takvo neobično stanje dolazi od osobe koja zastupa mišljenje da je u pitanju sve jedan te isti jezik. Verovatno bi bilo interesantno saznati koji rezon stoji iza takvog jednog u najmanju ruku, usuđujem se okarakterisati, kontradiktornog stava. -- Слободан KovačevićбиблброKS 20:41, 14. август 2011. (CEST)

Bibl, pročitaj još jednom PAŽLJIVO šta sam napisala. Nemam vremena da ti crtam. --Јагода испеци па реци 22:01, 14. август 2011. (CEST)

Madu, onda kad mi već namiguješ, u biti to govoriš u šali, pa dakle imaš vremena da mi crtaš. Ja bih voleo da to onda činiš pažljivo. Možeš i da NAGLAŠAVAŠ ako ti je tak lakše - meni neće smetati. -- Слободан KovačevićбиблброKS 23:01, 14. август 2011. (CEST)

Колико би могло да се схвати овде се помиње некакав посао који чини се треба обавити, а није чини се јасно ко би га обављао а чини се да је још мање јасно шта би тај посао био. Можда би помогло ако би се најпре дефинисао проблем који се помиње, па да се онда он решава. То је онда можда већ помак јер би онда вероватно било и јасније шта треба обавити, а онда би се можда нашли и људи који би га обавили. Срдачан поздрав, -- Слободан KovačevićбиблброKS 21:11, 14. август 2011. (CEST)

Čini se da bi bilo interesantno saznati kako to da Vikipedijanče koje tvrdi da nema vremena (a potom tvrdi da nema ni živaca) da se upoznaje šta se sve negde dešavalo i da se udubljuje u problematiku nekog projekta, ima vremena da daje komentare u kojima nečije činjenje (pretpostavljeno da na tom tamo projektu) karakteriše kao sramotno. Srdačan pozdrav, -- Слободан KovačevićбиблброKS 23:04, 14. август 2011. (CEST)

Мислим да је став о негирању језика заправо став о негирању постојања народа. Основа постојања посебности неког народа је језик, па би се негирањем постојања Бошњака назвало негирање постојања језика Бошњака, или како се на српском каже, бошњачког језика названог према називу народа. Исто тако са лингвистиче стране се може рећи да се ради о једном језику, јер је већина ријечи иста. Ситуација би се додатно исполитизовала ако би неко инсистирао на даљој језичкој подјели, која би била заснована на географским називима, па би језике почео да назива херцеговачки, сремски, шумадијски, славонски, далматински, босански итд. --БаШ-ЧелиК (разговор) 21:24, 14. август 2011. (CEST)

A language is a dialect with an army and navy. -- Слободан KovačevićбиблброKS 21:35, 14. август 2011. (CEST)

Мање приче, више рада

Мислим да је сада бесмислено полемисати о томе зашто су Хрвати (или дио њих) узели то и преправљали. Такође је сувишно причати о национално-лингивистичким односима овдје, јер сви знамо какво је стање. Језик је исти од Словеније до Македоније, народи су били у рату, нико не може примити назив „непријатељске“ стране, затим термин балканизација итд. Међутим, као што Јагода рече и као што сама чињенична ситуација говори, на пројектима Задужбине Викимедије уважена је политичка подјела језика и као таква представљена на овом пројекту. Можда то дјелује у крупном плану погрешно (у смислу све веће подјеле међу „троплеменским народом“), али садашња реалност не може другачије изгледати. Као што је споменуто, замислите само који би правопис примјењивали, би ли ту било уопште енциклопедијског пројекта или националистичког форума итд. Дакле, након кратко резимеа, треба поћи у акцију као што је предлагано, ако је могуће. Дакле, онај ко је стјуард (као Дунгодунг) или неки чиновник на Мети (као Милош Ранчић, мислим да се он чак налази у језичком комитету који се не бави овим, ал ето може послужити као подлога) или ко год је вичан овом задатку (ако их има) да види на којем се мјесту могу поднијети јасни аргументи за исправљање ове ствари. Мислим да је аргументација да постоје засебни језички пројекти сасвим довољна. Уосталом, уредници нису ни надлежни да одлучују на било којем пројекту о стању неког језика, него само требају примјењивати правила тог језика. --Жељко Тодоровић (разговор) 23:39, 14. август 2011. (CEST) с. р.

Ja mislim da zaista nema potrebe da se bilo ko upetljava u raspravu da li tako treba s lingvističke strane ili ne, mislim da je naš najjači argument u ovom slučaju doslednost prvodbitno donetoj političkoj odluci Vikimedije da se ti jezici tretiraju kao posebni jezici. Dakle, ako se tako već odlučilo, stvoreni su posevbni projekti, onda je totalno nelogično sad ih odjednom spajati, jer nije dosledno praksi na svim ostalim vikimedijinim projektima. Toga se trebas držati i ne upuštati se u lingvističku priču, jer ako se upustite, to je jalov posao. Biće kao na našem članku Opsada Sarajeva ili Masakr u Srebrenici...--Јагода испеци па реци 23:45, 14. август 2011. (CEST)

Управо тако, један али вриједан аргумент. Све остало је сувишно. --Жељко Тодоровић (разговор) 00:10, 15. август 2011. (CEST) с. р.

Ako se jednom odlučilo da to budu zasebni jezici, zašto nas to obavezuje da se te odluke za vijek vijekova pridržavamo iako je to u krupnom planu pogrešno? Zar je razlog zato što nije jasno koji bi se pravopis primenjivao? Kako može biti totalno nelogično spajati te projekte kad je argument da je u pitanju jedan te isti jezik valjda i dalje na mestu - ja bih rekao da to onda nije totalno nelogično, pogotovu ako je održavanje zasebnih projekata na sr, hr i bs "jezicima" u krupnom planu pogrešno. Pa i ISO kod za srpskohrvatski jezik se menjao - koliko shvatam u jednom trenutku je ukinut, a posle je valjda ponovno uveden i srpskohrvatski je određen kao metajezik. U ostalom prema mojim saznanjima niko još nije predložio nekakvo spajanje projekata - ni vikirečnika na sr, bs i hr "jezicima", a ni vikipedija na sr, bs i hr "jezicima". A to čini mi se nije ni potrebno jer već postoji zajednički projekat i vikipedije i vikirečnika - i čini mi se da se na njima niko specijalno ne tangira oko pravopisa. Vikisors i vikivesti recimo ne postoje za srpskohrvatski. -- Слободан KovačevićбиблброKS 07:20, 15. август 2011. (CEST)

Замислите како би изгледала ова Википедија, да на њој пишу заједно Срби, Муслимани и Хрвати. Не би могли да се сложимо око ниједног чланка, јер свака страна има своју верзију неког догађаја. --Nenadkgkg (разговор) 23:42, 15. август 2011. (CEST)

Изгледала би у највећем броју случајева неутрално --Јован Вуковић (р) 23:45, 15. август 2011. (CEST)

Bogami, Jovane, nisam ja tako optimistična. Volela bih da mogu da budem, ali ono što se upravo dešava na člancima Masakr u Srebrenici i Opsada Sarajeva pokazuju da nažalost, nisi u pravu...--Јагода испеци па реци 23:49, 15. август 2011. (CEST)

Па вероватно би било пар спорних чланака. За њих би се могло да свако наречје има свој чланак и готово. Када би било технички изводљиво да се чланци аутоматски пребацују из једног "језика" у други, као ово ћирилица-латиница, вероватно би нас до сада већ спојили у једну википедију. А искрено мислим да би то био добар потез. А за те баш спорне теме (углавном историја из 90-их) могло би технички да се одради да свако задржи свој чланак и све би било супер. Мада џабе причамо о томе, када то неће бити технички изводљиво у блиској будућности (а вероватно ни у даљој). --Јован Вуковић (р) 00:01, 16. август 2011. (CEST)

U daljoj? Nije tehnika tol'ko upitna za prebacivanje iz jednog "jezika" u drugi - kad bi bilo samo do ekavice i ijekavice verujem da ne bi bilo toliko problematično jer već postoje kakve takve solucije - već kano što rekoše: pravopis. No kažu "Gde ima volje, ima i načina." -- Слободан KovačevićбиблброKS 00:26, 16. август 2011. (CEST)

Baj de vej, Madu, strasti na članku Opsada Sarajeva se verujem smiruju. -- Слободан KovačevićбиблброKS 00:28, 16. август 2011. (CEST)

Немојте безвезе полемисати о томе како би можда нешто изгледало. То се никада не може десити, бар у скоријој будућности, јер више нема чисте језичке стручности, сада политика диктира све. Сваки народ је донио неки свој кобајаги правопис са другачијим правилима (ево „национални“ Црногорци убацују и своја слова). Иста ствар је са историјом, лаж је да би били спорни само чланци овога рата. Били би спорни чланци цијеле БиХ, цијеле Хрватске, цијеле Црне Горе, цијеле Југославије, свега би било спорно. Бошњаци измишљају неке невјероватне приче о Котроманићима, засебни Црногорци о Петровић-Његошима, Хрвати бацају дрвље и камење на југословенске Карађорђевиће... Била би спорна и историја Хабзбуршке монархије на југословенским просторима, затим Други свјетски рат, па и Први... Као што сам рекао, то би више личило на националистички форум, него на пројекат.

Сваки народ је добио свој пројекат да руководи њиме како зна (иако се ради о језичким пројектима, подјела по народима се код нас поклапа). Оно што је најважније (али ипак можда не тако добро) је да је наша википедија и даље центар окупљања свих југословенских народа. Код нас нема препреке да Хрвати или Бошњаци уређују, нити ће их ико системски прогонити, натјеривати да изоставе све хрватштине и томе сл. Наша Википедија је Пијемонт, тако да ми заправо и не треба да се осврћемо на било шта, друге википедије нам могу само завидјети. :) --Жељко Тодоровић (разговор) 02:36, 16. август 2011. (CEST) с. р.

Отприлике исто ће рећи, односно говоре, корисници са других Википедија. То је разумљиво. Што би се рекло: „Сваки Циго свога коња хвали“. Мој лични утисак је да то не одговара истини и да су разлике између овог и нама језички сличних пројеката у овом тренутку минорне. Главни проблем је, по мени, ПОВ и одбијање да се то призна као проблем уколико има одговарајући предзнак (српски, хрватски, бошњачки...). Што се тиче других ствари, по броју чланака смо још увек испред осталих, мада се та разлика полако топи (углавном јер су и други спустили критеријуме - квантитет испред квалитета). Ср.вики свакако није центар окупљања свих југословенских народа. Тај епитет може да понесе само сх.вики у овом тренутку. Пошто ово није тема, нећу анализирати друге ствари. Суштина је да морамо бити самокритичнији уколико желимо да (осим нас самих) и други почну да нас овако хвале :) mickit 08:57, 16. август 2011. (CEST)

Apsolutno se slažem s Mickijem. Treba biti realan -- malo više samokritike i malo manje samohvalisanja ne bi nam bilo na odmet. Ne verujem ni da smo mi toliko dobri (vidi razgovore članaka Opsada Sarajeva, Masakr u Srebrenici i slične), niti da su oni baš toliko loši (mnogi članovi naše zajednice takođe su aktivni članovi i na tim drugim projektima, i u principu nisam čula da imaju nekih većih teškoća u uređivanju -- a budala i ekstremista ima svugde, da se ne zavaravamo). Što se podele jezika tiče: to je već dvadesetak godina realnost i najverovatnije je da će tako ostati, tako da omalovažavanje odluka drugih nije baš korisno, štaviše, može biti samo kontraproduktivno. Bez obzira koliko te odluke bile političke, a ne lingvističke prirode, nakon izvesnog vremena, pojaviće se i sve veće lingvističke razlike te će na kraju i s lingvističke tačke gledišta ti jezici postati zasebni jezici. Crnogorci unose nova slova. Pa šta? Unose ih u crnogorski, ne u srpski jezik, pa da nas to šokira. Ja zaistane vidim u tome ništa loše, svako je dobio svoj jezik i neka ga neguje onako kako najbolje zna i ume. Mislim da bi bilo krajnje vreme da druge jezički nam srodne Vikipedije počnemo da gledamo kao saradnike a ne kao rivale. Ovo naravno važi za sve, ne samo za njiki na srpskom. Svima bi nam bilo mnogo bolje, a i tekstovi bi nam svima bili mnogo kvalitetniji, a to je uostalom i krajnji i jedini cilj ovog projekta. Imati dobre tekstove na svim jezicima, a ne biti bolji od drugih vikipedija. --Јагода испеци па реци 11:37, 16. август 2011. (CEST)

Kad se kaže da su s lingvističke tačke gledišta ti jezici jedan jezik, čini se da je tu iznet jedan stav. Stav o postojanju jednog jedinstvenog jezik. Ali opet s druge strane čini mi se da se tvrdi da postoje i crnogorski jezik i srpski jezik. Nije mi jasan taj stav o jednovremenom postojanju crnogorskog jezika i srpskog jezika naspram stava da je to sve jedan jezik. Molio bih malo pojašnjenja kako se može imati dva čini mi se kontradiktorna stava o jednom istom pitanju. Pozdrav, -- Слободан KovačevićбиблброKS 14:16, 19. август 2011. (CEST)

No ofens ment, Madu. Samo bih voleo da čujem tvoje mišljenje: jel' to jedan jezik ili više jezika. -- Слободан KovačevićбиблброKS 14:19, 19. август 2011. (CEST)

Говорећи да је српска википедија напреднија од свих осталих (било по броју чланака, схватању неких ствари и томе сл.) није хвалисање него чињеница, и то не требамо одбацивати. Код нас је овдје сваки корисник добродошао и нико га неће тјерати јер можда напише опће умјесто опште. Онај ко зна нпр. хрватску википедију познаје да тамо те уред хоће појест' ако напишеш опште. Што се тиче да ова википедија важи као центар окупљања, и то је тачно. Не требамо од себе одбацивати ове чињенице, и стављати се у раван са другим, који су доста нетолерантнији. Српскохрватска википедија није никакав пројекат, то је само чисто игралиште. Тамо нема заједнице, него пар уредника који аутоматски убацују чланке, ботовима, нешто их пребацује чланке са других, веома мало пише нове и томе сл. Није активна, не постоји могућност ажурирања чланака нити одржавања истих, критеријуми за чланке су никакви, нема никаквих јасно разрађених правила него како пар уредника жели... Да даље не набрајам, пројекат је и као и тај језик, сувишан. Он се не може узимати као нека ствар за успоредбу, то је празна љуштура. Што се тиче ратних чланака, па свака википедија има пристрасност по том питању, али је такође чињеница да наши чланци важе као неутралнији од било којих осталих википедија. Довољно је само погледати бошњачку и хрватску википедију по том питању, и све је јасно. Тамо скоро никада и нема да ће неко оспорити неке изворе, неки садржај и томе сл., тражити да се нађе нешто чињеничније, неутралније итд., док су код нас то скоро свакодневне активности. Константно се вртимо по ратним чланцима, и стално ревидирамо изворе, покушавамо наћи неутралнији тон и томе сл. Ево Јагода је споменила Опсаду Сарајева, па ево тамо управо трају „ревизије“ извора, тражи се како формирати садржај, и ја сам нешто покушао помоћи (а мислим да јесам). Свакако да се тамо могу чути разноразни тонови, па ево и Јагода је користила говор мржње, други су нека своја лична схватања и доживљаје причали итд. Међутим, то и показује колико је наша Википедија отворена, то код других нема. Такве приче само постоје код нас. Зато, није у реду да ми одбацујемо наше успјехе и равнамо се са другима, када знамо какво је стање ствари код других по том питању. --Жељко Тодоровић (разговор) 15:11, 16. август 2011. (CEST) с. р.

библ трол

Madu, umesto da odgovoriš na pitanje ti se braniš obaveštenjem da neko troluje. A kako samo razmeštaš komentare, to bi bilo za poseban slučaj o tvojem nedostatku manira. Daklem, propovedaš nešto što nije baš najjasnije na čemu je u stvari zasnovano, a kada ti se ukaže na nekonzistentnosti ti takve komentare skrajnjuješ u ćošak i samim problemom nećeš da se pozabaviš. To zvuči kao da samo propovedaš, eto tek da bi držala svoju sopstvenu vakelu. Počinješ da ličiš na osobe koje to ovde vole da rade. Oni tvoji komentari o nečijoj sramoti, to bolje da i ne ponavljam kako ih vešto izbegavaš. Ccc, Madu. Kažeš imati dobre tekstove na svim jezicima - jel' i na srpskohrvatskom? S jedne strane tvrdiš da je to jedan jezik, a vamo govoriš kako treba imati tekstove na svim jezicima. Koji su to jezici, Madu? Je li su jezici ili je jezik, dogovori se već jednom. -- Слободан KovačevićбиблброKS 14:05, 16. август 2011. (CEST)

Šta ti bre oćeš? Ja tebe ništa ne razumem. --Јагода испеци па реци 14:10, 16. август 2011. (CEST)

A stigli smo do bre. Mašala. Da odgovoriš na barem jedno pitanje - to hoću. -- Слободан KovačevićбиблброKS 14:19, 16. август 2011. (CEST)

Koje pitanje? Ako se radi o tome da li je jedan ili više jezika — pročitaj OPET i to PAŽLJIVO sve šta sam napisala. Nemam vremena da ponavljam jedno te isto. A ni ti nisi mnogo čekao da opet troluješ svojhim besmislenim pitanjima i još besmislenijim komentarima. Mašala, i ja kažem. --Јагода испеци па реци 14:24, 16. август 2011. (CEST)

Без вике, молићу лепо. Ако си се изнервирала, то није разлог да остали трпе. Немаш времена да понављаш, а имаш времена да држиш придике. Ццц, Маду. -- Слободан KovačevićбиблброKS 14:29, 16. август 2011. (CEST)

Ја се изнервирала? Свашта. Ја сам 'ладна ко шприцер, драги мој Библ. Не вичем, него ти наглашавам на које радње треба да се сконцентришеш. А своје време трошим како ЈА хоћу, а не како ТИ мислиш да треба. Написано ти је, нема потребе да опет исто пишем. Дакле, читај. Опет. И опет, и све тако док не скапираш шта сам рекла. --Јагода испеци па реци 15:40, 16. август 2011. (CEST)

Имам упозорење од Јована Вуковића да ћу бити блокиран, па ћу покушати да "ходам по јајима". Дакле, хтедох кас'ти како би вероватно било интересантно сазнати како то да се овде тврди нешто одакле би се могло закључити да ја не разабирем шта је речено и како бих ја требало на нешто да се сконцентришем. И то, како ја схватам, "повишеним тоном". Верујем да би то било интересантно сазнати стога што та тврдња долази од особе која тврди да мене ништа не разуме, док ја с друге стране не видим да сам игде на овој страни навео да ја нисам разумео нечије речи. Додуше, можда се изразила жеља да се разуме мене, а не моје речи, али како ово, верујем, није место да се услишавају нечије жеље, тако нећу ни ја учествовати у таквом некаквом подухвату. Поздрав, -- Слободан KovačevićбиблброKS 20:58, 16. август 2011. (CEST)

Јел' та реч "успоредба" из српског језика? Мишљења сам да је очито кај се мислило с метафором игралиште, али овај термин "успоредба" можда збуни неког од нашег читатељства. Молим ради разумевања расправе од стране осталог пучанства да се образложи подретло ове речи и њено значење у овом контексту. Срдачан поздрав, -- Слободан KovačevićбиблброKS 15:28, 16. август 2011. (CEST)

Bibl opet troluje

Mislim da bi bilo interesantno saznati na osnovu čega se zaključuje da je svaki narod dobio svoj projekat da rukovodi njime? Verujem da niti su ga dobili kao narod, niti su ga dobili svi. Jugosloveni možda jesu, no čini mi se da Crnogorci ne. -- Слободан KovačevićбиблброKS 10:59, 16. август 2011. (CEST)-- Слободан KovačevićбиблброKS 10:59, 16. август 2011. (CEST)

Нису узели ИСО 639 код. --Pepsi Lite (разговор) 11:03, 16. август 2011. (CEST)

Jel' to može negde da se nabavi? Hoću ja jedan - plaćam dobro. -- Слободан KovačevićбиблброKS 11:20, 16. август 2011. (CEST)

Да, можеш. Погледај како је Клингонски језик добио свој код, па уради нешто слично. Незнам колико ће те коштати. --Pepsi Lite (разговор) 11:45, 16. август 2011. (CEST)

Jel' se kod dobija ili se uzima? Verovatno od toga zavisi cena. -- Слободан KovačevićбиблброKS 12:36, 16. август 2011. (CEST)

Незнам. Иди ти сам истражуј одговор на то питање, уместо овде да досађујеш. --Pepsi Lite (разговор) 13:15, 16. август 2011. (CEST)

Pa ako ti je dosadno, što se onda javljaš? Ti čini se kao da si već istraživao. Podeli onda svoje iskustvo. Voleli bismo da čujemo šta to imaš novo i nama nepoznato da kažeš. -- Слободан KovačevićбиблброKS 14:09, 16. август 2011. (CEST)

Господине Ковачевићу, престани да понављаш једно те исто питање! --Pepsi Lite (разговор) 14:47, 16. август 2011. (CEST)

Господине Радивојевићу, јел' вас нешто боли? -- Слободан KovačevićбиблброKS 15:18, 16. август 2011. (CEST)

Ko je to ovde omalavažavao odluke drugih? Sunce da jim ga spalimo. A to da će se pojaviti sve veće lingvističke razlike - gde ima da se pročita o tome? Mora biti da je poprlično interesantno štivo. Nego od koga se to dobija jezik - jel' se dobija i neka priznanica uz to? I kako to svako je dobio - a Crnogorci? -- Слободан KovačevićбиблброKS 12:50, 16. август 2011. (CEST)

Категорија Чишћење

Могу да обавестим заједницу да је Категорија Чишћење после ко зна ког времена поново празна. Од сада ћу ја да надгледам убацивање чланака и да, када се појави неки чланак, приступим његовом чишћењу. Молим, овом приликом, све које лепе налепницу чишћење да објасне на који део чланка се то тачно односи и шта подразумева чишћење. Уколико то није јасно захтеваћу од дотичног корисника да то учини. Иначе, ја ћу да наставим рад на чишћењу других категодија попут Сређивање и Прерађивање. --Алекс (разговор) 11:30, 16. август 2011. (CEST)

Svaka čast. Slažem se da se stavi šta ne valja kad se stavljaju nalepnice čišćenja i sređivanja. Ukoliko to nije navedeno, mislim da bi čak trebalo samo jednostavno ukloniti nalepnicu. Glupo je da sad ti juriš okolo one koji je lepe a ne znaju zašto je lepe. Kad im se nalepnica ukloninekoliko puta, valjda će se naučiti pameti, pa će sledeći put pre lepljenja napisati zašto je lepe. --Јагода испеци па реци 11:40, 16. август 2011. (CEST)

Свака част и од мене :). Да делим неке споменице, од мене би добио једну :) --Јован Вуковић (р) 13:57, 16. август 2011. (CEST)

Потписани - Подршка за постављање чланка на Википедију

После неколико скидања мог чланка са главног именског простора под изговором да је то већ раније брисано и да не прелази, како они кажу, праг значаја (иако то није тачно) - молим све заинтересоване да се укључе и пруже ми подршку. Наиме, ради се о чланку о филмском серијалу Потписани који спада у једне од запаженијих независних и алтернативних филмских пројеката код нас. Једном се десило да је нечији чланак чија је такође тематика био овај серијал, био обрисан и то константно служи као изговор за скидање, у неколико наврата, мог чланка иако је реч о сасвим другом чланку, са другим (вероватно релевантнијим) подацима и референцама. Но, међутим, подударност је ипак приметна и то је разлог због којег већ дуже имам проблем. Ја ћу покушати да вам изнесем аргументе које говоре у прилог релевантности овог серијала и то колико је он значајан или није, те зато молим све чланове који се баве или имају било какве везе са било којом уметношћу, а посебно филмском - нарочито оне који прате или бар знају шта је то алтернативна, независна кинематографија - да се укључе у расправу и пруже ми подршку. Истовремено молим оне чланове којима је информатика и пука званична статистика једино мерило вредности, да се суздрже и не учествују у расправи и, евентуалном, гласању. То исто важи и за оне који не разликују ауторски филм, алтернативну кинематографију или офф-филм од све масовније појаве да данас свако са мобилним телефоном снима свакојаке глупости и исте качи на YouTube. Дакле овако, филмски серијал Потписани аутора Марка Ковача, представља, у основи, андерграунд пародију на нашу култну серију - Отписани. Серијал има 3 филма (епизоде) у тајању од по неких 50ак минута али је у најави (или бар у плану) снимање наставака. Постоји и други серијал под називом Подбрадак потписаних (Повратак отписаних) који исти аутори, колико сам упознат, тренутно снимају у сарадњи са телевизијом Метрополис, док је прва епизода тог серијала већ снимљена и емитована у неколико наврата. Ево, неколико чињеница које говоре о релевантности читавог овог пројекта:

1. - серијал је у перидоу од 2009. до данас емитован 3 пута на јавним телевизијским мрежама
2. - серијал је емитован на 2 различите телевизијске станице (ТВ Арт и ТВ Метрополис)
3. - серијал је имао и свој јавни биоскопски живот у Дому културе Студентски град у Београду
4. - серијал је учествовао на неколико фестивала независног филма (Но буџет фестивал, Ревија у српском Холивуду...)
5. - серијал је освојио награду Шумски патуљак за пародију традиционалног ТВ израза на недавно завршеној првој Ревији независних офф-филмова Србије у српском Холивуду, на Руднику
6. - серијал (прву епизоду) је на YouTube-у погледало више од 5000 људи
7. - званични сајт серијала је за 4 године прегледан око 4000 пута

референце за све ово, које сма ја сакупио, се налазе на Корисник:Drozim/Потписани што је уједно и чланак за који тражим подршку да се врати на главни именски простор а да је ауторски независни филм већ заступљен на овој енциклопедији и да то није ништа чудно нити ново, доказ су следећи чланци:

1. Џет сет (филм)
2. Радомир Белаћевић
3. Dragoljub Aleksić

По мом скромном мишљењу, овај серијал, филм или пројекат (како год) заслужује да има свој чланак на Википедији. Какво је ваше мишљење?--Drozim (разговор) 17:25, 17. август 2011. (CEST)

Ја сам један од ретких који је својевремено гласао да остане. Ако се заједница ипак сложи за враћање, немам ништа против. Пера Којот ^{Шта је, бре???} 10:19, 18. август 2011. (CEST)

Ja sam takodje ranije negde vec podrzao ovaj clanak i bio spreman i da pomognem u njegovoj doradi ali je on ubrzo maknut...moje misljenje se nije promenilo od tad, tako da sam za vracanje clanka...--Gospodnetic (разговор) 12:35, 18. август 2011. (CEST)

Вратити потписане

И ја сам за враћање. Не видим проблем у релевантности. Има и много мање релевантних и квалитетних серија и филмова који су на викију. --Dilic (разговор) 11:09, 18. август 2011. (CEST)

И ја се апсолутно слажем са претходницима...заиста не видим препреку да филм (био он алтернативан или не) који је пеиказиван толико пута на ТВ-у и који је све то постигао (ако је постигао, а постоје ваљда референце) не буде заступљен и овде??? моја апсолутна подршка враћању чланка!--Rema9 (разговор) 11:58, 18. август 2011. (CEST) (lutak korisnika Drozim)

Мислим да је на граници значаја, али да прелази неки основни праг значаја. Тако да га треба вратити --Јован Вуковић (р) 12:14, 18. август 2011. (CEST)

Овај чланак има и моју пуну подршку за враћање. Уосталом ако можемо имати чланке о рецимо неким безначајним спортистима или певачима, разноразним селима итд итд зашто не би имали и овакве чланке. Уосталом ово је део културног живота и место му је на енциклопедији, свиђао се његов садржај некоме или не.--Никола (разговор) 16:20, 18. август 2011. (CEST)

Treba ga vratiti. Emitovan je na raznim televizijama, ne vidim nikakav razlog da se obriše. --Јагода испеци па реци 16:21, 18. август 2011. (CEST)

против članak je bio najobičnije samopromotivno smeće, a to što je prikazivan na Artu i Metropolisu govori i o ovim televizijama koliko o samom „serijalu“ --В. Бургић (реци...) 18:42, 18. август 2011. (CEST)

Ако постоји нешто што је допринијело релевантности између последњег брисања и данашњег дана, онда написати чланак са тим новим информацијама и одмах га ставити на гласање и шта буде. Ако не постоји онда не треба враћати чланак у ГИП.--В и к и в и н дбла бла 18:57, 18. август 2011. (CEST)

Два пута (1 и 2) сам образлагао зашто је чланак о овом кућном видеу за брзо брисање.Као што сам иницијално рек`о на страници за разговор о самом чланку,тако и на оној о његовом идејном аутору,режисеру,главном глумцу,сценаристи,монтажеру итд итр исл,из чланка се не види шта овај кућни видео издваја од осталих,које данас,захваљујући (муњевитом) напредовању технологије,може да снима свако.По мени је ово,очигледно,за брзо брисање. Црни Бомбардер!!! (†) 03:09, 19. август 2011. (CEST)

Колико ја видим, огромна већина је за враћање чланка односно, тачније речено, за постављање чланка о Потписанима на Википедију (а не враћање тог неког првобитног чланка који је давно обрисан и због кога и имам проблема а који је можда био самопромотиван, мада и да јесте, не знам шта је ту спорно уколико су референце тачне биле...али то није ни битно) и хвала вам на томе...што се тиче коментара Црног Бомбардера!!! који је једини негативан, очигледно да није пажљиво прочитао моје уводно образложење у коме сам замолио чланове који не разликују појам алтернативни или ауторски филм од све присутније појаве да данас свако може да сними било шта мобилним телефоном и окачи то исто на YouTube, да се суздрже од учешћа у овој расправи. Замолио бих администраторе или ко је већ надлежан за то, да поступи сходно резултатима ове расправе или, евентуално, враћање чланка Корисник:Drozim/Потписани стави на гласање.--Drozim (разговор) 10:30, 19. август 2011. (CEST)

Можеш га и ти вратити. Међутим ако неко мисли да је за брисање, може га поново предложити, па тамо ће се видети да ли је заједница заиста за опстанак или не --Јован Вуковић (р) 11:39, 19. август 2011. (CEST)

Kao što sam rekao i Drozimu, mislim da je bolje sačekati još dan-dva. mickit 11:44, 19. август 2011. (CEST)

Ок, сачекајмо онда да прође викенд да се укључи још интересената у дискусију ако их има, па ћемо у понедељак делати...--Drozim (разговор) 15:20, 19. август 2011. (CEST)

---

Pre nekoliko dana sam posavetovao Drozima da pokrene raspravu na Trgu da vidimo da li postoji konsenzus za vraćanje ovog članka u GIP, jer smo nekoliko puta imali situaciju da se članak o seriji započne i da se potom izglasa njegovo brisanje. Meni lično je svejedno (nisam učestvovao ni na glasanjima, niti u ovoj raspravi), ali sam hteo da izbegnemo još nepotrebnih glasanja i da vraćanje tog članka bude konsenzus učesnika ove diskusije. Na žalost, nisam siguran da je taj konsenzus postignut u ovom trenutku. Kao što se vidi iz izveštaja čekjuzera, Drozim je koristio (zloupotrebio) više naloga kako bi dobio što veću podršku za vraćanje članka. Lutak je blokiranan na neodređeno, a osnovni nalog na sedam dana. Zbog svega toga, precrtao sam određene komentare i predlažem da rasprava traje još neko vreme da bismo videli kakav je zaista stav zajednice o vraćanju pomenutog članka. mickit 18:42, 20. август 2011. (CEST)

Изјашњавање о новој масовној акцији

Замолио бих уреднике да се изјасне о покренутој новој масовној акцији. Наиме, Јагода иде и обиљежава чланке са шаблоном без извора (што није спорно), али је спорно што се масовни број чланака предлаже за брисање. Ради о се предложеном брисању по истом шаблону, тако да би се о томе заједница требала уопштено изјаснити. Појединачно предлагање које затрапава друге уреднике је масовна акција, а она се не изводи без консензуса. --Жељко Тодоровић (разговор) 02:00, 19. август 2011. (CEST) с. р.

Да је узела један минут да напише једну реченицу, Википедија би била боља, за ту једну реченицу. Најлакше је брисати. -- Bojan  Razgovor  02:05, 19. август 2011. (CEST)

Ја мислим да је у праву и подржаван њену акцију.--Miut (разговор) 02:09, 19. август 2011. (CEST)

Ово би се могло карикирати овако: шта с’ дереш на жену, пусти је да усисава за нама онај џумбус...--Епаминонда (разговор) 02:16, 19. август 2011. (CEST)

Ја не спорим да свако има право предлагати овакве чланке за брисање, али што је превише, превише је. На први поглед уочљиво је да је ријеч о масовној акцији, те стога томе треба приступити на други начин (као што је и раније било рађено). --Жељко Тодоровић (разговор) 02:22, 19. август 2011. (CEST) с. р.

Ma kakva masovna akcija. Samo imam malo vremena, pa rekoh, da učinim nešto korisno... --Јагода испеци па реци 02:33, 19. август 2011. (CEST)

Za napredak ove vikipedije bi doslo vise korisnika kao sto su CrniBombarder, Wlodwimerz, Ant83, Ivan23, NikolaPMF, Walker, Marko235, Drazetad, Bolen, Metodicar, Dcirovic, ClaudisGoticus, Lampica, Sima90, Serbianboy, Wikiwind, Sanja, XZ, Alexmilt, Sahara, Zvezdica... Ljudi koji rade. -- Bojan  Razgovor  02:26, 19. август 2011. (CEST)

Neko mora da radi i prljave poslove... Ja ne vidim šta to ja radim loše: obeležavam članke koji nemaju ni literaturu ni reference, a one koji ne zadovoljavaju minimum kriterijuma za klicu (3 rečenice), stavljam na glasanje za brisanje. Da li mi neko može objasniti šta je u tome loše, ili nije po pravilima vikipedije? Bokice, tebi svaka čast, ali ja tuđe đubre ne mogu da čistim. Ono što me zanima, to i napišem, a ono što me ne zanima, jednostavno obeležim šablonom, prema pravilima koje smo sami izglasali. --Јагода испеци па реци 02:30, 19. август 2011. (CEST)

Dobro Bojane, gde sam ti ja u ovom nabrajanje?!? :PPP Šala. Well, draga mi koleginica, radila je nešto što nije zabranjeno. Ako joj se lepi - može da lepi. Što se tiče glasanja, i on ide svojim tokom. Ona je predložila (obrazložila i glasala) a ostali se izjašnjavaju. Očigledno je koliko njih podržava brisanje/ostavljanje. Lično smatram da bi projektu više pomogla da je pronašla neku referencu ili napisala još jednu prostu rečenicu (ne bi utrošila više vremena nego za učinjenu akciju), ali to joj nije obaveza. MikyM|Write me 02:36, 19. август 2011. (CEST)

Ti si admin. Podrzumeva se da si vredan. -- Bojan  Razgovor  06:11, 19. август 2011. (CEST)

MikyM|Write me 08:09, 19. август 2011. (CEST)

Против сам ових поменутих масовних акција, пошто се чланци не унапређују на било какав начин. Не знам да ли ће бити од користи за пројекат да 10.000 чланака буде ручно означено са шаблоном (без извора). А не знам ни каква је користи од тога што се чланци о насељеним мјестима са мање од четири референце означавају са шаблоном (без извора). Не видим смисао. --БаШ-ЧелиК (разговор) 02:50, 19. август 2011. (CEST)

Niti je ovo masovna akcija (kakva crna masovna akcija, pa idem peške, ja jedna!), niti je mene briga da li si ti protiv ili nisi, BČ. Ne radim ništa što nije dozvoljeno, a korist je očigledna: čitalac se upozorava da podaci možda i nisu tačni, s obziorm da je poreklo podataka u članku nepoznato. Tebi možda nema smisla, ali za slučajnog čitaoca je to velika pomoć i orijentacija. Miki, u pravu si, nemam nikakvu obavezu da bilo šta radim, ali bih podsetila da ja nisam od juče ovde, i da sam i te kako pisala i doprinosila i na druge načine. Čudno je to što ne baš niko od vas koji ste se ovde javili nije tad javio da me potapše po ramenu i da mi kaže, e, super što to radiš, ali ste zato prvi tu kad radmi nešto što je neophodno uraditi a što se eto vama, ne dopada. E, baš me briga šta mislite, po meni jedino je bitno da posetilad dobije pravu informaciju, a ako neki članak nema literturu ili reference, znači da ono što tu piše nije možda istina. I to čitalac mora da zna. Toliko od mene. --Јагода испеци па реци 02:56, 19. август 2011. (CEST)

Jagodičak, pa izvini što te nisam tapkao ... Ae, brzo daj rame. Ne boj se, necu jako ... tapkati :) Mislim faliso sam te, ali izgleda da se to ne računa :) Dobro de, sad to. Nego mislim da ne treba nikom sputavati pravo da kaže šta misli. Kao što već rekoh, ne mislim da radiš ništa što ne smeš. Da li je to korisno ili ne, ali i opravdano - sama zaključi. Ipak nisi ti tu od juče (kao što i sama kažeš). Ali ni od preključe. Hm, neprovereno sam ubeđen da si ti tu još iz vremena "mame i tate" , a to mu ga dođe kao neka sr.wp pra istorija (auuu al ga preterah sade) ili kameno doba.. (malo komedije u ove sate nije na odmet)MikyM|Write me 04:32, 19. август 2011. (CEST)

Ne treba meni nikakvo tapkanje, samo me pustite na miru. Korisno jeste i već sam objasnila zašto: čitalac treba da zna da ono što stoji u članku nije provereno i da je nepoznatog porekla. Vikipedija je danas svakosdnevna alatka u procesu učenja, pa i Filip je onomad govorio o opasnostima iste. Lepljenjem nalepnice ta opasnost se malo ublažava, tj. ako neko već želi da koristi podatke iz nereferenciranog članka, onda to radi na sopstvenu odgovornost, jer ga je Vikipedija putem nalenpnice opomenula u nesigutnost i neproverenost onog što tu piše. --Јагода испеци па реци 09:34, 19. август 2011. (CEST)

Кад већ не треба, нема потребе за констатацијом да неко није урадио нешто што нетреба. Википедија од памтивека има одрицање одговорноси, тако да са шаблоном или без њега, јасно је веродостојност информација и начином коришћења. Свако на сопствену одговорност користи информације и дате референце. Не видим какву опасност носи чланак у којем пише да је одређено место, насеље у тој и тој држави, позиционирано на мапи, са интервини везама а негде и са званичним сајтом., те је предложен за брисање. Овде је топик (колико сам схватио) предлог за брисање а не маркирање шаблоном о могућој нетачности. Баш ме интересује како би реаговала ен.вп (са које и потиче смерница на коју се позива) када би тамо ишла и радила исто, или глобална заједница на Мети. Оно што је теби корисно, некоме није и оно што је некоме некорисно теби можда јесте. У сваком случају драго ми је што си чланке предложила за брисање јер сматрам да је то добарначин да заједница искаже свој став о томе. MikyM|Write me 09:57, 19. август 2011. (CEST)

Хајде,за промену,да урадимо нешто конкретно из целе ове приче.Што једноставно не би сели,дали конкретне предлоге око неких ствари и покренули причу са мртве тачке. Типа:

1. минимум података за чланак о појединачном албуму
2. минимум података за чланак о насељеном месту (у зависности од броја становника)
3. употреба шаблона {{без извора}}

да ли се користи за чланке који немају ни литературу,ни референце у тексту

да ли се користи за чланке који немају референце у тексту,али имају наведену литературу

да ли се ставља на све чланке који не испуњавају договорени услов за његово постављање или само на оне где се уочава конкретан проблем (уколико да,ондак пустити бота да то окачи свим чланцима,а ако не,онда би било потребно да се он додатно појасни у опису измене или на страници за разговор)

Албуми су вечити проблем,ово са насељима је,релативно,нова ствар,док проблем са употребом овог шаблона и (понекад) опречним тумачењима његове употребе,постоји већ годину,две сигурно. Црни Бомбардер!!! (†) 02:59, 19. август 2011. (CEST)

ВП:ЧЗБ служи за да се утврди да ли су неки чланци значајни, не кратки, не ПОВ. Свако место је релеватно.

да, али пожељније је користити {{fact}} уз коментар и поштовање Википедија:Када тражити извор + шаблон показује време кад је стављен

да, али пожељније је користити {{fact}} уз коментар и поштовање Википедија:Када тражити извор + шаблон показује време кад је стављен

не бих -- Bojan  Razgovor  06:23, 19. август 2011. (CEST)

---

Ja stavljam nalepnicu na one članke koji nemaju niti jedan izvor niti literaturu,ili pak na one koji imaju teksta ali imaju npr. samo jednu, dve reference, što svakako nije dovoljno, s obzirom da su onda referencirane samo dve rečenice u tekstu od npr. tri, četiri odeljka, dakle, ostatak teksta ostaje sa podacima nepoznatog porekla. Tu predlažem da se umesto referenci koristi odeljak Literatura, jer reference podupiru samo rečenicu na kojoj stoje, a odeljak Literatura podupire ceo članak, što je sasvim ok ako je članak kratak ili je klica. Nema tu šta da se dogovaramo, sve je već dogovoreno i ja radim prema pravilima: Википедија:Клица kaže da je minimum za klicu tri rečenice, što ni jedan preldoženi čklanak za brisanje nema. Википедија:Референцирање за почетнике: „чланци са непоткрепљеним материјалом могу бити обрисани, тако да је, ако се нешто додаје у чланак, веома препоручљиво да се укључе референце, да би се знало одакле податак потиче.“ Dakle, svi članci koji nemaju literaturu ili reference, prema pravilima čak mogu biti i obrisani, jer se ne zna odakle podaci potiču. Dakle, ništa ovde nije neodređeno, sve piše lepo u pravilima. Ja ne radim ništa loše. --Јагода испеци па реци 03:09, 19. август 2011. (CEST)

Колико сам ја примјетио, нико до сада није употребљавао шаблон (без извора) ако у чланку постоји бар један извор, али видим да се сада овај шаблон (без извора) додаје и у чланке са више референци, па не видим смисао ни шаблона ни акције. --БаШ-ЧелиК (разговор) 03:02, 19. август 2011. (CEST)

Opet lažeš. --Јагода испеци па реци 03:09, 19. август 2011. (CEST)

Подносим доказ у коме се види да је кратак чланак са три референце означен са шаблоном (без извора): http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%90%D0%B1%D0%BE%D0%B2%D1%98%D0%B0%D0%BD&diff=4649609&oldid=4649608 --БаШ-ЧелиК (разговор) 03:17, 19. август 2011. (CEST)

Tri reference nisu dovoljne za toliki tekst. Bolje je staviti odeljak Literatura, koja bi onda pokrivala ceo članak. --Јагода испеци па реци 03:31, 19. август 2011. (CEST)

Tri reference nisu dovoljne za toliki tekst. [4] Мени звучи неразумно да било ко условљава број референци за било који чланак који има референце и да га још означава са шаблоном (без извора).--БаШ-ЧелиК (разговор) 06:39, 19. август 2011. (CEST)

Kao što rekoh, baš me briga šta ti misliš ili smatraš. --Јагода испеци па реци 09:35, 19. август 2011. (CEST)

Акција брисања клица је контрапродуктивна. Не даје никакав резултат, а свака клица која сутра има потенцијал да буде чланак треба да се остави. Ово са изворима код чланака је нешто што може и не може. То све може бот да уради а листа постоји: Корисник:FelixBot/безив. Мислим да постоје акције које су значајније. Примера ради да се очисте категорије за чишћење и сређивање, не мали број чланака има проблема са преводима. То је оно што подиже квалитет, јер када би очистили те листе, после тога би сређивање нових чланака ишло много брже. Када се појави нови чланак са налепницом за сређивање ја то не могу да приметим... Постоје листе на којима има хиљаде чланака који су нама потребни, нпр: Корисник:FelixBot/фаленам или Корисник:FelixBot/тражене итд итд... --Алекс (разговор) 03:18, 19. август 2011. (CEST)

Preoblem je u tome što predloženi članci nisu čak ni klice. --Јагода испеци па реци 03:30, 19. август 2011. (CEST)

Верујем да се сви слажемо да литература или референце морају да постоје у тексту, јер му то даје кредибилитет и он постаје проверљив, што је есенцијално за Њикипедију. Ја не волим налепнице да стављам у текст, пре свега због читљивости, јер ми Њикипедију не пишемо због себе већ због људи које углавном не занимају наше техничке ствари, већ информације. (Видим да је челични, који је иначе волео да лепи налепнице типа „овај чланак нема категорију“, сада потпуно другачије мисли и драго ми је због тога.) Ова налепница је ипак нешто друго, јер трагачима за информацијама скреће пажњу да оне нису поуздане пошто нема извора на које се позивају. Мислим да је Црни конкретизовао проблем. Наиме, на Њикипедији огроман број чланака није покривен литературом, те не бих претеривао и гледао дужину чланка и број референци, зато што је то мањи проблем. Треба најпре решити већи; тамо где их уопште нема. Тим пре што дужина чланка и број референци нису увек у корелацији; огроман чланак може да се напише уз помоћ једне једине књиге, а и три реченице могу да се саставе из пет различитих извора. Ту нема правила и самим тим, бројање ми нема ама баш никаквог смисла.--Методичар зговор²а 10:26, 19. август 2011. (CEST)

(Видим да је челични, који је иначе волео да лепи налепнице типа „овај чланак нема категорију“, сада потпуно другачије мисли и драго ми је због тога.) Методичар Нисам ја промијенио мишљење и не мислим потпуно другачије него раније. И данас додајем шаблон (некат) како бих новим корисницима скренуо пажњу да додају категорије, што се види овде: [5]. Оставим пола сата да сами додају катеогорије, па ако је урађено, онда скинем шаблон, или сам додам категорије па уклоним шаблон. Ево види се овде: [6]. --БаШ-ЧелиК (разговор) 10:39, 19. август 2011. (CEST)

Има ли шанси да се сав тај џумбус поспреми ботом? Пера Којот ^{Шта је, бре???} 11:53, 19. август 2011. (CEST)

Колико се ја сећам, постоји неко глобално правило за све те клице. То је отприлике да ако чланак има података за 3 просте реченице, довољан је за клицу. Значи за клицу је довољно и нешто овако:

„Мргхр је град у Зимбабвеу. Према попису из 2003. године има 7.846 становника. Налази се на 52°26′10″ СГШ 7°04′14″ ИГД.“

Е сада питање које се овде поставља да ли кутијица која стоји са стране може бити замена за реченицу. Ја мислим да је то апсолутно прихватљиво. Тамо стоји много више него у ове 3 реченице, и чланак Мргхр је град у Зимбабвеу са кутијицом (у којој стоји бр. становника, површина, кординате, положај на мапи државе, поштански код и сл) је потпуно довољан за клицу. Многе папирне енциклопедије имају чланке о градовима који нису већи од 3-4 реченице. Да ли ћемо сада терати мак на конац, па из кутијица копирати исте податке и убацивати их у облику реченице то већ зависи од нас самих, али ја мислим да нема потребе за тим. Колико се сећам, још док сам ја био нов корисник се водила нека дискусија о томе шта је минимум за клицу, и мислим да се тада нису наводиле 3 реченице, већ 3 податка, што је можда и боља формулација, пошто укључује и кутијице. Ето толико од мене. А као што видим већина корисника се на ВП:ЧЗБ изјашњава да они чланци јесу за опстанак, тако да изгледа да се сви слажу да и кутијица може бити добра замена за текст. --Јован Вуковић (р) 12:03, 19. август 2011. (CEST)

А да заборавио сам да напишем нешто и о шаблону без извора. Слажем се да је потребно референцирати све чланке. Али ја бих подсетио на то да у чланке убацујемо литературу и референце задњих пар година. Пре тога је било и више него довољно ставити спољашње везе или само превести чланак са друге вики. А више пажње се обраћа на литературу и референце можда само задње 2-3 године. Ја мислим да имамо макар 50.000 чланака без извора. И наравно да се то треба решавати. Само мислим да је много боље направити неки тим који би се бавио тиме. Оставимо рок од нпр. годину дана (можда је то и прекратко), па после на све чланке који немају литературу и референце ботом лепити налепницу. --Јован Вуковић (р) 12:09, 19. август 2011. (CEST)

Смерница је прихваћена консензусом , ато ваљда значи изгласана, погледајте Википедија:Клица и још пише да треба имати 3 реченице да би било клица. Значи изгласано да треба тако.--Miut (разговор) 12:12, 19. август 2011. (CEST)

На ен википедији постоје десетине хиљада чланака о насељеним мјестима са једном реченицом, без референци, и са празном кутијицом без географских координата. Никоме не сметају и само могу да се прошире. То и јесте циљ википедије, да неко покрене чланак, да неко други види и да га прошири, па онда дође још неко и убаци још нешто итд. Иза једног чланка о насељеном мјесту стоји крвав рад, јер се посебно раде категорије општина, траже географске координате, рјешавају вишезначне (што је чест случај са насељеним мјестима), па међувики везе и још тога. Да не говорим још о транскрипцији назива на српски када се ради о страним насељеним мјестима. И све то треба неко да уради, да би на крају чланак био предложен за брисање, што заиста нема никаквог смисла. --БаШ-ЧелиК (разговор) 12:20, 19. август 2011. (CEST)

Миут, ниси у праву. Википедија:Клица је смерница, а не правило и не морамо да га се придржавамо. То је преведено са енглеске Њикипедије без сувише буке, консензуса или гласања. Пошто ја некако волим да ми еволуирамо, мислим да би требало текст мало прилагодити новијим стандардима (текст датира из 2005. када се на Њики штотшта другачије радило). Зато се слажем са Јованом да се вреднују информације, а не реченице. Тим пре што је у поменутом тексту клица дефинисана веома широко: „Такав чланак обично има 3 до 10 кратких реченица, али то није правило — зависи од „ширине“ теме.“ Шта то значи? Има три, пет, десет реченица па је клица, а и то зависи од ширине, а и све је то „обично“. Што значи да се дозвољава и могућност „необичног“, да клица има две или двадесет реченица.--Методичар зговор²а 12:54, 19. август 2011. (CEST)

Како не мора да се спроводи, ако пише да је прихваћено консензусом. Што се тиче дужине и то је јасно написано, иако ти мало лоше интерпретираш. Пише: Ткав чланак обично има 3 до 10 кратких реченица, али и дужи чланак може бити клица, ако је тема довољно сложена. То значи да не може бити клица са две реченице. --Miut (разговор) 13:11, 19. август 2011. (CEST)

Хм. Знаш како се каже; и на тараби пише свашта... :) Лепо је то што пише, али бих волео да видим линк, а овде га нема, на пр. Тумачим онако како је написано. Ако кажеш, зидари су обично мушкарци, нећеш погрешити ако претпоставиш да у тој делатности ради и понека жена. Ако кажеш, обично од три до десет реченица, претпостављам да може да буде и изузетака. Ако кажеш, најмање три реченице, био си довољно конкретан.--Методичар зговор²а 13:30, 19. август 2011. (CEST)

---

Evo i ja napravih dva članka o gradovima u Albaniji: Cerik i Bulčiza. Oba imaju po dve rečenice i infobox sa ponekim podatkom pored sgš i igd. Možda su dovoljni za klicu, možda nisu. U svakom slučaju nadam se da njihovo prihvatanje ili odbacivanje pomogne u tome da se razjasni šta je tačno klica. Pozdrav, -- Слободан KovačevićбиблброKS 14:05, 19. август 2011. (CEST)

...guess who's back?--Епаминонда (разговор) 14:39, 19. август 2011. (CEST)

...may a guess be given? -- Слободан KovačevićбиблброKS 14:50, 19. август 2011. (CEST)

Колико текста је овде исписано. Да сте сви убацили по једну реченицу и једну везу у сваки спорни чланак проблем би одмах био много мањи. Пошто је радим највише на географским чланцима, да лиу ви уопште знато како је тешко доћи до података о неким насељима, географским објектима (и небитно чему) када се раде неке државе које су, па хајде рећи ћу за наше појмове егзотичне? јагода је навела мој чланак о једном јерменском граду Абовјан - ја сам у чланак ставио три референце, и службену страницу града - јел то мало за један кратак чланак да се његова валидност доведе у питање? Тим пре што постоји линк са службеном страницом града! Па мислим ако они лажу тамо онда је то већ питање за правосудне органе. А са масовним брисањем чланака се ништа не постиже. на крају крајева свако од нас је довољно писмен да може превести бар две реченице са неког сајта или неке друге википедије за сваки чланак.--Никола (разговор) 14:56, 19. август 2011. (CEST)

Имам једну молбу, а то је да се прекине са прекорима типа: „...да сте оволико писали, шта би чланака настало...“ Прво, та фраза се већ офуцала временом, друго, сви учесници у разговору су урадили огроман посао за Њикипедију олреди и треће, овакви разговори су потребни. На овај начин разјашњавамо шта је добро и у ком правцу треба ићи да би се проблеми отклонили. Није поента ни настављати рад у неразјашњеним околностима, па да се проблем гомила. Боље је стати и решити. Надам се да сам разјаснио. :)--Методичар зговор²а 15:09, 19. август 2011. (CEST)

Inače za ove članke o gradovima u Albaniji na mnogim ostalim vikipedijama nema mnogo više podataka nego u odgovarajućim člancima ovde. Na nekima čak i manje. To važi i za en.wp - ako se ona može uzeti kao neki pokazatelj. -- Слободан KovačevićбиблброKS 15:22, 19. август 2011. (CEST)

Цоми Мајсторовић

Да ли је ок да свако гала-вече има свој наслов? Кад човек отвори чланак, пукне садржај ко да је Марија Калас! Болен (р) 12:59, 19. август 2011. (CEST)

То зависи од аутора чланка, али ти свакако можеш да се не сложиш. Ипак, боље је да садржај продискутујеш на разговорстрани, а не на тргу, јер ако бисмо овде сви коментарисали поједине стране, затрпали бисмо простор. Иначе ми лично не смета где год да покрећеш тему.--Методичар зговор²а 13:03, 19. август 2011. (CEST)

Mene vise zabrinjava sto u tom clanku vecinu referenci cini YouTube... --Јагода испеци па реци 13:17, 19. август 2011. (CEST)

Па јбг, то је певаљка. Ту нема много да се бира. Или оћеш или нећеш. Знам то јер сам написао биографију једне од њих. И мада је 90% тога тачно (то лично знам, иако је то никакав доказ) морао сам да се позивам на жуту штампу... Болен (р) 13:32, 19. август 2011. (CEST)