Дукља — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Преусмерење на Dukljansko kraljevstvo |
|||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
#REDIRECT [[Dukljansko kraljevstvo]] |
|||
:''За чланак о римском граду код данашње Подгорице, погледајте чланак [[Доклеа]].'' |
|||
Средњовековна српска држава већим делом на простору данашње Црне Горе, али и Албаније. |
|||
== Дукља, држава (од [[1034]]. до [[1097]].) == |
|||
{{тачност}} |
|||
Након смрти [[Василије II Бугароубица|Василија II Бугароубице]] [[1025]]. године [[Византија]] се нашла у наглом опадању. Ово је покушао одмах да искористи и месни господар Дукље [[Стефан Војислав]], пореклом из [[Травунија|Травуније]] кога византијски писци називају [[Срби]]ном, a на неким мјестима Скитом, Трибалом (Скилица, Зонара) и Дукљанином (Кекавмен), што указује на непоузданост етничких атрибуција код [[Византијски хроничари|византијских хроничара]], као и о њиховој потреби да употребе име неког варварског народа из класичне епохе да би обавестили своје учене читаоце о територији коју насељавају савремени варвари. Подигао је побуну [[1034]]-[[1036|6]], али је ова брзо угушена а он заробљен и одведен у [[Цариград]]. Ускоро се ослободио заточеништва и вратио у Дукљу те се поново подигао већ [[1037]]/[[1038|8]]. Успео је да се одбрани од [[Теофил Еротик|Теофила Еротика]], намесника [[Драч]]а, а затим је нападао на остале [[Српске области на Балкану|српске области]] које су још увек признавале византијску власт. У зиму [[1039]]/[[1040|40]]. на Дукљанској обали насукао се један византијски брод са великим благом и злату које је [[1040]], Војислав одмах приграбио. Када је одбио Царев захтев да му га врати овај је 1040. на њега послао војску која је потучена негде у српским гудурама тако да јој се и заповедник једва спасао. |
|||
Дуго потискивано незадовољство због мењања натуралног система дажбина и злоупотреба византијских намесника испливало је на површину 1040. године када је у [[Београд]]у избила побуна вођена [[Петар Одељан|Петром Одељаном]] који је за себе тврдио да је унук [[Цар Самуило|Самуилов]], а син [[Гаврило Радомир|Гаврила Радомира]] (види:''[[Словенски устанак у Поморављу 1040-1041]]''). Устанак се брзо проширио на југ преко [[Ниш|Ниша]] и [[Скопље|Скопља]] у [[Македонија (регион)|Македонију]] а Одељан је извикан за цара. Тада је букнуо још један [[устанак]], овога пута у [[Драч]]у. Предводио га је извесни [[Тихомир (устаник)|Тихомир]] који га су следбеници такође ускоро изабрали за цара. Устаници су вероватно неко време наступали заједно а затим је Одељан ликвидирао такмаца. Међутим, тада се међу устаницима појавио још један, овога пута несумњиви Самуилов унук – [[Алусијан]], син [[Јован Владислав|Јована Владислава]], који је дошао да се придружи из [[Јерменија|Јерменије]] где је био [[византијски стратег]]. Као други унук он је постао Одељанов савладар. У неизбежном сукобу између двојице владара Алусијан је пред [[Солун]]ом ослепео Одељана ([[1041]]) и пребегао Византинцима у потпуности обезглавивши устанике који су убрзо потучени. |
|||
{{Историја Црне Горе}} |
|||
{{Историја Србије}} |
|||
Сада се [[Византија]] поново окренула [[Стефан Војислав|Војиславу]] пославши [[1042]]. на њега велику војску али предвођену човеком без већег војног искуства. Војска је имала успеха у низини заузимајући градове и пљачкајући али им је Војислав затварао један по један кланац за леђима. Када су се [[Византинци]] упутили натраг он их је напао стењем и стрелама у једној сутесци и уништио већи део војске. Сада је имао слободне руке да своју власт не само учврсти у Дукљи и Травунији већ да је прошири и на [[Захумље]] и да напада [[Рашка|Рашку]], где су тамошњи [[жупан]]и још увек признавали византијску врховну власт. |
|||
Војислава је пре [[1055]]. наследио син '''[[Краљ Михаило|Михаило]] (с. [[1055]] – с. [[1081]]).''' Овај је са Византијом ступио у боље односе те је од Цара добио и титулу [[протостапар]]а а [[1077]]. Михаило се спомиње као «краљ Словена». У његово време [[Нормани]] су заузели јужну [[Италија|Италију]] а [[Рим]] и [[Цариград]] су коначно раскинули. [[Срби]] су у црквеном погледу остали подељени онако како су били и [[1018]]. Залагао се и за црквено осамостаљење [[Дукља|Дукље]] тако што би [[Бар]] уздигао (тј. потврдио) за [[надбискупија|надбискупију]]. |
|||
Након [[Битка код Манцикерта|пораза код Манцикерта]] [[Македонија (област)|македонски]] [[Словени]], незадовољни фискалном политиком Византије, почели су да прпремају побуну. Ступили су у везу са Михаилом тражећи од њега помоћ и предлажући му да његов син [[Константин Бодин]] постане владар нове државе. Михаило је пристао те је послао сина и 300 ратника предвођених [[Војвода Петрило|војводом Петрилом]] у [[Призрен]] где су се скупиле вође устанка међу којима је најугледнији био [[Ђорђе Војтех]] из [[Скопље|Скопља]] (види:''[[Словенски устанак у Поморављу 1072.]]''). Ту је Бодин [[1072]]. проглашен за [[цар]]а под именом ''Петар III''. Намесник теме [[Бугарска|Бугарске]] је потучен па је заузето [[Скопље]] а након тога Бодин/Петар је кренуо на [[Ниш]] а Петрило је освојио [[Охрид]] и [[Девол]] и опсео [[Костур (место)|Костур]]. Но, Петрило је ту потучен па се околним путем једва вратио у Дукљу а Војтех је предао Скопље под условом да лично буде поштеђен. Упркос оваквом односу снага и већ поодмаклој [[Зима|зими]] Бодин се одлучио да заподене битку код места [[Пауни (место)|Пауни]] на [[Косово|Косову]] али је поражен. Затворен је чак у [[Антиохија|Антиохији]] али је Михаило потплатио неке [[Млечани|Млетачке]] трговце који су успели да га одатле извуку. |
|||
После овога нема неких одређених вести о Михаилу али како му је сусед на месту драчког стратега постао вешти војсковођа [[Нићифор Вријеније Старији|Нићифор Вријеније]] можемо претпоставити да га је овај у својим енергетичним походима натерао на ближу послушност. [[1081]]. Михаило је оженио сина ћерком виђеног норманског присталице из Барија Архирица. |
|||
У време Норманског напада на [[Драч]] [[1081]]. '''[[Краљ Бодин|Бодин]] (с. [[1081]] – с. [[1097]])''' је прво пратио царске чете наносећи [[Нормани]]ма мање ударце заједно са месним [[Албанци]]ма. Али када је дошло до одлучујуће битке под [[зидина]]ма града Драча Бодин је остао неутралан, а када је видео да је победа у рукама [[Нормани|Нормана]], покупио се и одлучио да искористи тешко стање Византије заузевши [[Босна|Босну]] и [[Рашка|Рашку]] (по [[Барски родослов|Барском родослову]]). |
|||
Искористивши сукоб између папа затражио је и добио [[1089]]. потврду барске (дукљанске) надбискупије на уштрб [[Дубровник]]а и [[Драч]]а. |
|||
Између [[1085]]. и [[1090]], у време док је драчки стратег био [[Јован Дука]] Бодин се поново сукобио са Византијом. Дука га је потукао и заробио, али се он већ [[1091]]. налазио поново на власти. У зиму [[1096]]/[[1097|7]]. крсташи под [[Рајмонд Тулуски|Рајмондом Тулуским]] пролазили су обалом [[Исток|источног]] [[Јадранско море|Јадран]]а а [[краљ Бодин]] их је пријатељски примио у [[Скадар|Скадру]], но ипак није могао да натера своје поданике да их не нападају. |
|||
==Види још== |
|||
* [[Дукљан]] или цар Дуклијан |
|||
* [[Дукљанско барска надбискупија]] |
|||
==Литература== |
|||
*Народна енциклопедија (1927 г), чланак написао [[Петар Шобајић]] |
|||
[[Категорија:Историја Црне Горе у средњем вијеку]] |
|||
[[Категорија:Балканске државе]] |
|||
[[Категорија:Српске области на Балкану]] |
|||
[[bg:Дукля]] |
|||
[[ca:Dioclea]] |
|||
[[en:Duklja]] |
|||
[[fr:Dioclée]] |
|||
[[hr:Duklja]] |
|||
[[it:Doclea]] |
|||
[[nl:Duklja]] |
|||
[[no:Duklja]] |
|||
[[pl:Duklja]] |
|||
[[pt:Dúclia]] |
|||
[[ru:Дукля]] |
|||
[[sv:Duklja]] |
|||
[[uk:Дукля (князівство)]] |
|||
Верзија на датум 28. мај 2011. у 10:19
Преусмерава на: