Сава Антић

Сава
Сава Антић
Лични подаци
Место рођења	Београд, Србија
Место смрти	Београд, Србија
Позиција	Нападач
Сениорска каријера
Године	Клуб	Наст.	(Гол)
1945-1948 1948-1950 1951-1963	Бродарац Београд ФК Црвена звезда ОФК Београд голови = - (-) 36 (224) 520 (184)
Репрезентативна каријера
1956	Југославија		5 (2)

Сава Антић (Београд1. март 1930. —- Београд 26. јула 1998.) је бивши југословенски репрезентативац у фудбалу. Играо је у нападу.

Играчку каријеру је почео 1945. у београдском Бродарцу да би 1948. прешао у Црвену звезду где је играо две године за коју је одиграо 36 утакмица и постигао 22 гола.

Од 1950. прелази у ОФК Београд у којем је играо 13 година и ту је завршио своју играчку каријеру. У време највеће славе БСК-а, Сава Антић је пуну деценију и по био не само идејни стратег и достојанствени капитен тима, већ и једна од највећих легенди у историји ОФК Београда.

Са ОФК Београдом освајао је три пута национални Куп (1953, 1955, и 1962) и два пута као капитен подизао прелазни пехар. Занимљиво је да је у сва три финала постизао и голове. У том периоду одиграо је 520 утакмица и постигао 184 гола на званичним утакмицама. Издвајао се као велики спортиста и џентлмен у копачкама, као капитен који је зрачио ауторитетом, непресушном енергијом и велкиом љубављу према свом клубу. Никада у дугој каријери није био искључен, а само два пута је и опоменут и то због приговора после судијских неправди.

Три године је играо за младу репрезентацију Југославије (1953-1956), постигавши седам голова на девет утакмица. Пуних девет година је био члан Б репрезентације Југославије за коју је играо десет пута и дао шест голова.

За најбољи тим Југославије одиграо је само пет утакмица и то у истој години, 1956. Постигао је и два гола. Учествовао је на Олимпијским играма у Мелбурну 1956. године на којима је Југославија освојила сребрну медаљу. Био је један од најбољих нападача тог времена, али имао је и велики пех. Играо је у време највеће славе Рајка Митића, великог аса Црвене звезде и југословенског фудбала, па тако није могао да добије праву шансу у државном тиму.

По завршетку каријере посветио се тренерском позиву и дипломирао на Вишој тренерској школи. Извесно време је био и први тренер ОФК Београда. Могу му се приписати и велике заслуге за коначну селекцију тима који је 1966. године освојио Куп и показао сјајне партије на европској сцени. Много је волео клуб и читав живот је остао на Омладинском стадиону као популарни, вољени и поштовани ас за сва времена. Једно време је био и директор клуба.

Преминуо је 1998. године. Отишао је онако како је и живео - тихо.

Спољашње везе

• сајт Фудбалског Савеза Србије